MUZEJ ĆIRILIČNOG PISMA
Bugarsko seoce Pliska dobilo je unikatan kompleks – dvorište posvećeno ćiriličnom pismu. Двориште ћирилице je neprocenjivi kulturno-istorijski monument, stecište i duhovni epicentar svih slovenskih naroda koji u tekovinama svoje pismenosti imaju i neguju ćirilicu.
Skoro 300 miliona ljudi u svetu piše ćirilicom. To su Sloveni iz jugoistočne Evrope, Rusi, Ukrajinci, Belorusi, na desetine neslovenskih naroda u Rusiji – kavkaskih, sibirskih, dalekoistočnih, kao i bivših srednjoazijskih sovjetskih republika i Mongolije. To pokazuje gruba računica vodećih slovenskih filologa.
Ćirilična slova na ulazu u Двориште ћирилице, s leve strane vidljiva je reč ПЛИСКА
Bar 50 jezika koristi ili je nekada koristilo ćirilicu. Trenutno, Bugarska je jedina zemlja EU u kojoj se koristi ćirilično pismo. Naš kulturni doprinos sa 30 slova je nesporan pošto su do 2007. godine u elitnom klubu postojala samo dva pisma – latinično i grčko. Na rang-listi abeceda ćirilica se nalazi odmah iza latinice.
To mi pada na pamet dok putujem prema danas malom naselju Pliska – nekadašnjoj prvoj prestonici Bugarske (681-893. godine). Moj cilj je da zavirim u kulturno-istorijski kompleks Двориште ћирилице (Двор на кирилицата) koji je jedinstven ne samo za Bugarsku nego i za ceo svet.
Polako otvaram tešku kapiju na kojoj su ispisane reči kana Omurtaga koji je vladao od 814. do 831. godine: „Tu će biti Bugarska“. Dvorište je prepuno posetilaca, a među njima je i inicijator stvaranja ovog hrama pisma Karen Aleksanjan. On je Jermen iz Jerevana, ali već 20 godina živi u Bugarskoj. Po obrazovanju je filolog, a poznat je kao revnosni pobornik očuvanja hrišćanskih vrednosti. Na njegovu ideju ćirilična slova u boji cigle visoka više od 2 metra izradilo je u Jermeniji 12 jermenskih vajara, a zatim su ona dovezena u Bugarsku. Svako od slova postavljenih na travnatoj površini svojom ornamentikom upućuje konkretnu poruku.
U pratnji Karena Aleksanjana krenuli smo u šetnju „Dvorištem ćirilice“:
„Slova nisu po azbučnom redu. Tačno ispred ulaza njime je ispisana reč Плиска. Time želimo podsetiti da je snagom odluke bugarskog kneza Borisa I Pokrstitelja, koji je zemljom upravljao u periodu od 852. do 889. godine, ćirilica proglašena službenim pismom. Bugarska je prva zemlja koja je to učinila. Iz tog razloga je i muzej ćirilice formiran upravo u gradu Pliski, prvoj bugarskoj prestonici. Ideja je bila promovisati pismo i kulturu hrišćanstva. Ćirilica je nastala kao crkvenoslovensko pismo, a Bugarska je prva slovenska država koja je hrišćanstvo prihvatila kao zvaničnu religiju, a ćirilicu – kao svoje pismo“, ističe Aleksanjan.
Paraklis Svetog Borisa I Pokrstitelja koji se nalazi na kraju dvorišta odiše velikim poštovanjem prema radu Pokrstitelja i ujedinitelja Bugara. On nije velik, ali svojim kamenim zidovima, izrezbarenim oltarom i ikonom kneza sveca odmah privuče pažnju. S desne strane vrata paraklisa nalazi se hačkar, kamena ploča sa uklesanim krstom karakteristična za jermensku hrišćansku umetnost, na kojem je na jermenskom jeziku ispisano:
„Ovaj hačkar je postavljen u znak veličanja bugarskog naroda povodom 1.150 godina od Pokrštenja“.
Paraklis Svetog Borisa I Pokrstitelja i hačkar ispisan na jermenskom jeziku
Postoji i galerija koja kroz dela bugarskih slikara prikazuje istoriju ćirilice. Teme svih slika su iz žitija Sv. Klimenta Ohridskog i naučnih radova o tom periodu istoričara prof. Plamena Pavlova. Osnovne slike izradili su doc. Ivan Uzunov, rukovodilac Katedre slikarstva Univerziteta u Velikom Trnovu, mlada slikarka Mihaela Mihajlova i Valentin Golešev.
Двориште ћирилице je živo. Krajem godine ovde đaci prvaci iz različitih gradova – Šumena, Varne, Rusea dobijaju svoja svedočanstva o završenom prvom razredu. Ono je i duhovno središte koje prelazi granice naše zemlje. Ove godine, poslednjih dana maja, Двориште ћирилице je bilo domaćin 10. međunarodnog festivala poezije „Slovenski zagrljaj“ („Славянска прегръдка“). Pesnici iz 20 država u kojima se koristi ćirilično pismo su svoja dela recitovali u „Dvorištu ćirilice“, kaže Karen Aleksanjan.
Skulpture svete braće Ćirila i Metodija i kneza Borisa I Pokrstitelja
Pre polaska prolazim pored skulptura kneza Borisa I Pokrstitelja i svete braće Ćirila i Metodija, zaštitnika Evrope koje se veličanstveno uzdižu u dvorištu.
Autor: Silvija Nikolova
Izvor: Bnr.bg