AVGUST U KOPORINU
Cela naša sveta Srbija posuta je biserima zahvalnosti – svetim manastirima svete loze Nemanjića, istinske i verujuće kraljevske dinastije u Srba, Bogom posvećene.
Manastir Koporin slavi svoju slavu dva puta godišnje – Svetog Stefana Lazarevića 19. jula (1. avgusta po novom kalendaru) i Prenos moštiju Svetog Arhiđakona i Prvomučenika Stefana 2. avgusta (15. avgusta po novom kalendaru).
Smešten je u Braničevskoj eparhiji između Velike Plane i Smederevske Palanke i zadužbina je Svetog Despota Stefana Lazarevića, sina velikog cara Lazara Hrebeljanovića i velike carice Milice, rodom od Nemanjića, po smrti muža monahinje Evgenije, kasnije velikoshimnice Efrosinije.
U moravskom stilu sazidan, početkom XV veka, posle bitke kod Angore, u kojoj Sveti Stefan dobija titulu despota i podiže manastir i crkvu posvećenu Svetom Arhiđakonu i Prvomučeniku Stefanu u znak zahvalnosti za dobijenu bitku i izlečenje posle ranjavanja, kako su sveti Nemanjići inače radili da bi se zahvalili svome Tvorcu, po ugledu na Svetog cara Konstantina Velikog, rodonačelnika reda hrišćanskih pravoslavnih careva.
Mošti Svetog Stefana su smeštene u glavnoj manastirskoj crkvi i otvaraju se na dan manastirskih slava, kada mnogi poklonici iz zemlje i dijaspore dolaze na poklonjenje velikom despotu još većeg oca.
Posle burnog istorijata u vreme turske vladavine, danas je to ženski manastir, Bogomolja posebno za bezdetne venčane supružnike. Broj beba rođenih tako molitvama (nad crkveno venčanim bračnim parovima) duhovnika manastira se broji na stotine.
Tri decenije duhovnik ovog manastira, počivši protosinđel otac Sava nas je podučavao, propovedao, rešavao razne duhovne probleme svojih duhovnih čeda, kao i drugih posetilaca manastira u nevolji, čitao molitve za razne potrebe, savetovao i neumorno i strpljivo podnosio nemire, nedoumice i sumnje nas mirjana – ljudi iz sveta. Za to mu večna hvala i vječnaja pamjat, a nama ostaje, po njegovom upokojenju, da pamtimo svaku njegovu reč i pouku, kao da je ostao među nama, što duhom svakako i jeste.
Već godinu dana od upokojenja oca Save, njegove dužnosti, ljubav i molitve, u potpunosti je preuzeo otac Nikon, duhovnik manastira. Nastojateljica manastira, mati Ekaterina, sa svojim sestrinstvom, po upokojenju takođe omiljene mati Agnije, svojom blagom naravi, beskrajnom ljubavlju i smirenjem, pruža toplo i veliko gostoprimstvo svim hodočasnicima i poklonicima – ne samo na ove velike praznike i slave, već svakodnevno, kroz molitve, Svete Liturgije, savete i razne vrste pomoći, kako poštovaocima, brojnim ekskurzijama, tako i nevoljnima kojih je u ovo vreme mnogo.
Priložene fotografije snimljene su na ova dva pomenuta praznika i opisuju, možda bolje od svih ovih reči, kolika i kakva je ovo svetinja za sve pravoslavne i kako je verni narod, predvođen časnim monaštvom i sveštenstvom, nosi u srcu, kao još jedan od mnogih darova svete loze Nemanjića svojoj voljenoj Srbiji.
Autor: Nataša Miljević
Šteta što ne možemo da vidimo slajdove..hvala redakcijo što ste nas u vreme posta počastili ovako divnim tekstovima.
Slajdovi su vidljivi na browserima koji podržavaju java flash, standardnu aplikaciju za galerije ovog tipa. Probajte neki drugi browser ili otvorite stranicu na mobilnom telefonu.