Ptice u narodnom verovanju: Kukavica zloslutnica, a ždral dragi gost

TUMAČENJE ZNAKOVA

Oduvek se zna i prenosi s kolena na koleno da ptice u narodnom verovanju imaju posebno mesto pri tumačenju znakova nesreće, pristizanja rodne godine ili dolaska neočekivanih gostiju izdaleka. U ovom pregledu upoznaćete se sa narodnim predanjem i verovanjem o kukavici, lasti, ždralu, gavranu, sovi, ćuku, orlu, svraki, petlu, kokoški i vrapcu.

 

Mali je broj ptica, a posebno selica, o kojima naši preci nisu ponešto pričali, a ujedno u to pričanje čvrsto i verovali, toliko snažno da su sreću ili nesreću objašnjavali pomoću njih. Nešto od tog pričanja i verovanja o pojedinim pticama može da posluži i kao građa za proučavanje života naših starih, kroz koju bi se detaljnije upoznali sa njihovim sujeverjem i tumačenjem.

Kukavica

U narodu postoji verovanje da je kukavica sestra Lazareva, onog Lazara kog je Hrist četvrti dan posle smrti podigao iz groba. Posle Lazareve smrti ona je i dan i noć na glas kukala. Lazar joj se javljao u snu i molio ju je da ne kuka, ali ga sestra nije poslušala i on ju je zato prokleo, pa se ona pretvorila u kukavicu. Kukavica počne da kukati o Lazarevom danu (Lazareva subota, što je osmi dan pred Vaskrs) i narod je retko kad zove kukavica, nego obično pevačica, pošto misli da je greh zvati je drukčije. Kada neko tri puta čuje kukavicu, a gladan je, onda će cele godine biti gladan, a ako je sit onda on neće gladovati godinu dana. Kad kukavica kuka, njoj sve suze padaju na travu i tako kako padaju one se nižu u niz. Kada bi neko našao takav niz, on bi bio lek od svake bolesti, a posebno bi bio dobar za “zavarčivanje”. To je starinski obred kada dodirom pojedinih predmeta nestanu određene boljke ili čini (na primer, salivanje straha olovom spada u takve obrede).  Veruje se da kukavicu niko ne sme ubiti, jer ko je ubije, on nema kuda da ide na onaj svet. Kukavica se i pominje u kletvama. Kad neko nekoga kune, kaže mu: “Kukavica mu jaje snela!”

Predanje kaže da kukavica kuka do Vidovdana, a kukala bi i dalje, nego kada je poginuo knez Lazar na Kosovu, onda su Lazareve kćeri rekle kukavici da je ona već svoga brata Lazara okukala i oplakala, pa je zamole da sada pusti njih da one okukaju poginulog oca, izgubljeno carstvo i slavu. I kukavica ih je poslušala, pa zato i ne kuka posle Vidovdana.

Kada sestra izgubi svu braću i ostane bez ijednog brata, ona obično prozbori: “Kuku meni kukavici crnoj”!

Lasta

Lastu narod zove i lastavicom i veruje da je ona, pored kukavice, druga Lazareva sestra koja je od žalosti za bratom izgubila glas. I ona je samo plakala, pa je i nju prokleo brat i ona se pretvorila u lastavicu. Treća sestra pretvorila se u zmiju. Veliki je greh ubiti lastu, kao i kukavicu. Ako ipak neko ubije lastu, njeno mladunče ili razvali lastavičje gnezdo, veruje se da će njega lasta prokleti i da će ga snaći velika nesreća. Srećna je ona kuća pod čijim krovom laste grade gnezda. Stari narod je verovao i da je gnezdo od lastavice dobar lek za difteriju i to tako što se to gnezdo privije detetu na grlo.

Gavran

Poput kukavice, gavran je nosilac nesreće. Ako on sleti na kuću, onda će ta kuća ostati bez domaćina ili je već ostala, a ako često nadleće iznad kuće i grakće, onda i to sluti nesreći. Kada se u selu pojavi više gavranova, onda će u tom selu biti uskoro nega veća pogibija ljudi. Za vreme bitke, iznad koje vojske grakne jedan ili više gavranova, ta će vojska izginuti u prvom sukobu. Gavran često zna za junačku nevolju, pa kada ga ranjeni junak zamoli da mu odnese kući “crni glas”, on će ga poslušati. Gavranovi se ponajviše hrane ljudskim mesom.

Sova (ušara, jejina)

Ovo je narodu najmanje draga ptica iz dva razloga – prvo, jer je i ona vesnik nesreće, a drugo, jer se veruje da se veštice najrađe pretvaraju u sovu kada idu da ljudima čine zlo. Ako jejina guče (narod kaže huče ili hukće) iznad kuće, onda će u toj kući ili bar u selu ubrzo neko umreti, a ako guče u nekom kršu izvan sela, onda to sluti na promenu vremena. Suprotno ovom verovanju, za muslimane je sova dobra i sveta ptica, a njeno huktanje je molitva Bogu ili znači oproštaj greha nekog umrlog ili da Bog loše vrme okrene na dobro. Kada nekoga kunu, muslimani su govorili: “Dabogda ti jejinu na vrat privijali!”

Ćuk

Ćuk je car svih ptica kome svaki dan dolazi po jedna ptica da je pojede. On je na lukav način došao do takve počasti da bude car krilatih životinja. Kada je bila ptičja skupština da izaberu cara, veruje se da je bilo određeno da car bude ona ptica koja najviše uzleti u visinu. Sve ptice poleteše, a ćuk se sakrio na leđa orlu krstašu. Orao uzleti najviše i kada posustade, ćuk se podiže sa njegovih krila i onako čio i odmoran nadvisi umornog orla, te na njemu ostade carstvo. Inače, ćuk je velika plašljivica, pa zato narod kaže: “plašljiv k’o ćuk”.

Orao krstaš

Orao je narodu sinonim za veličinu, kao što je jastreb sinonim brzine i srčanosti. Orao krstaš, koji se okupa u reci Jordan, može da živi pet stotina godina, ali su retki oni koji mogu živi izaći iz vode. Svaki orao zna koja je životinja glasnik nesreće i takvu životinju orao nikada neće ubiti niti će njen leš da napadne. Veštica se može u svašta pretvoriti, osim u orla krstaša i u goluba. Verovalo se da veštica svakom živom može naškoditi, ali ih je bilo malo koje bi krstašu naškodile. Ipak, bilo je i takvih koje su imale moći da orao krstaš padne mrtav na zemlju. Zato je stari narod govorio kada vidi nekakvu “zlu ženu”: “Kakva je, ustrelila bi krstaša pod oblacima!”

Kandže od orla, a takođe i od jastreba, siguran su lek od uroka i vradžbine. Zato je te orlovske kandže narod okivao u srebro i prišivao maloj deci, posebno muškoj, na kapu, da im “zle oči” ne bi naškodile. I jaje od orla krstaša dobro je za zavarčivanje.

Ždral

Od svih ptica ždral je najdraži gost našem starom narodu. Najpre, jer je on vesnik skorog proleća, a zatim i što su ga preci poštovali kao gosta koji putuje iz dalekih krajeva. Prema narodnom verovanju, ždral leti “s mora na Dunav” i to od devete nedelje pred Đurđevdan. Oni imaju svoje vođe koji se od drugih ždralova razlikuju samo u tome što oko vrata imaju po jedan niz bisera. Ždralovi obično lete u dugim nizovima, puštajući glas nalik divljim guskama. Ako neko prevrne sito ili zabode nož u zemlju kad ždralovi nalete, oni će se odmah pobuniti i iz nizova zbiti u grupe. Pošto je greh uznemirivati goste-putnike, to im niko neće učiniti nešto slično, već samo možda nekakvo dete iz nestašluka ili neko ko bi nekom drugom napakostio. Ako su ždralovi zbunjeni, mogu se opet dovesti u red rečima: “U uže ždrale!”, pa  zato i kada nalete kroz selo, napolje izađu svi iz svojih kuća i viču im ove reči.

Po letu ždralova nekadašnji narod proricao je rodnost godine. Ako visoko lete, smatralo se da godina neće roditi, a ako nisko lete, biće rodna godina. Na čije polje padnu ždralovi, a seljani ih ne uznemiravaju, to će polje dobro roditi. Takođe, ako se desi da neko ubije ždrala koji je sleteo na polje, to polje će izgubiti rod, a toga koji je ubio ždrala sigurno će snaći nekakva nesreća. Prema narodnom verovanju, čemu svedoče i brojne narodne pesme, ždral i lasta su vesnici dobra, dok je kukavica glasnik nesreće. Na čijoj kući ona zakuka, toj se kući loše piše.

Svraka

Ona nije bila drag gost našem narodu, jer je ispijala jaja od kokošaka i krala im piliće. Svraka je po narodnom verovanju jedini lek od padavice (epilepsije). Potrebno je ubiti svraku i onda je tako bez skidanja perja ispržiti na ulju. Onaj koji ima padavicu treba da je pojede, a padavica će ga odmah napustiti. Jaja od svrake dobar su lek za pege na licu kada se one namažu žumancetom ili belancetom od svračijeg jajeta.

Petao

Petao je najblagoslovenija ptica. Njega je blagoslovio Sveti Petar kada ga je on svojim kukurikanjem podsetio da se odrekao Hrista. Ako đavo hoće da navede nekoga na zlo, on to može učiniti samo ako petli ne pevaju, jer su stari verovali da ako negde petao zapeva, đavo mora odmah da beži. Ako petao zapeva na kućnom pragu, onda to znači da će neko doći u tu kuću da prenoći. Ako zapeva uveče dok odlazi na spavanje, znak je da će se vreme promeniti, a ako zapeva uveče posle mraka, onda su se u selu ili u blizini kuće pojavili lopovi ili nepošteni ljudi. Beli petao bez ikakvog belega sa žutim nogama, siguran je lek od žutice, jer se smatralo da će bolesnik ozdraviti ako pojede belog petla sa žutim nogama. Kada dete ne može dugo da progovori ili je nemo, onda treba uzeti petla i to dete, oboje ih staviti u džak i sa tim džakom obići tri puta oko kuće vičući: “Propevaj pevče, progovori nemče”. Ako tom prilikom petao zapeva, dete će sigurno progovoriti. Petlove je narod zvao i “pitomim pticama”, dok je o kokoškama drugačije mislio.

Kokoška

Kad kokoška zakokodače, to njeno kokodakanje predskazivalo je da će u kući neko umreti. Da bi se otklonila smrt od kuće, uzme se kokoška koja je pevala i meri se sa njom od ognjišta do kućnog praga, okrećući je sa glave na rep i šta dođe do praga to treba odseći. Kada se ovako učini onda njeno pevanje neće doneti nesreću. Verovalo se da od kokošijeg jajeta leže se cikavac – krilata životinja, koja sisa med iz tuđih košnica i donosi onome ko ga sprema. Žena uzme jaje od kokoške i stavi ga pod pazuh, pa ga tu drži 40 dana, u toku kojih se ne umiva niti govori: “Bože pomozi!” Iz takvog se jajeta izleže cikavac, koji onda mora da sluša tu ženu i da joj donosi med i mleko odakle god ona hoće.

Verovalo se da se sa jajetom od kokoške mogle činiti razne čini. Ako neko pati od strunjenog želuca), taj treba da pojede srce od petla ili kokoške, ni pečeno ni kuvano, i odmah će ozdraviti. U grudnoj kosti od kokoši ili petla može se vrlo dobro gatati i sudbina iz nje pročitati – smatrali su stari.

Vrabac

Ova ptica običan je gost kod seljaka i o njoj nema nikakvih priča, ali je narod upotrebljava za lek. Ako se kod nekoga pojavi crni prišt, onda po narodnom verovanju treba uhvatiti živog vrapca, prebiti ga i priviti, pa će bolesniku odmah biti lakše. Vrabac ili neka druga ptica, koja se otme živa u zmije, dobra je za zavarčivanje. Ako razne male ptičice padaju na oranje, kad ratari oru, onda je to znak da će na toj njivi žito dobro roditi.