NIKOM NE PRIJA APATIJA
Gde se kriju objektivni razlozi lošeg raspoloženja? Ovaj tekst pomaže da bezvoljnost ne postane naša senka i da racionalno pristupimo ovoj savremenoj pojavi. Pritom, podseća nas da je ovo turobno osećanje uvek prenosno. Ako u sve što radimo ne unesemo srce, taj rad ne može imati lepotu.
Prijatelji moji, da li vam se stvarno sviđa da vas nazivaju “oblačno nebo”, mračno, nenasmejano i neraspoloženo? Ovo su karakteristike ljudi kojima nedostaje osmeh, energičnost, optimizam i dobro raspoloženje.
Slika jednog takvog čoveka je neblagodatna i zamorna. Muči one sa kojima živi i druži i one koje voli.
Potražimo razloge bezvoljnosti bez straha i bola.
Potražimo objektivne razloge… Možda pronađemo jednu strašnu uvredljivost. Možda konstatujemo jedan preveliki egoizam.
Možda otkrijemo težnju za priznanjem i jednim “bravo” za sve što radimo, za sve uspehe, za sve što preduzmemo.
Možda postoji melanholija koju pothranjujemo sa negativnim mislima. Možda nismo stavili uzde na gunđanje koje nas čini podložnim bezvoljnosti.
Možda nismo prilagodljivi novinama koje nam donosi novi dan. Možda ne možemo da se povučemo od onoga što smo isplanirali i želeli, već sve što iznenada dolazi stavlja nas u stanje panike i tera od nas osmeh, dobro raspoloženje i mir.
Možda neke greške, nedostaci ili isključivost. Možda… svako ima svoje razloge, uzroke i težnje.
Međutim, ne smemo zaboraviti nešto, da je bezvoljnost prenosna. I zamislite, ako su majka i otac neraspoloženi, kakva će atmosfera biti u kući. Kakvi karakteri će se stvoriti u jednom takvom okruženju, i da li je moguće da taj dom bude mirno pristanište, koje odmara, opušta i rasterećuje svoje članove.
I kasnije – tako neraspoloženi, kako je moguće da obavljamo svoje dužnosti u kući i na poslu? Jer, ako u sve što radimo ne unesemo srce, taj rad ne može imati lepotu. Prinudni rad ne izaziva radost.
Braćo moja, život je lep sa svim onim što ga čini, a posebno za dete Božije. Zar zaista nismo neprekidno pod pogledom Njegove ljubavi? Pod pogledom Boga koji nas toliko, toliko voli? Koja teškoća se ne prevazilazi sa Njim? Koji bol se ne ublažava sa Njim? Kojim problemima se ne možemo suprotstaviti sa Njim? Kojem napretku se ne korača na više bez Njega? Imamo Boga Oca, koji nam je obećao da će biti sa nama u sve dane života naših.
Dakle? Da li imamo pravo da budemo neraspoloženi? Možda bi, kada nam neraspoloženje zakuca na vrata trebali da mu se suprotstavimo kao iskušenju koje treba pobediti. Jer česti razlozi našeg neraspoloženja su grubi razgovori ili podsmejavanja. Deca Božija koja se dotiču Njegovog Krsta, zrače radošću, mirom i slatkoćom, tišinom da bi podsećala na nebo, da bi podsećala na Boga radosti, Davaoca mira.
Tekst neimenovanog monaha