PRITISAK POSLA
Stres na poslu. Kako pobediti pritisak na radnom mestu. Lečenja stresa
Biti dovoljno dobar na poslu
Što znači biti uspešan u vremenu u kojem su novac, sticanje profita i ekonomska moć postale za većinu temeljne vrednosti kojima se podređuje sve ostalo? Treba imati na umu da je poslovni uspeh relativan pojam, i da bez obzira na sve njegove naoko privlačne i laskave strane neretko uzima prevelik danak u vidu stresa i ostavlja nepovratne posledice. Te posledice i nagomilani stres osobu mogu promeniti do temelja, narušiti njeno zdravlje, ali – možda još gore – uzdrmati samopouzdanje, veru u svoje mogućnosti i domete, te joj usaditi snažni i često posve iracionalni strah od neuspeha. Nekad je sasvim u redu pustiti drugoga da bude u pravu i biti drugi kad znaš da si oduvek prvi.
Stres na poslu vremenom ostavlja trajne posledice na zdravlje osobe. Koristite preventivu proti stresa na poslu, vežbajte, hranite se zdravo, dovoljno spavajte i odmarajte se. Preventivno i kod akutnih stanja stresa koristite efikasne BioRelax kapi za jačanje živaca koje smiruju živce, deluju umirujuće na lupanje srca, znojenje, otežano disanje i grčeve. Naručite ih putem maila [email protected] ili putem telefona 065 970 7777
Zašto se i kada stres na poslu najčešće javlja?
Gotovo je neizbežno podleći stresu vezanom za posao, to je pojava s kojom se pre ili kasnije susretne svaki čovek bez obzira na zanimanje i radno mesto. Stres na poslu kao psihičko stanje nastaje kad je pojedinac suočen s nekim za njega osobno pretećim događajima i situacijama koje s obzirom na svoje mogućnosti i spoljne okolnosti nije u stanju rešiti. Ovde se najčešće ubrajaju nemogući zahtevi šefa, nerešivi poslovni problemi, neslaganje i nerazumevanje kolega, preopterećenost količinom posla, sputanost u karijeri i slično. Tipični simptomi stresnog stanja su pojačano lupanje srca, plitko i ubrzano disanje, koje nekada može biti i otežano pa osoba ima osećaj da „ostaje bez daha“, glavobolja, umor, različiti tikovi, grčevi mišića, mučnina, bol u želucu, pojačano znojenje ruku, slaba cirkulacija i sl.
Psihološki su simptomi takođe raznoliki i obuhvataju stanja kao što su anksioznost, nedostatak koncentracije, frustriranost, nemir, agresivnost, nesanica, a u težim slučajevima i depresija. Simptomi stresnog stanja ne samo da su sami po sebi neugodni, već i sputavaju osobu u nenom optimalnom delovanju na poslu i tako izazivaju dodatni stres, čime se stvara poznati začarani krug.
Koje su najbolje strategije nošenja sa stresom na radnom mestu?
Nisu svi poslovi jednako stresni. Posao vatrogasca, policajca ili lekra u hitnoj pomoći zasigurno je mnogo stresniji od posla univerzitetskog profesora ili kasirke u trgovini, iako i takva zanimanja bez sumnje mogu biti i ponekad jesu izrazito stresna. Neka istraživanja pokazuju da u Sjedinjenim Američkim Državama više od 40% zaposlenih tvrdi da rade „izrazito stresan posao“, dok jedna četvrtina njih navodi vlastiti posao kao najveći izvor stresa u životu. Pretpostavljamo da statistike nisu ništa lepše ni na našim prostorima. Stres na poslu je sveprisutna kategorija.
- Najvažnije je svakako realno sagledati situaciju u kojoj se nalazite. Ako osećate da je zahtev koji je stavljen pred vas uz sve vaše napore ipak neizvodljiv – odustanite, nemojte dopustiti da vas vlastiti ponos i taština sputavaju u donošenju prave odluke.
- Uvek pokušajte sagledati problem s više gledišta, stvari su često drugačije nego što se na prvi pogled čini. Setite se svoje porodice, prijatelja, nekih problema sa zdravljem koje ste možda u prošlosti imali, pa ćete sasvim jasno moći doživeti pravu veličinu problema koji imate na poslu.
- Razgovarajte s bliskim osobama. Najgore je začauriti se u vlastiti vakuum i ne dopuštati nikome da dođe do vas. Razgovor uvek pomaže jer samim time što izgovorite ono što vas muči na glas osećaćete se rasterećenije, a ujedno pružate priliku drugoj osobi da iznese svoje mišljenje
- Na poslu je izrazito bitna dobra organizacija. Vođenje računa o nadolazećim obavezama, koje je vrlo pametno zapisivati u kakav planer ili kalendar, urednost i uhodanost na radnom mestu, procena važnosti pojedinih zadataka i skladno tome redosled u njihovom rešavanju – sve to iako možda naizgled banalno može unaprijed spriječiti pojavu mnogih nepredviđenih stresnih situacija.
- Nemojte se previše ljutiti na sebe kada pogrešite. Ima jedna stara latinska poslovica koja kaže: „Grešiti je ljudski, ali je u pogrešci istrajavati ludost“. Imajte na umu da ste nesavršeni i prema tome podložni pogreškama, ali istovremeno nemojte zaboraviti učiti iz svojih propusta kako se oni više ne bi pojavljivali u budućnosti.
Stres na poslu i srčane bolesti
Izloženost stresu na radnom mestu povećava rizik za bolesti srca, pokazuju rezultati prikupljeni tokom 10 godina od oko 102.000 ispitanika iz 5 zemalja EU.
Učesnici istraživanja iz Velike Britanije, Francuske, Belgije, Švedske i Finske su bili u dobi od 17 do 70 godina, a nalaze je objavio Canadian Medical Association Journal. Pokazalo se kako je 16% ispitanika izloženo pojačanom stresu na radnom mestu, napominju naučnici s University College London.
Dodatnom je analizom utvrđeno kako zdrav životni stil može znatno ublažiti negativan učinak stresa na radnom mestu, pa je kod tih ispitanika rizik za bolesti srca bio niži nego što je bio prosečan rizik za bolesti srca kod ispitanika koji uopšte nisu bili izloženi stresu na radnom mestu. Rizik za bolesti srca za osobe izložene stresu na poslu koje su k tome imale nezdrave životne navike je bio dvostruko veći nego kod osoba koje uopšte nisu bile izložene stresu na poslu.
Komunikacija na poslu i stres – prvo je lek za drugo
Kvalitetni međuljudski odnosi, pa tako i oni na poslu nikada ne nastaju slučajno, već su uvek rezultat međusobne komunikacije i uvažavanja. Kvalitetna komunikacija i rad u grupi otvaraju prostor za nove ideje i rešenja problema jer na taj način ljudi dele svoje iskustvo i znanje. Zadržite profesionalnost, ali istovremeno nemojte biti hladni prema svojim kolegama, pokažite iskreni interes za ono što vam imaju reći i dajte im do znanja da ih uvažavate kao osobe. Važno je naučiti kontrolisati svoje emocionalne reakcije i ne pokazivati otvorenu antipatiju prema drugima. Ne zaboravite ni na kvalitetnu komunikaciju s nadređenima. Iako je mnogima na to prva asocijacija ulizivanje i podilaženje, dobar odnos sa šefom može počivati na sasvim drugačijim temeljima. Ne budite zlopamtilo i imajte saosećanje za druge, jer se često iza hladne i stroge maske krije ranjiva i nesrećna osoba.
Prof. dr. sc. Dubravka Šimunović