IZ ZATVORA U FOTELJU
Fikret Abdić Babo, bivši član Predsedništva BiH i direktor „Agrokomerca“, privrednog čuda u bivšoj Jugoslaviji, na dobrom je putu da nakon odležanog zatvora u Puli sedne u fotelju načelnika Opštine Velika Kladuša. Zakonskih prepreka za njegovu kandidaturu nema, a na biračima je da odluče da li je Abdić potreban političkoj sceni BiH.
Za izbore koji će se u BiH održati drugog oktobra, na listama kandidata našao se i Fikret Abdić Babo, koji je u Hrvatskoj odslužio višegodišnju zatvorsku kaznu za teške ratne zločine od 1993. do 1995. na području Bosanske Krajine. Ovog predratnog privrednika i političara, za načelnika Opštine Velika Kladuša kandidovala je Laburistička stranka, koju vode njegove kćerke.
Opet u žiži: Fikret Abdić Babo, tvorac „Agrokomerca“
Prema Ustavu i zakonodavstvu BiH, pravnih prepreka nema za osobe kojim je krivica pravomoćno dokazana, odnosno koji su odslužili kaznu zatvora. Međutim, pravo kandidovanja nemaju oni protiv koji su podignute optužnice ili koji su na izdržavanju kazne.
Vrhovni sud Hrvatske smanjio je za pet godina kaznu zatvora od 20 godina, koju je Abdiću izrekao Županijski sud u Karlovcu, ali je on izdržao dve trećine izrečene kazne. Sud u Karlovcu je naveo da je Abdićev ratni zločin dokazan i da je on odgovoran za otvaranje logora i prihvatnih centara, kroz koje je prošlo najmanje 5.000 ljudi.
Centralna izborna komisija BiH još uvek nije završila proveru dostavljenih kandidatura za lokalne oktobarske izbore, pa tako ni onu Fikreta Abdića. Ali, prepreka u pravnom smislu nema, kaže advokat Sead Hodžić.
„Što se tiče osoba osuđenih za zločin genocida, kao najteži ili totalni zločin, kao i druge ratne zločine, ne postoji pravna prepreka ni u Ustavu BiH, a ni u Izbornom zakonu BiH. Može se postaviti logično pitanje – kako je moguće u jednoj državi, u kojoj je, u konkretnom slučaju za osobu o kojoj je reč, pravomoćno utvrđeno da je izvršila ratne zločine, posle izdržane kazne, može biti kandidovana i izabrana, u ovom slučaju za načelnika Opštine Velika Kladuša? Dakle, postoji mogućnost kandidature i potvrđivanja kandidature i na druge pozicije, počevši od člana Predsedništva BiH, pa dalje…“, smatra Hodžić.
Na prethodinim lokalnim izborima u BiH održanim pre četiri godine, osuđeni za ratne zločine u Šamcu i Zvorniku, Blagoje Simić, Simo Zarić i Branko Grujić, izabrani su u opštinske skupštine, a Zarić je obavljao i funkciju pomoćnika šamačkog načelnika.
Predsednik Helsinškog odbora za ljudska prava u Republici Srpskoj Branko Todorović smatra da je ipak „sve do građana, odnosno birača”.
„Moja poruka građanima je vrlo jednostavna: Nemojmo povređivati stare rane, nemojmo negirati ono što su pravne institucije uradile, nemojmo dosipati so na rane porodicama žrtava, nemojmo jedni drugima terati inat. Pokušajmo naći nove ljude i ideje, otvorimo nove horizonte za ovu zemlju, i nemojmo se vraćati konfliktima koji su ostavili dubok i bolan trag, zasut zločinima, nestalim i ubijenim. Glasati za nekog ko je osuđen za ratne zločine znači podršku onim koji su to vršili“, kaže Todorović.
Kakve su šanse da se sedamdesetsedmogodišnji Abdić vrati u poltički život? Sudeći prema dočeku ispred zatvora u Puli, nakon što je u proleće 2012. napustio ćeliju, njegove pristalice su mu priredile doček kao iz nadrealnih filmova, očekujući privredna i druga čuda, kao pre rata.
Izvor: Slobodnaevropa.org