NERAZUMNA TUGA JE OPASNA

„Sve je crno, sve je propalo…“ Ukoliko često izgovarate ovu mantru, trebalo bi dobro da se zamislite. Ovako posmatrana, depresija iz ugla duhovnika jedna je od najlukavijih ljudskih strasti, vrlo opasno stanje koje ne urušava samo onog koji je u njemu, već i njegovo okruženje.

 

O prvim znacima ovakve „bolesne strasti“ govori arhimandrit Markel (Pavuk), predavač askeze na Kijevskoj duhovnoj akademiji.

depresija iz ugla duhovnika

Kako ne odustati, ne pasti u depresiju od izazova današnjice koji narastaju i od nemogućnosti da im se suprostavi? Kako savremeni čovek da ne poludi od konstantnog pritiska?

Na svetootačkom jeziku depresija se naziva uninije. Jedan od oblika uninija je tuga. Tuga može biti svetla – plodonosna, korisna. Kada čovek žali zbog svojih grehova, svojih grešaka. Kao posledica, nastaje pokajanje. Ali, postoji i nerazumna tuga – kada čovek ostaje bez nečega (na primer, bez položaja) ili gubi bližnje. Tada preterano tuguje i brine. Na kraju, ukoliko odmah ne preseče tu strast, sledi njen hronični oblik – uninije, kada je čoveku čitav život teret: vidi samo sive boje, ni kapi radosti čak ni od onoga što mu je pre donosilo utehu: muzika, prijatelji…

To je vrlo opasno stanje. Prebivajući u njemu čovek čini mnogo gluposti, često nepopravljivih.

I najstrašnije je što i drugima prenosi takvo stanje. Hteli to ili ne, jedni od drugih usvajamo negativni uticaj. U blizini radosnih ljudi postajemo veseli optimisti.

Važno je to shvatati i ne držati strast u sebi. Ona ne samo da utiče na naše raspoloženje, već nas fizički razrušava iznutra. Zbog uninija nastaju različite bolesti, loši odnosi sa bližnjima. Sem toga, čovek koji je uniniju, teško se pokreće na molitvu.

Po svoj prilici, to je jedna od najlukavijih strasti. Može nastati iz bez vidljivih uzroka. Na primer, nekog počinje da mori jednoličnošću i podstiče na sve moguće oblike razonode. Kao rezultat, umesto korisnog rada, čovek mnogo vremena troši u prazno. Posebno je to primetno danas, kada je aktivno rasprostranjen internet i bezkrajne mogućnosti koje on pruža. Ako čovek ne poseduje veru i strah Božiji, on ne samo da uzalud troši mnogo slobodnog vremena, već i na direktan način, često to i neshvatajući, uništava sebe ulazeći na necelomudrene sajtove. A ukoliko u tu mrežu upada hrišćanin, može da zaboravi o svom hrišćanskom prizivu. O odgovornosti pred Bogom. Može uništiti sebe.

Koji su znaci prvog stadijuma uninija? Apatija, odsustvo interesa za život, za njegove boje… Kako da se ne propusti početak bolesti?

Obično ljudi podvrgnuti uniniju govore: „Sve je crno, sve je propalo. Okružen sam lopovima i prevarantima.“ To su prvi znaci.

Sveti prorok i psalmopojac David takođe u psalmu navodi da je sve crno, da ne vidi ni jednog pravednika oko sebe: Svi su zašli, svi se pokvarili, nema nikoga dobro da tvori, nema nijednoga (Ps.13). Međutim, David je tako rasuđivao ne od uninija, već od dodira sa Božanstvenom silom, pri čijoj svetlosti je ugledao nesavršenstvo onih koji ga okružuju. Gledao je „odozgo“, a mi pokušavamo da gledamo svet koji nas okružuje „odozdo“, sa kule svoje bolesti, duševne kratkovidosti.

Ukoliko je sve crno, problem je samo u nama? Čovek, koji ima nebo u srcu, sve vidi drugačije, bez oblaka? Ali, kada je prisutan niz neprijatnosti, problemi na poslu, sa decom… To je povod da se čovek uzruja.

Skoro da niko u takvim situacijama ne može ostati staložen. Važno je odmah sakupiti svu snagu, skoncentrisati se da bi se prebrodilo iskušenje.

Kako?

Mi, hrišćani, imamo najpouzdanije sredstvo za sve probleme. Molitvu. Čak iako u stanju tuge i uninija nikako ne želimo da se molimo, vrlo je važno da se nateramo na molitvu. Čak i preko „ne želim“.

Makar vapaj duše „Gospodi pomiluj“ ako nismo spremni za više?

Naravno. Sem toga, ako čovek sam ne želi da se moli, neka traži da drugi to čine za njega. Onda će, postepeno, stanje uninija proći. Postoji narodna poslovica: „Molitva i trud sve leče.“ Sem molitve, važno je naterati se na obavljanje nekog korisnog posla. Uninije se obično pojačava kada se dangubi. Ne izjednačava bez razloga prepodobni Jovan Lestvičnik uninije i lenjost.

Šta se događa u vreme molitve?

Čovek obnavlja izgubljenu vezu sa Izvorom života – Bogom, Čija je suština blagodat, ljubav i radost. Tada, ma kakva tuga ne napadala, čak i u najtežem stanju na samrtnoj postelji, vera i molitva pomažu ne samo da se ne izgubi bodrost duha, već i da se raduje zbog tuge.

Izvor: Pravoslavie.ru