ISPOVEST O ČUDNOM DOŽIVLJAJU VREMENA
Pojedine okolnosti pod kojima su nam se desile određene stvari ne umemo da objasnimo. Ovo je intimni doživljaj u kome vremenski procep ne može da se racionalno prihvati i sagleda.
Događaj koji želim da podelim s vama, desio se 1994. u kasno proleće.
Radila sam na Novome Beogradu i jednog dana, dogovrim se s drugaricom koja je stanovala u blizini da s posla svratim do nje.
Dođem do ulaza u njenu zgradu, u prolazu bacim pogled na poštanske sandučiće i pročitam njeno ime i prezime na mesinganoj pločici. Uvek sam to radila da ne bih pogrešila ulaz, pošto su svi isti.
Popnem se na četvrti, poslednji sprat i, idući ka njenim vratima, zapletem se za gurtnu, pokidanu traku koja je visila s drvenih merdevina obešenih o zid.
Pomislila sam da se neko peo na krov jer je krovni prozor bio otvoren! Iskobeljam se, nekako, dođem pred vrata i ustanovim da to nisu vrata njenog stana! – nekako stara, s izbledelom bojom, prljava… Pomislim da sam, ipak, pogrešila – vratim se do ulaza i ponovo pogledam u poštanske sandučiće i pročitam njeno ime!
Vratim se gore, do četvrtog sprata, NE IZLAZEĆI IZ ZGRADE, ali sad – nema ni traga onim starim merdevinama! Krovni prozor zatvoren! Vrata nova, sigurnosna s istom mesinganom pločicom i imenom moje drugarice!
Zbunjena pozvonim i vrata mi otvori njena majka jer ona još nije bila došla s posla. Uđem, pozdravim se s majkom i tetkom koja je, takođe, bila u gostima, sednem i počnemo uobičajen razgovor, očekujući dolazak drugarice.
U jednom trenutku, njih dve me upitaše gde sam povredila nogu jer su videle ogrebotinu i krv. Ja im, onda, ispričam šta mi se desilo, a njih dve – zanemele!
Posle ispitivanja o detaljima, rekoše mi da je sve zaista tako izgledalo pre 5-6 godina, dok brat moje drugarice nije sve renovirao i kupio nove metalne merdevine za krov! Najstrašnije od svega je to što je on poginuo u saobraćajnoj nesreći 2-3 meseca posle tog!
Ni danas ne mogu da objasnim u kakav sam, to, vremenski „procep“ zalutala tog dana!
Autorka nepoznata
Izvor: Svettajni.com
Priredio: Velibor Mihić, veb autor