GUBI SVETOVNI KARAKTER
Da li smo svedoci preobraćenja čuvenog muzeja u džamiju, tj. da li se dešava otimanje Aja Sofije? Turski vernici žele da u Svetoj Sofiji klanjaju, protiv čega oštro istupaju Grci, dok je Rusija još krajem prošle godine pokrenula inicijativu da se Aja Sofija ponovo pretvori u crkvu, što je bila još od samog nastajanja u 6. veku. Šta će biti sa ovim monumentalnim zdanjem?
Prvi put posle 85 godina u Aja Sofiji je proučen ezan za sabah-namaz, jutarnja molitva povodom obeležavanja 27. noći meseca Ramazana. Čitanju molitve prethodio je program kome je prisustvovao i predsednik Uprave za verske poslove Turske Mehmet Gormez.
Aja Sofija izgrađena je kao crkva u šestom veku, a 1453. godine, kada su Turci zauzeli tadašnji Konstantinopolj, pretvorena je u džamiju. To je i ostala skoro petsto godina, dok Mustafa Kemal Ataturk 1931. nije zabranio hrišćanske i muslimanske službe i hram pretvorio u muzej, simbol sekularne, moderne republike.
Osam i po decenija kasnije, Sveta Sofija je simbol bitke za dušu Turske, između islamista i sekularista. Pre mesec dana hiljade vernika okupilo se ispred Aja Sofije tražeći da ona ponovo bude džamija. „Pokidajte okove, otvorite Aja Sofiju“, uzvikivali su okupljeni.
Islamolog mr Bekir Makić kaže da u poslednjih sedam godina dobar deo islamskih učenjaka traži od turskih vlasti da se Aja Sofija proklanja, jer bi to oslikalo snagu muslimana, snagu Turske. Slučajnosti ne postoje, pa i ovo što se sada dešava nije slučajno, kaže Makić.
„Ono što se servira medijima, a mediji serviraju nama, to je za neupućene, da se skrene pažnja sa nečega što je krucijalno. To je negde dogovoreno i jako teško mogu da poverujem da je urađeno drugačije. Treba mi zaista valjan argument. U etar se ubaci nešto da se ljudi zabave, a tamo negde se odrađuju krupne stvari, vitalne, strateški značajne. Sve što se danas u svetu dešava, dešava se iz političkih pobuda“, kaže Makić.
On sa žaljenjem dodaje da čak i ono što je sveto u veri danas poprima druge dimenzije. Ljudi danas klanjaju na trgovima, iako su džamije prazne, iako je mesto za molitvu za nas džamija. Svi žele da ih neko snima, da se vidi da je tu nešto krucijalno urađeno, kaže Makić.
„Važno je reći da ti mladi imami koji predvode molitvu ispred Aja Sofije, koliko znam, uvek dolaze iz Meke, mesta gde je Kaba, centrala svih muslimana. Oni su dolazili verovatno na zahtev nekih ljudi koji to organizuju. Dakle, nisu to neke struje iz Turske, struje koje traže promene. Mislim da se tu radi o ozbiljnijim postupcima. Nije to onaj mladalački poduhvat, da se vidi šta radimo. To rade iz želje da se oseti snaga u tome, iako kod nas muslimana ne postoji svetište mimo Meke i Medine, niti ima bilo čega što će biti između čoveka i Boga, pa to ne može biti ni građevina“, kaže Makić.
Ipak, on ne vidi nikakav problem u tome da se Aja Sofija vrati vernicima, jer misli da ne bi izgubila vrednost kao sveto mesto na koje će se svi vraćati, na kome će se svi duhovno napajati, i muslimani i hrišćani. Međutim, Makić je siguran da bi u političkom smislu takva odluka donela velike probleme, posebno u svetlu najnovijih turbulencija.
Najburnija reakcija na klanjanje u Aja Sofiji stigla je iz Grčke. Reagovalo je Ministarstvo spoljnih poslova koje je akcije Ankare opisalo kao regresivne i na granici sa fanatizmom. Pojedini molitve u Svetoj Sofiji vide kao odmazdu za odluku Nemačkog parlamenta da se osmanski masakr nad Jermenima u Prvom svetskom ratu prizna kao genocid, što je pozdravio i rimski papa.
Inicijativa da se Aja Sofija ponovo pretvori u crkvu, krajem prošle godine došla je i iz Rusije, zastupnici Državne dume podržali su ideju da se ona vrati Pravoslavnoj crkvi u vreme najzategnutijih odnosa Rusije i Turske.
Teolog đakon Nenad Ilić kaže da su želje pravoslavnih u ovom slučaju samo želje, a realnost da se Sveta Sofija nalazi u Istanbulu i da o tome odlučuju vlasti Turske. Kada bi se na tome insistiralo, verovatno bi došlo do demonstracija i nereda, zato je najbolje da hram ostane muzej, a simbolički značaj koji ima za nas niko ne može da ukloni, kaže Ilić za Sputnjik.
„Cela stvar je u tome koliki simbolički značaj za pravoslavlje ima Aja Sofija, a koliki za islam. U islamu ona nema toliki značaj, zato nema razloga da se posle toliko godina, koliko je bila muzej, vraća u džamiju. Sve ovo je pre svega jasna politička poruka, nema veze ni sa verom, ni sa religijom. A kako će se odvijati dalja politika, prvenstveno zavisi od odnosa Turske i Rusije. Očigledno je da sada ta moć gazi preko svega i preko verskih osećaja“, ocenjuje đakon Ilić.
On se nada da je čitanje Kurana u Aja Sofiji za vreme Ramazana bio probni balon i da se ubuduće, s obzirom na politički razvoj situacije između Rusije i Turske, na tome neće insistirati. Ovo je bilo igranje simbolom, zaključuje Ilić.
„Simbol je danas nešto metaforično, a dubinski, simbol je u stvari prisustvo nevidljive realnosti u vidljivoj. Ugrožavanje tog simbola je uticanje na naš odnos prema nevidljivoj realnosti. To je ozbiljna priča. U ovom slučaju radi se ipak o svetovnom značenju te reči, takvom poigravanju. Simbol — dubinski je nešto što nam niko sem nas ne može poremetiti i to je ipak mnogo važnije“, zaključuje Ilić.
Aja Sofija, remek-delo vizantijske arhitekture i umetnosti uopšte, bila je najveći hram na svetu bezmalo hiljadu godina. Gotovo svaki istoričar umetnosti će priznati da je srž ovog hrama vizantijska, ali i istaći da je svoj najlepši deo, nestvarno lepe mozaike, sačuvala upravo zato što su, kada je pretvorena u džamiju, prekriveni malterom. Ova simbolika trebalo bi da bude podjednako važna i muslimanima i pravoslavnima, jer ovo je „Crkva svete mudrosti“, koja je nadživela i mnoge političare i mnoge politike.
Izvor: Sputniknews.com