DANAK NEPROMIŠLJENOSTI

Nacionalističke i šovinističke izjave koštale su ga blistave karijere. Vice Vukov je Đorđu Marjanoviću opsovao “srpsku majku”, pa je sličnim ispadima prerano zatvorio vrata medijima koji nisu hteli da čuju za njega i publici koja ga više nije želela na koncertima. Ovo je priča o zvezdi koja se sopstvenim greškama ugasila mnogo pre vremena.

 

Nemilost u kojoj se zatekao tada mladi Vice Vukov počela je 1968. godine na putujućem festivalu „Pesma leta”. Karavan pevača u kojem su bila vrhunska imena tadašnje zabavne jugo muzike, poput Gabi Novak, Ivice Šerfezija, Lole Novaković, Arsena Dedića, Alenke Pinterič, Vice Vukova i Đorđa Marjanovića, krenuo je iz Požarevca 1. jula, dok je gala finale festivala bilo zakazano za 28. jul u Beogradu.

vice vukov

Glavni favoriti za festivalsku pobedu bili su Vice Vukov i Đorđe Marjanović – prvi sa pesmom „Darovi za svu djecu”,  a drugi sa pesmom „Romana”. Prvu pobedu, u Požarevcu, ostvario je Đorđe Marjanović, za petama su mu bili Vice i Lola, ali najveća uzbuđenja su tek dolazila.

Svadljiv i zajedljiv

Kada je u Kotoru prvi put pobedio Vukov, a Đorđe i Lola bili drugi i treći, strasti su se rasplamsale, jer je došlo do polemike na relaciji Vukov-Marjanović. Vice Vukov je izneo mišljenje da muzika koja se lansira na festivalima nema potrebnu estetsku vrednost, jer su se svi autori, osim Arsena Dedića, priklonili ukusu publike i napravili melodije za široke narodne mase. Đorđe Marjanović se sa ovim stanovištem nije slagao.

Osim ovog izrečenog mišljenja, Vukov se ponekad svađao i bio zajedljiv u odnosu na ostale kolege. Otvoreno je sumnjao u tuđe pobede, kao što je nalazio opravdanja za svoje poraze. Ali, Vukov nije bio dugo u takvom raspoloženju – pobede je odneo u Sarajevu, Mostaru, Herceg Novom, Makarskoj, Zagrebu, Opatiji i Portorožu, a na finale u Beograd stigao je sa osiguranim prvim mestom. Njegovo slavlje nije pomutio ni Đorđe, koji je u Beogradu osvojio prvo mesto, ali je u generalnom plasmanu bio vicešampion. Vukov je, dakle, bio sveukupni pobednik festivala.

Krivični postupak

Ne bi li malo promenio sredinu, Vukov je otišao na turneju u Australiju i propustio NIN od 13. oktobra 1968. godine, koji je pustio tekst pod naslovom „Vicevi Vice Vukova”, u kojem je javnosti obelodanjen poduži spisak nacionalističkih ispada popularnog pevača.

Beogradski NIN je tada o Vukovu napisao sledeće:

U Dubrovniku je, delu publike koja mu je zviždala, rekao, pošto je rukom umirio gledalište i osmehnuo se: „Nemojte, ljudi, nismo u Beogradu”.

U Splitu je, na festivalu „Melodije Jadrana”, zaustavio jednog gledaoca koji mu je zviždao, i kada je ovaj rekao da je iz Beograda i da je zviždao kompoziciji a ne pevaču, Vukov mu je odbrusio: „Onda idi tamo, u svoju zemlju, pa zviždi!”.

U Subotici je Đorđu Marjanoviću opsovao „srpsku majku”, a potpredsedniku opštinske skupštine dobacio: „Tako ti razgovaraj sa svojim zemljacima, a ne sa mnom”.

U Baškom Polju, u velikom i gostoljubivom vojnom odmaralištu, za vreme „Pesme leta” nije osvojio prvo mesto, pa je organizatorima prigovorio: „Pa, da – prodali ste ulaznice Srbima, a naš hrvatski živalj stoji na žici”.

Četrnaest dana kasnije uredništvu NIN-a stiglo je pismo zamenika javnog tužioca Hrvatske u kome se kaže da je dat nalog Okružnom javnom tužilaštvu u Splitu da se pokrene krivični postupak protiv Vice Vukova zbog izjava navedenih u pomenutom članku. Tužilaštvo je odmah reagovalo i Vukova teretilo za „vrijeđanje građana” i „izazivanja nacionalne nesnošljivosti”. Na sudu u Splitu, javljeno je, pojaviće se dvanaest svedoka, pretežno novinara i organizatora muzičke manifestacije „Pesma leta”.

“Nedostatak dokaza”

Na top listama popularnosti na isteku 1968. godine Vukova nigde nije bilo i on nije mogao da objasni ovakav razvoj događaja. Bio je zbunjen, objašnjavajući da se jedna od tačaka optužnice temelji na anegdoti o Srbima koju je svojevremeno čuo od jednog poznatog srpskog humoriste i kasnije prepričao nastavnicima u dečjem odmaralištu beogradske opštine Voždovac. Kako je naveo, neko se posle dve godine setio tog vica i prijavio ga.

Sredinim jula 1969. godine, zbog nedostatka dokaza, optužnica protiv Vukova je povučena. Lola Novaković je odbila da svedoči, jer u ponašanju Vukova nije zapazila ništa od onoga što piše u optužnici. Đorđe Marjanović očigledno nije hteo da se povlači po sudskim raspravama, dok je Arsen Dedić negirao da se Vukov nad njim šovinistički iživljavao i da je izjavljivao da je Dedić „ipak samo Srbin iz Šibenika”. Alenka Pinterič je videla da je Vukov bio ljut u Baškom Polju zbog pobede Đorđa Marjanovića, ali nije primetila nikakav nacionalistički ispad.

Tužan kraj

Iako oslobođen, Vukov je zahvaljujući ovim eskcesnim događajima bio trajno obeležen kao nacionalista, šovinista i neprijatelj jugoslovenskog naroda. Bio je zasut neprijatnim pismima, a svaki njegov naredni gest tumačen je kao šovinistički. Opštine bivše države prosto su se utrkivale koja će ga pre proglasiti nepoželjnim na svojoj teritoriji. Na televiziji je bio skrajnut toliko da su kritičari na nož dočekivali svako njegovo pojavljivanje i već sutradan pisali o tome da “televizija, očigledno, nije imala smisla za mjeru kad je ovako postupila, udarajući svima, koji su bili zaprepašćeni političkim ispadima Vukova, novi šamar”.

Početak sedamdesetih godina prošlog veka je vreme jačanja MASPOK-a u Hrvatskoj, čiji je aktivni član bio Vice Vukov. Ovaj podatak značio je i definitivan kraj njegove pevačke karijere.

Nakon raspada SFRJ i osamostaljivanja Hrvatske, Vukov je postao aktivni političar i poslanik u hrvatskom Saboru. Spletom okolnosti, u zgradi te institucije Vukov će kobno privesti svoj život kraju. On se u novembru 2005. godine na stepenicama hrvatske skupštine sapleo i pao, pri čemu je dobio teške povrede glave i nakon operacije završio u komi. Ne budeći se iz takvog stanja, preminuo je u septembru tri godine kasnije.

Izvor: „Bolja prošlost“, Petar Luković/Wikipedia