DODATI GODINE UZ KNJIGU
Čitanje knjiga nije dobro samo za mozak i razvoj mišljenja, već se uz literaturu može povećati i životni vek, kažu psiholozi. Osim toga, poželjnije je čitati knjige nego novine i časopise, a od toga još korisnije je čitanje knjiga u starom stilu nego prema modernom – sa tableta ili računara. Dakle, knjige u šake i živećemo duže!
Istraživači jedne psihološke studije želeli su da utvrde postoji li izvesna prednost u dužini životnog veka za one koji čitaju knjige u odnosu na one koji to ne rade ili u odnosu na one koji čitaju neke druge vrste tekstualnog materijala, a ne knjige.
Studija je obuhvatila 3.635 učesnika starijih od 50 godina koji su bili uključeni u pitanja o čitalačkim navikama. Nakon usklađivanja drugih faktora kao što su starost, pol, obrazovanje i druge varijable, utvrđeno je da je čitanje knjiga imalo veoma merljive efekte na smrtnost.
Istraživači su podelili učesnike u tri grupe: one koji čitaju knjige više od 3,5 sata nedeljno, oni koji čitaju knjige manje od 3,5 sata nedeljno i one koji uopšte ne čitaju knjige.
Rezultati ove studije bili su od velikog značaja.
“U poređenju sa onima koji nisu čitali knjige, ispitanici koji su navikli da čitaju knjige do tri i po sata nedeljno, imali su čak 17 odsto manje šanse da umru tokom 12 godina praćenja, a oni koji su čitali više od 3,5 sata, bili su 23 procenta “zaštićeniji” od smrti. Redovni čitaoci knjiga živeli su u proseku skoro dve godine duže od onih koji nisu uopšte pribegavali boravku uz knjigu.”
Ova studija imala je zadatak i da pokaže da je čitanje knjiga bolje za zdravlje od čitanja časopisa i novina.
Kada su istraživači uporedili one koji čitaju časopise i novine sa onima koji nisu čitali knjige uopšte, našli su dosta sličnosti, ali su ipak razlike između zagriženih čitalaca i potpunih nečitalaca veće i jače.
Ovo istraživanje ipak nije dalo objašnjenje zbog čega čitaoci knjiga imaju veće šanse da duže žive, ali su neke druge studije mogle da pruže određene odgovore.
Jedna takva studija pokazala je da čitanje knjiga, naročito književnih izmišljenih priča, povećava sposobnost osobe da saoseća sa drugima. Čitanje fikcije, kako je navela ova studija, omogućava osobi da razume emocionalno stanje drugih ljudi.
Poznato je da mentalno i emocionalno stanje utiču na sveukupno fizičko zdravlje, pa se može pretpostaviti da poboljšanje uma kroz čitanje može dovesti do boljeg zdravstvenog statusa osobe.
Druge studije su pokazale da čitanje knjige može pomoći u prevenciji alchajmerove bolesti. Vežbanje moždanih ćelija kroz čitanje i druge mentalno izazvane aktivnosti mogu odložiti početak alchajmerove bolesti i demencije, što svakako ima uticaj na dugovečnost.
Ovde je važno pomenuti i to da su neka istraživanja pokazala kako su u prednosti prave knjige u odnosu na danas popularne, elektronske. Čitanje odštampane, ukoričene knjige korisnije je jer može da poveća opuštenost organizma, efikasnije se bori protiv stresa i pomaže da se čitalac bolje naspava. Za razliku od čitalaca e-knjiga, koji čitanjem sa ekrana u svom organizmu izazivaju suprotne efekte – skloniji su stresu i otežano spavaju.
Nesumnjivo je da čitanje knjiga povećava inteligenciju, bori se protiv stresa, promoviše dobar san i predstavlja prijatnu aktivnost za sve uzraste, pa zato i ne treba da iznenadi ustanovljena naučna činjenica da one produžavaju životni vek.
Iako digitalna tehnologija naizgled poboljšava čovekov život, postoje neke stvari koje su najbolje ostvarive u “analognom stanju”, a čini se da je knjiga upravo jedna od takvih. Svakako da nijedan čitač digitalnih dokumenata, poput tableta ili laptopa ne može da zameni radost okretanja stranica, osećaj držanja prave knjige u rukama, pa čak i miris štampanog papira.
Dakle, možda je dobra ideja da se elektronski čitači knjiga koriste kada je nepraktično poneti sa sobom knjigu. Ali, svaka druga prilika kada se ukaže da se otvori knjiga i pročita nastavak neke uzbudljive, ranije započete priče – treba je iskoristiti odmah i bez oklevanja.