MAKSIMALNA KORIST OD BAŠTE
Uzgajanje povrća nije lak posao, a ono što baštovani najviše žele je da njihova bašta ima najbolji mogući plodored. To znači da poseju sve željene vrste povrća, a da imaju odličan prinos i da jedna vrsta ne smeta drugoj da se razvije. Predstavljamo najefikasnije preporuke za gajenje povrtnih biljaka u bašti, sa tabelarnim prikazima o tome šta je dobro, a šta nikako ne treba zajedno uzgajati.
Neke biljne vrste imaju povoljan, a neke nepovoljan efekat na povrće kada se gaje jedni uz druge. Tako mirođiju ne treba gajiti uz krompir, a crni i beli luk nepovoljno deluju na rast i razvoj pasulja i boranije.
Za baštu je karakteristično gajenje dve ili više vrsta zajedno kao mešane vrste (konsocijacija useva) i to: red do reda, naizmenično u istom redu, zatim cik-cak, heksagonalno i u krug. Osnov za uspešno gajenje mešanih vrsta je njihova međusobna trpeljivost.
Poznate uspešne mešane vrste su:
– mrkva i crni luk;
– salata i crni luk;
– kukuruz i boranija odnosno pasulj;
– pasulj sa celerom, kukuruzom, paradajzom, mrkvom, krastavcem, dinjom i rotkvicom;
– kukuruz sa boranijom, salatom, tikvama, lubenicama, krastavcem, krompirom, dinjom;
– kupus sa paprikom, paradajzom i crnim lukom;
– praziluk i crni luk sa mrkvom, peršunom, kupusom, plavim patlidžanom, paprikom i spanaćem;
– krompir sa spanaćem, kelerabom i boranijom;
– blitva sa rotkvicama, rotkvom, mrkvom i boranijom;
– spanać sa paradajzom, pasuljem, celerom, rotkvom, rotkvicama i krompirom.
Da ne bismo dalje nabrajali, najbolje je tabelarno prikazati koje povrtne vrste mogu da trpe jedna drugu u bašti.
Ipak, neke biljne vrste ne mogu “očima da se gledaju”, odnosno nemogući su susedi jedno drugome. Uz beli ili crni luk ne pomišljajte da posejete boraniju, pasulj ili grašak, a uz celer nikako ne idu krompir, mrkva ili peršun. Praziluk ne trpi u svojoj blizini pasulj, cveklu, grašak ili boraniju, dok krastavac “ne voli” rotkvu niti rotkvice.
I u ovom slučaju međusobnog netrpljenja biljaka najbolje je pogledati tabelu i pratiti je kada dođe vreme setve.
Uz sve ovo, treba napomenuti i da kao mešane vrste, jedna uz drugu, uspešno se gaje:
– visoke i niske biljke
– biljke duge i kratke vegetacije
– biljke sličnih potreba prema toploti, vodi i svetlosti
– biljke plitkog i dubokog korena
– bujne i manje bujne vrste
Izvor: “Bašta zelena cele godine”, prof. dr Branka Lazić