Dijeta i ishrana za povišeni holesterol i trigliceride – nivo holesterola

Holesterol se među ćelijama prenosi specijalnim prenosiocima koji se nazivaju lipoproteini. Nekoliko je vrsta prenosilaca holesterola, a posebno su zanimljivi lipoproteini male gustoće (LDL) i lipoproteini velike gustoće (HDL).

Povišena razina ukupnog i LDL holesterola te smanjena razina HDL holesterola povećavaju rizik za razvoj bolesti srca i krvnih žila. S druge strane, adekvatne razine istih ili smanjene razine ukupnog i LDL te povećana razina HDL holesterola, taj isti rizik smanjuju.

Lipoproteini male gustoće (LDL) prenose holesterol iz jetre krvlju do ćelija. Višak holesterola, kojeg ćelija tela ne koristi, može se taložiti na zidovima arterija koje nose krv do srca i mozga. Na nastale naslage holesterola mogu se taložiti i neke druge stvari te se stvara plak koji s vremenom može uzrokovati prvenstveno aterosklerozu, a potom i ostale bolesti srca i krvožilnog sistema. Ovo je razlog zašto se LDL holesterol naziva loš holesterol.

Lipoproteini velike gustoće (HDL) su molekule koje cirkulišu kroz krv i uklanjaju višak holesterola iz krvi i tkiva vraćajući ga u jetru. Na ovaj način smanjuje se verovatnoća nagomilavanja holesterola na zidovima krvnih sudova žila kao i verovatnoća razvoja kardiovaskularnih bolesti, zbog čega se HDL holesterol naziva dobar holesterol.

Promene životnih, posebno prehrambenih navika često su prva terapija koja se savetuje osobama koje imaju povišen nivo holesterola u krvi. Tek nakon što se ishranom ne uspe sniziti povišeni nivo holesterola, lečenje se nastavlja primenom lekova, najčešće statina, no i tada, kako bi lečenje bilo uspešno, ishrana mora biti prilagođena.

Opšte preporuke kod hiperholesterolemije

1. Ako imate prekomernu telesnu masu, smršate! Iako se visok nivo holesterola ne može uvek dovesti u vezu sa gojaznošću, gojazne osobe češće imaju povišen nivo holesterola nego osobe adekvatne telesne mase.

2. Vaš dnevni unos holesterola ne bi trebao prekoračiti 300 mg ili čak 200 mg (ako je nivo holesterola izrazito povišen).

• Pre pripreme peradi kožicu valja ukloniti jer sadrži značajne količine holesterola.
• Ograničite unos jaja, jetrica, bubrega i mozga. Ove namirnice izuzetno su bogate holesterolom.
• Nedeljno ne konzumirajte više od 2-4 jaja, uključujući ona koja se koriste za pripremu drugih jela.

3. Neka masti u ukupnom kalorijskom unosu hrane imaju do 25-30% kalorija, od toga zasićene do 8%, višestruko nezasićene do 10%, i jednostruko nezasićene do 15%.

• Pileću, goveđu i druge mesne supe pre konzumiranja ohladite u frižideru dok masnoća ne postane kruta i digne se na površinu te je potom ukonite kašikom.
• Pre pripreme crvenog mesa poželjno je ukloniti sve vidljive masnoće.
• Uvek birajte mleko i mlečne proizvode s niskim udelom mlečne masti.
• Kada kuvate testeninu izbjegavajte dodavanje ulja, pri kuvanju pirinča izbegavajte dodavanje maslaca ili margarina, kada kuvate krompir pire izbegavajte dodavanje maslaca i punomasnog mleka!
• Pri dodavanju masnoća jelu, prednost dajte maslinovom, golicinom, repičinom i suncokretovom ulju

4. Belančevine bi trebale u obroku imati 15% ukupnog kalorijskog unosa. Belo meso peradi, krto crveno, meso zeca, patke, riba i soja dobri su izvori visokovrednih proteina. Prema studiji objavljenoj u časopisu Circulation, osobe čiji nivo holesterola prelazi 6,21 mmol/L, mogu imati koristi ako dnevno konzumiraju 25-50 g sojinih proteina.

5. Voće i povrće neka bude stub Vaše prehrane. Ono obiluje antioksidansima koji dokazano sprečavaju oksidaciju LDL holesterola te posledično smanjuju rizik za stvaranje plaka na krvnim žilama.

Efikasne biljne Bioliver kapi za jetru i visok nivo holesterola i triglecirida – klikni i naruči

6. Topiva balastna vlakna otapaju se u procesu varenja stvarajući viskoznu, gelu sličnu masu koja štiti celokupan probavni sustav od apsorpcije različitih stvari, pa tako i holesterola. Dokazano je da povišen unos prehrambenih vlakana, bez drugih promena prehrambenih navika, može rezultirati smanjenjem holesterola za 2-4%. Jedna američka studija pokazala je da dnevni unos 25-30 g prehrambenih vlakana može rezultirati smanjenjem nivoa holesterola za čak 12%.

• Voće i povrće, orašasti plodovi te neke žitarice (zob, ječam, raž) najbolji su izvor topivih prehrambenih vlakana, ali i biljnih sterola, stvari kojima su brojne studije dokazale blagotvorno delovanje na regulaciju nivoa holesterola u krvi.

7. Ispitujući uticaj biljnih sterola na smanjenje nivoa holesterola u krvi došlo se do zaključka da osobe sa graničnim vrednostima za visoki holesterol u krvi (5,17-6,16 mmol/L) imaju najviše koristi od unosa biljnih sterola. Unos biljnih sterola u dozi od 2,4 g dnevno može rezultirati smanjenjem nivoa LDL-a za 9,3-14,6%. Komercijalno, biljni se steroli najčešće dodaju biljnim uljima, jogurtu, soku od narandže, margarinu, mleku i sojinom mleku.

8. Ograničite unos kafe. Iako su rezultati studija o uticaju unosa kafe na razinu holesterola kontradiktorni, do konačnih zaključaka dobro je držati se umerenosti. Umereno znači 2-3 šalice dnevno.

9. Uvrstite u prehranu laneno seme. Semenke lana kao deo prehrane sa smanjenim udelom masti povoljno utiču na rizik od kardiovaskularnih bolesti u bolesnika s povišenim nivoom holesterola.

10. Vežbajte redovno! Fizičke vežbe povoljno utiču na lipidni profil.

11. Dobro planirana vegetarijanska ishrana, prema brojnim istraživanjima, može izazvati jednako delovanje na nivo holesterola u krvi kao i lekovi statini koji se koriste u istu svrhu. Razmislite i o ovoj mogućnosti!
12. Smanjite unos šećera! Ugljeni hidrati se u telu pretvaraju u masti.

Preporučujemo da koristite Bio Liver kapi za visok holesterol i trigleciride jer deluju blagotvorno na rad jetre i sintezu masti i šećera i uspešno smanjuju visok holesterol i trigleciride. To je sjajna formula lekovitog bilja koja deluje na jetru. Naručite ih putem maila [email protected] ili putem telefona 065 970 7777

Naručivanje BioGast kapi za BiH i RS: (+387) 066 271 012