Šta je Bašta Balkana i da li je Srbija raj za siromahe

 

RAJ ZA SIROMAHE

Šta je Bašta Balkana i kakve veze Srbija ima sa tim po rečima dopisnika National geographic-a iz 1908 godine

 

Srbija je Bašta Balkana.

Tako izveštava svoje čitaoce o Srbima u Srbiji i Crnoj Gori autor duge ilustrovane studije Feliks J. Koh na engleskom jeziku u „The National geographic magazine“, meseca novembra, Vol. XIX, No. 11

„Srbija je, približno, veličine Vermonta i Novog Hempšira zajedno (približno 54.000 km2,), dok je Crna Gora veličine tri Roud Ajlenda (približno 13.000 km2)…

OBE ZEMLJE SU NASELJENE SRBIMA, …. U periodu od XII do XIV veka kraljevstvo Srba je zauzimalo i Bosnu, Albaniju, Makedoniju, Tesaliju, deo Bugarske i sve grčke otoke osim Atike i Peloponeza. Kad su Turci osvojili zemlju, grupa Srba se povukla u planine sada poznate kao Crna Gora…

Srbija ima populaciju od oko 2.600.000, a Crna Gora oko 250.000 stanovnika.

Srbija je poljoprivredni El Dorado… sreo sam najmanje šest zemljoradnika u Kragujevcu kojima je godišnji prihod izmedju 300 i 500 funti. Svake sezone ima dva prinosa sena, pšenice i ječma, dok kukuruz, zob, konoplje i duvan rastu kao korov! Samo uzgajanjem svinja mogu da se zarade milioni, dok bi uzgajanje konja i stoke na veliko bilo isto toliko unosno… Poljoprivrednici u Srbiji su pristojno obučeni, kao engleski farmeri.»

Ispod slike na kojoj su prikazani stariji seljak i seljanka kako se vraćaju sa pijace, stoji poziv tadašnje redakcije čitaocima „Dođite na odmor u Srbiju“.

Srbija je prikladno nazvana, tj. prekrštena u „Raj za siromahe“, iako tokom našeg puta sa kraja na kraj te zemlje nismo sreli ni jednog jedinog prosjaka, dok je poljoprivrednih radnika bilo skoro isto kao i malih farmera u Engleskoj. Ali Srbi imaju lepši naziv za njihovu rodnu zemlju -Bašta Balkana, koja je, nesumnjivo, najslikovitija i najplodnija od svih balkanskih zemalja.

Dalje, kako sa ravnih, močvarnih obala Dunava zalazite u unutrašnjost zemlje, obradive površine postaju bogatije a krajolik sve lepši, iako Srbija nije, kao Bosna, zemlja komfora i bezbednosti. Ovde morate da se borite sa neravnim, ponekad i opasnim terenima, daleko od železničkih šina, dok neki od seoskih puteva noću nisu potpuno sigurni.

Govoreći u nastavku o junaštvu Srba kroz istoriju, autor putopisa poziva se na jedinstven spomenik u Nišu – Ćele kulu, sazidanu od lobanja srpskih ratnika predvođenih Stevanom Sinđelićem, koji su po citatu samog autora poginuli braneći svoju zemlju.

Godine 1915. jedan članak se naročito bavi opisivanjem karakternih i nacionalnih osobina ljudi u Bosni i Srbiji. Beograd je za “Nacionalnu geografiju” u prvim godinama doživeo takav uspon da je zaslužio epitet “manjeg, ali urednijeg izdanja Budimpešte”, dok ga neki turisti čak nazivaju “mali Pariz”.

Za žene po gradovima se kaže da su odane svom domu i rade sve kućne poslove za svoju porodicu: “Ali Srpkinje nikada to neće raditi u tuđim kućama, niti ih možete naći da rade u prodavnicama kao pomoćnice. Ženu koju jedne večeri na balu sretnete u otmenoj pariskoj haljini, sutradan ćete moći videti u obavljanju najtežih kućnih poslova. Srpske žene preziru da budu beskorisne. Kada nije zaokupljena domaćinskim poslovima, ona pomaže u polju ili ide na pijacu. U njihovoj zajednici jednu ženu biraju za predsednika ženske strane kuće.

Svi ostali ženski članovi zajednice moraju doći kod nje na raspodelu posla.”

 

 

Izvor: National Geographic, 1908 godina