PUSTINJSKI ISPOSNIK KOJI JE KRSTIO GOSPODA
Pravoslavna crkva praznuje samo tri rođenja: Gospoda Isusa Hrista, Presvete Bogorodice i Svetog Jovana Preteče. Dan kada se rodio Sveti Jovan Preteča, kasnije Krstitelj, praznuje se 7. jula i u narodu je poznat kao Ivanjdan.
Dan njegovog rođenja pada tačno na šest meseci pre Hrista i kao prorok koji je neposredno pripremio ljude za dolazak Sina Božjeg, Jovan je nazvan Preteča. On je propovedao u pustinji dolazak Spasitelja sveta rečima: “Pokajte se, jer se približi Carstvo nebesko”.
Jovan Preteča, koji je krstio Hrista u reci Jordanu i od tada se naziva i Krstitelj, živeo je u pustinji kao isposnik. Hranio se pustinjskim biljem i divljim medom.
Kada je prvi put video Gospoda Hrista, sveti Jovan Krstitelj rekao je proročke reči: “Gle, Jagnje Božje koje nosi grehe celoga sveta”.
Sveti Jovan Krstitelj znao je da je Hristos bez greha i da nema potrebe da bude kršten (pogružen u vodu), ali ga je ipak krstio u Jordanu.
Zašto je došlo do čina krštenja? Hristos je dvostruko bezgrešan: i kao Bog i kao Čovek, rođen od Prečiste devojke. Ali je dobrovoljno hteo da se ponizi i da dođe na krštenje, kao da je grešan – “da ispuni svaku pravdu”, kako je i sam kazao Preteči. I baš u momentu tog dobrovoljnog poniženja javila se slava Božja, javio se Bog na vodama reke Jordan.
Upravo kada je Jovan pogružavao Hrista u vode Jordana, čuo se s nebesa glas Boga Oca: “Ovo je Sin moj ljubljeni, koji je po Mojoj volji”. U Jordanu je stajalo drugo Lice Svete Trojice, Sin Božji, kao Bogočovek, a nad Sinom Božjim lebdeo je Duh Sveti u obliku svetlosnoga goluba. To je bilo Bogojavljenje. Tu se javno otkrio Bog kao Otac, Sin i Duh Sveti, kao Sveta Trojica.
Desna ruka Jovana Krstitelja, kojom je krstio Gospoda Isusa Hrista, čuva se kao najveća relikvija u Cetinjskom manastiru.
Pošto je Jovan Krstitelj prekoreo cara Iroda za ženidbu sa svojom snahom, carica Irodijada ga je mrzela i nagovorila je cara da odseče glavu svetom Jovanu. To je on i učinio, pogubivši ovog najvećeg čoveka rođenog od žene, kako za njega kaže sam Spasitelj, i najvećeg proroka.
Njegove mučeničke smrti pravoslavni vernici se sećaju na dan Usekovanja glave svetog Jovana Kristitelja (11. septembra po novom kalendaru). Iz velikog poštovanja prema strogom isposniku i mučeniku Jovanu Preteči, toga dana (Krstovdan) svi pravoslavni vernici strogo poste.
Rođenje Jovana Preteče jedna je od najčešćih krsnih slava u srpskom narodu. Osim toga, Ivanjdan se slavi i kao dan kumstva i pobratimstva, pa u narodu postoji običaj da se na ovaj dan ljudi kume i bratime. Između ostalog, i zbog toga što se Jovan Preteča smatra uzorom poštenja.
O Ivanjdanu se pletu venci od ivanjskog cveća, što simbolizuje činjenicu da je priroda u razvoju došla do svoje najviše tačke usred leta i da se tim vencima priroda ovenčava. Ti venci ujedno podsećaju i mlade osobe da razmišljaju o svadbenim vencima. Smatra se da je Ivanjdan toliko veliki praznik da se sunce tri puta zaustavi tog dana.