VAPAJ LJUDSKE DUŠE
Gusle su trezven instrument duboko pravoslavnog zvuka. U istom trenutku, jecanje gudalom preko gusala je i ispovest duše i snažni zamah herojstva. Stvorene iz stradanja, gusle i svedoče stradanje, svedoče žrtvovanje sebe do smrti i zato najbolje mogu da dočaraju zvuk duše koja strada.
Gajde u britanskim krajevima, među nekadašnjim Keltima, imaju sličan prizvuk kao i naše gusle. Drevni narod, ratnički imao je osećaj dostojanstva, hrabrosti, borbenosti, herojskog, epskog. Taj bolni vapaj čuje se i iz razapete kože gajdi, mada tamo ima veseliji, živahniji prizvuk, dok gusle imaju više mirniji, staloženiji (tu je dodir strune sa strunom), dok je kod gajdi dodatno i duh ljudski koji odzvanja u mehu, u vazduhu, udarima o razapetu kožu, te daje tu živahnost dušom samog svirača.
I srpski narod je ratnički, herojski i njemu je Bog dao takav instrument koji odgovara njegovom mentalitetu. Jednostavan, dubok, sa vapajem i snagom duha.
Gusle su trezven instrument. Instrument istine, svedočenja. Njihov zvuk je duboko pravoslavan. On u sebi ima trezvenja i bolnog vapaja koji ne prelazi u sentimentalnost, već je u istom trenu i ispovest duše i snažan zamah herojstva i sile. Dostojanstven, daje onaj zvuk dubokog mira i čvrstine vere dok podstiče dušu bolnim vapajem za Bogom, za istinom i pravdom.
I taj bolni vapaj i gusli i gajdi dolazi od odjeka razapete kože. Zato je i najsličniji vapaju ljudske duše. Zato što je raspeće iz ljubavi i razapetost čovekova, koji živi na zemlji a vapije za nebom, i njegov priziv da živi stradalno i sastradalno po ugledu na Gospoda, u dubini svakog pravoslavnog Hrišćanina.
I te gusle su stvorene iz stradanja, i svedoče stradanje, svedoče žrtvovanje sebe do smrti. I zato najbolje mogu da dočaraju taj zvuk duše koja strada.
Ali pošto je istinito stradanje, Boga radi, ono nema prizvuk sentimentalnosti, koja dolazi od samoljublja, nego se ta ljubav bez ostatka prinosi ne misleći na sebe, herojski, do kraja, sva sabrana u Onoga Kome se prinosi.
Zato taj zvuk ima nadu, ima silu. On se žrtvuje. I sila vere izbija iz guslara i zvuk gusala ga još više podstiče u tom uzlaženju duha ka Bogu u tom žrtvenom prinošenju duše.
I taj materijal, od kog su sazdane gusle, od živog bića – još više odzvanja vapajem ljudske duše. Čovek koji stvara, prenosi svoje stanje duha kroz zvuke instrumenta.
Zato i muzika koja dolazi od Zapadnih kompozitora ne može nikada da dočara pravoslavno stanje duha. Ona ima hladnoću, racionalnost, sentimentalnost, nešto više dvodimenzionalno, nego duhovno. Ona je više psihološka, nema tu dimenziju punoće Duha Svetoga. To je opet stvar blagodati Duha Svetoga, jer u pravoslavnom čoveku obitava Duh Sveti i on daje dubinu toj muzici.
Duh vapajni guslarevog svedočenja i zvuk žrtvovane kože najbolje dočaravaju vaskrsnu nadu razapetog čoveka. Jer se mi ne razapinjemo smrti radi, nego Života Večnog radi, i sva naša stradanja, imaju večni smisao, otvaraju nam dveri večnosti, i utiskuju u naš lik Prvolik Stradalnog Hrista sa Kojim, u Kojem i Kojeg radi ulazimo u Večnu Radost.
Zapisala monahinja Stefanida