ISKONSKA BISTRINA UMA
Sveti Sisoje Veliki zaštitnik je dece, ali i značajni hrišćanski mudrac svog vremena. Najpoznatiji prikaz ovog sveca je dok nadvijen gleda u otvoren grob Aleksandra Velikog, uz izgovorene reči koje na najbolji način objašnjavaju prolaznost slave i bogatstva. Mudrost Svetog Sisoja očitava se i u poukama koje nam je ostavio kroz svetootačke razgovore i savete vernicima.
Sveti Sisoje, ava misirski, bio je sledbenik Svetog Antonija, jednog od utemeljitelja strogog asketskog monaštva. Budući duhovno usavršen višedecenijskom askezom, Sveti Sisoje je posedovao vanredno monaško iskustvo, ali i dar čudotvorenja, čija je svakako najznačajnija manifestacija bilo vaskrsenje umrlog deteta.
Podsećajući nas na Svetog Sisoja Velikog, starac Jefrem oživljava trenutak kada ovaj svetac lamentira nad grobom mladog Aleksandra Makedonskog. Ovaj prizor naslikan je u nekoliko srpskih hramova tokom prve polovine 17. veka i predstavlja jednu od klasičnih postvizantijskih ikonografskih tema.
Više od samog prizora značajnije su reči koje je tada ava Sisoje izrekao, videvši grob Aleksandra Velikog.
„Avaj, avaj smrti! Čitav svet nije bio dovoljno veliki za tebe, Aleksandre! Kako to da si se sada smestio u dva metra zemlje?“
Pouka ove tužbalice ave Sisoja, kako primećuje starac Jefrem, je da bogatstvo ne ostaje, slava ne prati čoveka na drugi svet, mladost prolazi i dolazi starost, zdravlje slabi, sledi bolest, a smrt sve razlaže u ništavilo.
*****
Sveti Oci nikada nisu osuđivali druge ljude, a posebno monahe, čak iako su imali nešto protiv nekoga. Tome u prilog ide i primer poučnog razgovora jednog svetog oca sa Sisojem Velikim. Posle ovog primera, navešćemo još dva primera poučnih razgovora ave Sisoja sa bratijom uz još dve pouke ovog sveca.
Jedan otac se spremao da drugog izvede na sud, tačnije da ga kazni. Uputio se kod ave Sisoja i rekao mu:
„Oče, hoću da iznesem optužbe protiv mog brata koji mi je učinio takvo i takvo zlo.“
„Oprosti mu, opravdaj ga.“
„Ne“, odgovorio je. „Ako mu oprostim, on će to ponovo učiniti. Tog čoveka treba kazniti!“
„Dobro, čedo moje. Pomolimo se, a onda pođi.“
Spustili su se na kolena i ava Sisoje je započeo da se moli: „Oče naš… i nemoj nam oprostiti dugove naše, jer ni mi ne opraštamo dužnicima svojim!“
„Nije tako“, reče onaj monah. „Vi ste pogrešili!“
„S obzirom da hoćeš da izvedeš brata pred sudiju, tako treba da se molimo!“, reče mu ava Sisoje.
Monah je tad shvatio svoju grešku, pokajao se i nije otišao da prijavi brata.
*****
Jedan brat upitao je Avu Sisoja: „Ava, šta da činim? Ja sam pao“ (zgrešio).
– Starac mu je odgovorio: „Ustani“.
– Brat odgovori: „Ustao sam i opet pao“.
– Starac mu na to: „Ponovo ustani“.
– „Pa dokle ću ustajati i padati“, upita ga brat.
– „Do kraja života tvoga“, odgovorio mu je starac.
*****
Brat je upitao Avu Sisoja Velikog: „Zašto ne odstupaju strasti od mene?“
Na to mu je starac odgovorio: „Razlozi ili uzroci njihovi nalaze se u tebi; vrati im njihove razloge (uzroke) i strasti će odstupiti od tebe“.
*****
Traži Boga, ali ne traži – ne raspituj – gde On obitava.
*****
Ma kakvo iskušenje postiglo čoveka, on treba da govori: „To je po milosti Božjoj“.
*
Izvor: “Očinske poruke“, starac Jefrem (filotejski i arizonski)/“Duhovna gradina“, episkop Melentije Hilandarac