Šta je srčani infarkt i kako se leči – terapija za infarkt srca

 

SRČANI UDAR

Šta je srčani infarkt i kako se leči. Lekovi i terapija za bolesnike koji su preživeli infarkt srca

Srčani infarkt najteži je oblik koronarne bolesti i nastaje uglavnom zbog naglog prekida krvotoka u srčanom mišiću. Zavisno o mestu i veličini krvne sudove koje se naglo zatvori, dolazi do umiranja (nekroze) manjega ili većeg dela srčanog mišića.

Infarkt srca najčešće se javlja naglo. U najtežim i najdramatičnijim slučajevima, »iz čista mira«; javlja se užasna bol u grudima, vrisak, gubitak svesti i pad. Smrt nastupa za nekoliko minuta. To su slučajevi kada se zatvori jedna od glavnih krvnih sudova koje krvlju snabdevaju srčani mišić.

Srčani infarkt ne daje uvek tako dramatičnu sliku. Bol je nesumnjivo najsigurniji znak infarkta, ali taj bol koji put traje satima pa i danima; vrlo često liči na bol kod angine pektoris, ali ne popušta u mirovanju, kao ni posle uzimanja nitroglicerina. Bol je redovno praćen strahom, uznemirenošću, čestim povraćanjem, smetenošću i dezorijentacijom. Koža je bleda i orošena hladnim znojem.

Slika srčanoga infarkta ne mora biti tako burna. Ponekad napad bolova može trajati od pola sata do nekoliko sati, nakon čega se bolesnik oseća dobro. Tek detaljan pregled može otkriti srčani infarkt, a tada je potrebno bolničko lečenje. Smatra se da gotovo svaki treći infarkt ostaje nezapažen. Znakovi bolesti u tim slučajevima mogu biti toliko blagi i nekarakteristični da ih bolesnici ne uoče i ne traže lekarsku pomoć. Koji put dolaze lekaru sa tako neodređenim znakovima da bolest ostaje neprepoznata. Obično se žale na opštu slabost, bolove u stomaku, smetnje u varenju, bolove u želucu. U zabludu dovode bolovi u stomaku. Infarkt srca može se javiti samo sa bolovima u stomaku, naročito u žličici. Pacijenti tada uzimaju sredstvo za umirenje bolova. Lekarsku pomoć zatraže tek onda kada bolovi postaju nesnosni, ili kada se jave mnogo ozbiljnije smetnje.

Zdravlje osobe koja je prebolela »nemi infarkt« ugroženije je od onih osoba kod kojih je infarkt prepoznat i koje se leče u bolnici. Bolničkim lečenjem mogu se sprečiti brojne komplikacije, može se sprečiti ili odložiti ponovljeni infarkt (reinfarkt). Mnoge osobe s preboljelim infarktom, koje ponovo rade svoj posao, ostale su na životu samo zahvaljujući činjenici što su bile pravovremeno smeštene u bolnicu.

Lečenje infarkta srca uvek se mora sprovesti u bolnici, po mogućnosti u specijalnim odeljenjima, koronarnim jedinicama. Već i na sumnju na infarkt, lekar upućuje bolesnika u bolnici sanitetskim automobilom. Bolesniku je zabranjeno svako kretanje, svaki napor, treba ga nositi na nosilima, bez obzira što se oseća dovoljno snažan da hoda. Za bolesnika je naročito važno da što pre dođe u bolnicu, jer se za sada samo u bolnici može sprečiti »električna smrt«, koja može nastati i kod najmanjeg infarkta u prvim satima i u nekoliko prvih dana. Lečenje u bolnici zavisi o opštem stanju bolesnika i eventualnim komplikacijama. Prva je mera stišavanje bolova. Ako je bol jak, daju se najjača sredstva: morfijum, petantin. Dalja je mera potpuno mirovanje u krevetu. Dozvoljeni su samo najnužniji pokreti rukama i nogama. Nužda, pranje i ishrana provode se u krevetu. Nakon nekoliko dana dopušta se okretanje u krevetu, a nakon 8 do 10 dana sedenje. U krevetu se leži od 3 do 6 nedelja. Pre nekoliko godina ležanje u krevetu trajalo je mesecima. Bolesnicima se daju lekovi protiv grušanja krvi, lekovi za smirenje, za jačanje srca, kiseonik.

Ako nastupe komplikacije: poremećaj u ritmu srca, popuštanje snage srca, naglo usporenje ili naglo ubrzanje rada srca, pad krvnog pritiska ili prestanak rada srca – tada se primenjuju posebni lekovi i postupci: udar struje visokog napona, masaža srca, baterijsko stimulisanje rada srca. Zbog toga se prvih nekoliko dana bolesnici nalaze u posebnim koronarnim jedinicama ili jedinicama za intezivnu negu, gde se njihovo stanje neprekidno kontroliše pomoću posebnih aparata, elektronskih monitora, koji stalno prate brzinu rada srca, brzinu disanja, mere temperaturu, snimaju elektrokardiogram te zvučnim svetlosnim signalima upozoravaju lekara na svaku naglu promenu u radu srca.

Oporavak, rehabilitacija pacijenata sa prebolelim srčanim infarktom započinje kod kuće, ili u posebnim ustanovama za rehabilitaciju, i traje u proseku 6 do 8 nedelja. Rehabilitacija obuhvata: lečenje kretanjem, dijetu, fizikalnu terapiju, pojedinačnu i grupnu psihoterapiju. Takvim lečenjem može se ponovo osposobiti za rad i do 80 posto pacijenata koji su preboleli srčani infarkt.

Fizičkoj aktivnosti poklanja se velika pažnja. Kontrolisanim fizičkim naporom ojačava se srčani mišić, postepeno se pojačava njegova radna sposobnost i time se čitav organizam prilagođava na napore u svakodnevnom životu.

Trening započinje šetnjama, koje se povećavaju s obzirom na trajanje i brzinu kretanja. Nakon prvih nekoliko koraka dnevno, šetnje postaju sve duže, a brzina, kretanja postepeno se povećava. Uporedo sa šetnjama započinje se i gimnastičkim vežbama. U posebnim zavodima, pre nego što počne rehabilitacija fizičkim opterećenjem, pacijenti se podvrgavaju obaveznim pregledima. Mogućnost fizičkog opterećenja određuje se tzv. ergometrijsko testom. Na posebnom biciklu bolesnik se testira uz istovremeno određivanje pulsa, krvnog pritiska, Ekg-a. Time se dobija tačan uvid u fizičke mogućnosti bolesnika kao i reakcija srca na povećan fizički napor. Prema težini i veličini infarkta, prema fizičkim sposobnostima, bolesnici se svrstavaju u nekoliko grupa, u okviru kojih se trening izvodi pod kontrolom stručnjaka. Većina pacijenata uspeva preći iz niže u višu grupu, gde su vežbe intezivnije i fizički napor veći. Mnogo je veći problem oporavak bolesnika koji nakon prebolelog infarkta ne dolaze u specijalizovane ustanove jer ih za sada nema dovoljno. Takvi su bolesnici prepušteni sami sebi; oni imaju površne informacije o modernoj rehabilitaciji srčanih bolesnika i uglavnom sami stvaraju zaključke kao i svoj sopstveni plan treninga. Najčešće preteruju sa fizičkim naporom i tako dovode do pogoršanja osnovne bolesti. U mnogih pacijenata stvara se pravi kult telesnog napora. Pojedinci izvode prave planinarske poduhvate ili krajnje iscrpljujuće šetnje, s kojih se vraćaju s anginoznim bolovima i psihički deprimirani.

Druga je krajnost strah od fizičkog napora. Mnogi su ljudi još i danas duboko uvereni u štetnost fizičkog napora kod onih pacijenata koji su preboleli srčani infarkt; postaju fizički potpuno neaktivni, pretežno sede u stolici i smatraju sebe bolesnicima koji su već »otpisani«. Takvi bolesnici imaju pravo u izvesnom smislu jer potpuna fizička neaktivnost predstavlja zaista veliku opasnost za osobu koja je prebolela srčani infarkt.

Nijedna krajnost ne valja. Program treninga mora biti prilagođen svakom pojedinom bolesniku. Bolesnik mora imati stalnu vezu sa svojim lekarom da bi se s njim dogovarao o jačini fizičkog opterećenja. Povremeno je potrebna kontrola u kardiološkoj ambulanti, kod specijaliste za srčane bolesti.

Svako kretanje ili vežbu treba odmah prekinuti ako dođe do bola u grudima, otežanog disanja, nepravilnog rada srca, suviše usporenog ili suviše ubrzanog rada srca. Nikakav fizički napor ne sme dovesti do prekoračenja vrednosti pulsa preko preporučljivih granica; te granice zavise od uzrasta bolesnika; maksimalno dozvoljen puls za osobu od 30 do 40 godina iznosi 140, za osobu od 40 do 50 godina 130, a za starije osobe vrednost ne sme preći granicu od 120 udaraca u minuti.

Postepen, kontrolisan trening dovodi do odlične fizičke kondicije. Opisan je slučaj Izraelca koji je nakon prebolelog infarkta postepenim treningom postigao takvu fizičku kondiciju da je učestvovao u najtežoj atletskoj disciplini, maratonu. To je ekstreman slučaj. Isto tako kao što čoveka uništava nedostatak kretanja, upozorava lekar sportske medicine, i preterano vežbanje može ga dovesti do groba. Dobra rehabilitacija obuhvata »ne samo dobro uvježbano stanje srca, pluća i mišića, nego i spremnost da se prizna umor, oseti potreba za odmorom i održi duševna ravnoteža na radnom mestu i u privatnom životu «.

Pretjrivanja u telesnim vežbama i kult fizičkog napora nemaju nikakvu svrhu, srce se oštećuje, upropaštava se zdravlje, jer »od kretanja ne možemo stvarati rezerve, jednako kao što se ne može najesti za mesec dana unapred«.

Dijeta: način ishrane veoma je važan za sprečavanje novoga infarkta. Povećana telesna težina značajan je faktor rizika.

Telesna neaktivnost, naročito posle 30 godina života, i povećano uzimanje hrane dovode do gojenja, a to je povezano sa povećanjem masti i holesterola u krvi. Kod svake osobe čija telesna težina prelazi granicu normale, potrebna je redukciona dijeta, dijeta za mršavljenje. Mršaviti valja postepeno. Ne postoji nijedna metoda koja bi dala dobre i trajne rezultate u kratkom vremenu bez posledica po zdravlje.

Najpre se započinje smanjivanjem količine hrane koja se uzima po jednom obroku. Zatim iz ishrane valja izostaviti šećer i smanjiti masnoće. Uz te mere mora se preći na pojačanu fizičku aktivnost.

Neobično je važan sastav hrane. U više od 90 posto slučajeva infarkta, podloga je ateroskleroza, a danas je dokazana veza između ateroskleroze i ishrane. Valja smanjiti hranu koja sadrži mnogo holesterola i masti, u kojima se nalaze zasićene masne kiseline. To su masnoće životinjskog porekla. Osim vrste hrane važna je i količina hrane koja se dnevno unosi u telo. Za smanjenje masti i holesterola u krvi najvažnija je hipokalorična dijeta. Ako se u telo unosi manje kalorija nego što se
troši, količina masti i holesterola u krvi pada jer se probavi (metaboliše). Količina masti i holesterola u krvi ne ide uvek uporedo sa debljinom. Poremećena probava (metabolizam) može i u mršavih ljudi dovesti do povećane količine masti i holesterola.

Hrana treba da bude mešovita i bogata vitaminima. Ne sme biti zastupljena samo sa belančevinama i ugljenim hidratima. Masnoće moraju biti pretežno biljnog porekla: ulje od suncokreta, kukuruza, soje, masline; valja izbegavati slaninu, loj, gušću mast, puter, zatim punomasne sireve, masno mleko; treba uzimati obrano mleko i jogurt. Ugljen hidrati ne smeju biti koncentrisani, u obliku šećera, valja ih koristiti kao voće, povrće, brašno proizvode. Preporučuje se krompir kuvan u ljusci, lešo, svako sveže i kuvano povrće, sveže voće, nemasno teleće i goveđe meso, sve vrste riba, belo meso od živine; od pića se preporučuje sok od paradajza, obrano mleko i kafa bez kofeina.

Psihoterapija: najteži je problem rehabilitacija pacijenata nakon prebolelog infarkta – postići duševnu stabilnost. »U početku rehabilitacije bolesnik nije više ona ličnost koja je to bila pre infarkta«.

Pacijenti koji su pre infarkta bili osobe pune života, ambicije, s velikim radnim kapacitetom, posle bolesti znatno se izmijene. Mnogi se povlače u sebe, postaju potišteni, razmišljaju samo o svojoj bolesti, puni su straha od nesigurne budućnosti. Mnogi su potpuno zaokupljeni svojom bolešću. Stalno osluškuju rad srca, stalno pipkaju puls, svaku novu promenu tumače abnormalnošću, a to pokreće nove osećajne reakcije. Tako se zatvara krug u kome se povećavaju postojeće i stvaraju nove smetnje. Takve reakcije pacijenata često izaziva naglo izmenjen način života. Prestanak pušenja, promenjena ishrana, promenjen ritam rada i odmora, sve to izaziva smetnje. Poneki bolesnici idu u drugu krajnost: smatraju da je »sve gotovo« i da treba uživati »ovo malo života što je preostalo«.

U ustanovama za rehabilitaciju postoje posebni stručnjaci-psiholozi koji metodama pojedinačnoga i grupnog rada usmeravaju bolesnika i olakšavaju mu da prebrodi duševnu krizu.

Biljne kapi za bolju cirkulaciju BioCapillary se mogu koristiti kao prevencija protiv infarkta i nakon srčanog udara da bi se poboljšala prokrvljenost srčanog mišića. Deluju na krvotok tako što proširuju krvn sudove, eliminišu aterosklerozi i poboljšavaju viskoznost krvi. Naruči ove odlične kapi putem maila  [email protected]  ili na telefon  065 970 7777

Valentin Vnuk

Izvor: Kućni lekar