BOLESTI SRCA
Šta je Angina pektoris i kako nastaje. Ateroskleroza i otvrdnuće krvnih sudova stvaraju oboljenja srca i kardiovaskularne bolesti
Srčani mišić, kao i svaki drugi deo tela, snabdeven je krvnim sudovima sa kojima krv donosi potrebnu hranu i kiseonik srcu, te odstranjuje otpadne materije. Potrebnu krv dovode dve specijalne arterije koje se nazivaju koronarne arterije, a ulaze u srce direktno iz početnoga dela glavne krvne aorte.
Angina pektori ili bol u grudima je prvi znak upozorenja za srčani infarkt
Te dve glavne koronarne arterije granaju se u srčanom mišiću u mnoštvo sitnih krvnih žilica koje dovode krv do svake srčane ćelije. Za svoj rad srce troši hemijsku energiju koja nastaje uglavnom sagorevanjem masti i šećera. Sagorevanje (oksidacija) hrane moguća je samo uz prisustvo kiseonika. Poznato je da mišići koji rade troše mnogo više energije, prema tome i mnogo više kiseonika od mišića koji miruju. Razumljiva je velika potrošnja kiseonika u srčanom mišiću s obzirom na to što je organ koji bez prestanka radi. O radu srca zavisi i opšta snabdevenost tela kiseonikom. Srce je samo deo »transportnog sistema za kiseonik«.
Dobar, efikasan rad svih organa i tkiva moguć je samo u uslovima dovoljne snabdevenosti kiseonikom. Svaki pojačani napor, npr. trčanje, fizički rad, znatno povećava potrošnju kiseonika u telu. Da bi moglo zadovoljiti pojačane potrebe organizma za krvlju, za kiseonikom, srce radi brže i jače. U srčanom mišiću krvne se žile prošire te poraste protok krvi kroz koronarne arterije; celokupna količina krvi koju srce ubacuje u krvotok može porasti za 4-6 puta. Tako se srce prilagođava potrebama povećanoga napora.
Osnovni uslov da bi sve ćelije srca dobijale dovoljno hrane i kiseonika jesu nepromenjene i zdrave koronarne arterije. Rezerve kiseonika u telu, pa tako i u srčanom mišiću, ne postoje. Ako su koronarne arterije toliko promenjene da srčanom mišiću u datom trenutku ne mogu obezbediti dovoljno kiseonika, srce opominje jedinim znakom kojim se može oglasiti – bolom. Takvo stanje, kada srce u celini ili u pojedinim, ograničenim delovima ne dobija dovoljno kiseonika, naziva se stenokardija ili angina pektoris. Dakle, angina pektoris je samo znak da deo srčanoga mišića ne dobija dovoljno krvi, tj. kiseonika. Angina pektoris često je prvi znak opasnosti koji ukazuje da su se na koronarnim krvnim sudovima javile bolesne promene. Ako je koronarna arterija toliko promenjena da duže vreme ne može dovesti kiseonik srčanim ćelijama, tada one zbog manjka kiseonika umiru. Smrt jednog dela srčanoga mišića konačan je ishod razvoja koronarne bolesti. Taj konačni ishod naziva se srčani infarkt.
Američki lekar, radi jednostavnosti i boljeg razumevanja, upoređuje srčani mišić s travnjakom koji se redovno zaliva vodom. Ako izvesno vreme deo terena ostane nepoliven, trava će se na tom mestu osušiti, izgoreti. Kad neki deo srca »izgori« zbog toga što nije bio poliven krvlju, nastaje srčani infarkt ili, kako se u narodu kaže, srčani udar.
Najčešći uzrok koronarne bolesti je ateroskleroza koronarnih arterija. Ateroskleroza je u više od 90 posto slučajeva uzrok angine pektoris i srčanoga infarkta. Ateroskleroza je najvažnija i najčešća bolest krvnih sudova; dolazi do odebljanja zidove arterija, koje gube elastičnost i gipkost; odebljanja nastaje zbog toga što se u zidu krvne sudove talože masne materije, lipidi; zbog toga se manje krvne sudove znatno suze pa kroz njih može proći manje krvi.
Ateroskleroza često zahvata koronarne arterije. U mlađih ljudi od 35 do 50 godina javlja se opasniji tip ateroskleroze onda kada se samo na pojedinim mestima u krvnoj žili stvaraju deblje naslage lipida u obliku žutih pločica, ateroma. Posle se u te ploče taloži kalcijum pa nastaju tvrda zadebljanja koja znatno sužavaju prečnik krvne sudove, a to može biti uzrok bolova, angine pektoris. Takva naslaga može se i otkinuti pa slobodan deo krvnom strujom ide do mesta gde začepi manju krvnu žilu: nastaje infarkt srca.
Za poslednjih 10 godina brojna su ispitivanja pokazala da na razvoj koronarne skleroze utiču faktori među kojima su najvažniji:
– Nasledni faktor (u nekim porodicama javlja se znatno češće),
– Povišenje krvnog pritiska,
– Povišenje količine masti u krvi (hiperlipemije),
– Šećerna bolest,
– Pušenje (naročito cigareta, i to više od 10 komada dnevno),
– Povećana telesna težina,
– Smanjena fizička aktivnost – pretežno sedeći način života s malo kretanja,
– Stalna psihička napetost.
Iako još nisu poznati svi načini na koje pojedini faktori deluju u smislu nastanka koronarne bolesti, činjenica je da između njih i koronarne bolesti postoji uzročna veza; ona je utoliko veća što se u osobe nađe više ugrožavajućih faktora.
Biocapillary kapi za cirkulaciju dužom upotrebom čiste krvne sudove i sprečavaju srčane tegobe – klikni na sliku i naruči
Angina pektoris samo je jedan od znakova bolesti krvnih sudova srčanoga mišića, tj. Koronarne bolesti. Tipičan bol koji se najčešće javlja ispod grudne kosti i širi u levu polovinu grudnog koša, u levo rame i ruku, samo je posledica nedovoljne snabdevanja srčanoga mišića kiseonikom. Pre mnogo vekova taj je bol opisivan kao »gvozdena ruka koja stiska i guši srce«. Izraz angina pektoris zapravo znači stezanje u grudima. Do toga izraza došlo se zbog toga što ljudi svoje tegobe u grudima ne opisuju rečju bol, nego kažu: Steže me u grudima, peče, žari, trga.
Karakteristike najčešćih i tipičnih slučajeva angine pektoris:
1. Tupa jednakomerna bol ispod grudne kosti koja se širi na levu stranu, najčešće u levo rame, vrat ili ruku.
2. Retko se javlja bez vidljivih razloga; najčešće posle fizičkog opterećenja: hodanja, trčanja, nošenja tereta, ili zbog neke druge vrste fizičkog napora. Bol može biti izazvan psihičkim naporom, brigama, srdžbom, uzrujavanjem. U nekih osoba redovan je posle obilnijih obroka; može se javiti zimi pri niskim temperaturama ili zbog naglih promena temperature, npr. nagloga prelaza iz tople prostorije u hladnu.
3. Kada ne postoje bolovi, bolesnici se osećaju dobro i nemaju nikakvih drugih smetnji.
4. Bol traje najviše 15 minuta i prestaje obično sam od sebe, ili nakon uzimanja leka.
To su glavna obeležja najčešćih i tipičnih slučajeva angine pektoris.
Ali napad angine pektoris može se znatno razlikovati po svojim karakteristikama. Bol ne mora biti ograničen na grudnu kost, često se javlja samo bol u stomaku, no tome većina ljudi ne poklanja nikakvu pažnju. Smatra se da je to zbog loše probave ili zbog čira na želucu, gastritisa. U »sopstvenu dijagnozu« uverava ih bol posle jela i olakšanje posle podrigivanja.
Bol se javlja i u potpunom mirovanju. Ponekad jak bol budi iz sna. Uzrok mogu biti brige o kojima se razmišlja u krevetu, obilna večera, ružni snovi, znatan pad pritiska noću.
Bolovi mogu trajati od nekoliko sekundi do 15 minuta. Dugotrajniji bol, naročito ako je praćen znojenjem, povraćanjem, jakom uzbuđenošću i gušenjem, može ukazivati da je srčani mišić već oštećen (srčani infarkt). Na srčani infarkt mogu ukazivati i učestali napadi angine pektoris sa sve jačim bolovima. Zbog toga valja ponovo upozoriti: angina pektoris ukazuje na postojanje koronarne bolesti i često je preteča srčanoga infarkta.
Dijagnozu angine pektoris lekar postavlja uglavnom na osnovu podataka koje daje pacijent. Analize krvi i Ekg-nalaz najčešće su u granicama normale. Tek s testovima opterećenja u posebnim laboratorijama mogu se otkriti Ekg-promene koje pokazuju izraženije promene na koronarnim sudovima. Najbolji uvid u stanje koronarnih krvnih sudova daje koronarografija. To je metoda koja se primenjuje samo u određenim i retkim slučajevima kada se zbog stalnih bolova pacijent odlučuje na operativan zahvat. Na rendgenskom snimku vide se glavne koronarne arterije i njihovi ogranci nakon toga što su ispunjeni kontrastom.
Lečenje angine pektoris: za vreme napada bolova treba potpuno da miruje. I najmanji napor povećava bol. Od lekova koji se uzimaju za vreme napada, nitroglicerin je već 100 godina najbolje sredstvo da se prekine napad. Za čoveka je potpuno netoksičan ako se uzima u normalnim količinama. Neki ga krivo smatraju jakim otrovom pa čak i eksplozivnim sredstvom.
Tablete nitroglicerina stavljaju se pod jezik, gde se brzo otope, a preko sluzokože usne duplje lek se upije u krv. Nitroglicerin postoji i u obliku tečnosti (2 do 3 kapi pod jezik). Postoje i kapsule koje se zagrizu zubima. Takvi preparati deluju gotovo trenutno. Postoje i preparati nitroglicerina koji se gutaju i deluju duže, čak 10 sati. Njihovom redovnom upotrebom mogu se sprečiti bolovi (bikardon, lentonitrat, died, nitro-retard itd.). Postoji čitav niz preparata koji se upotrebljavaju za dugotrajno lečenje.
Svaki bolesnik koji boluje od angine pektoris treba da zna da ne postoji lek čije će uzimanje odmah ili u najskorije vreme izlečiti bolest. Mnogi su skloni da iz inostranstva naručuju skupe lekove, kao da će im oni doneti zdravlje i lišiti ih sve tegoba. Valja zapamtiti: nema leka koji izaziva čuda. Za sada je još uvek najsigurniji način lečenja koronarne bolesti, a time i angine pektoris: borba protiv faktora rizika koji učestvuju u nastanku bolesti.
Promenjen način života i rada, smanjena trajna duševna napetost, telesni trening, promenjen način ishrane – to su najsigurniji načini lečenja i sprečavanja razvoja bolesti.
BioCapillary kapi za bolju cirkulaciju su najsigurniji način da prirodnim putem poboljšate krvotok, smanjite naslage plaka na kapilarima, proširite krvne sudove i izbegnete posledice ateroskleroze. Naručite ove sjajne kapi za cirkulaciju na mail [email protected] ili putem telefona 065 970 7777
Valentin Vnuk
Izvor: Kućni lekar