Feng shui biljka para – Japansko drvo para Crassula ovata

Feng shui biljka para ili kod nas nazvana Japansko drvo para – Creassula ovata koja po kineskom feng šuiu donosi novac

Da li imate biljku para koja vam donosi bogatstvo i prosperitet? Priča o mojoj biljci para – latinski naziv je Crassula ovata stara je više od 25 godina i počinje sa mojim paganskim zabludama vezanim za feng shui u kome stoji da ovo ljupko malo drvo donosi novac.

Od ranih 90-ih godina prošlog veka sam nabavio drvce para i od tada ono ima poseban status u mom domu, takav da mu moja supruga koja se inače bavi biljkama, uopšte ne prilazi, za nju je to tabu biljka kojom se bavi samo gazda.

Kao fengshui simbol bogatstva i prosperiteta japansko drvo para mora da stoji na odredjenom mestu u stanu, da bude paženo i maženo, zdravo i veliko, sve u svemu zadovoljnije od ukućana, inače neće da donosi novac.

Moje iskustvo sa njim je kao što rekoh višedecenijsko i drvce para me prati kroz sve moje uspone i padove, nemanja i imanja novca, i da ume da govori svašta bi ispričalo. Verovatno bi se i požalilo da je bilo previše voljeno pa je od te silne ljubavi i prepuklo 1996/97 godine, skoro da je uništeno bilo zbog previše zalivanja zimi.

Japansko drvo para ima latinski naziv Crassula ovata. Nema veze sa Japanom niti ima veze sa Kinom i feng shuiem, otud rekoh i moja paganska skretanja sa tom disciplinom. Jer u paganizmu ima mnogo neistina i umetanja pa je tako i ovo drvo tek pre par decenija uglavljeno u feng shui kao biljka para, pošto to drvce, odnosno biljka nije ni postojala u Kini. A nije postojala ni u Japanu.

Savremeni fengshuisti su je ubacili u disciplinu kao simbol novca i prosperiteta jer listovi liče na metalne pare. Po meni kajsija je bolji izbor :-)

Crassula iliti naše Japansko drvo para je poreklom iz Južne Afrike. Raste u suptropskoj i tropskoj klimi, pa i u pustinjskoj, a ne podnosi kontinentalnu klimu Kine ili Japana. Postoji 1480 registrovanih vrsta biljaka iz roda Crassula. Najpopularnije je Crassula ovata koja služi kao simbol novca. To je sukulentna biljka mesnatih listova i mekog drveta koja upija vodu lako i ne zahteva mnogo nege.

Cveta kasne jeseni i zimi sitnim belim cvetićima što je dokaz da je sa južne polulopte. Po nekim nagadjanjima da bi procevtalo japansko drvo para mora pre toga da provede 2 dana u potpunom mraku da bi se podstaklo cvetanje. Zato je neko pokriva tih 2 dana da bi podstakli cvetanje. Meni nikada je cvetala ali nisam je terao u mrak. Jedne godine sam je potkresao jer se preterano raširila i sledeće godine se osula belim cvetićima.

Najbolje je držati u polusenci, da ima par sati direktno sunca a ostatak dana da je na svetlom mestu ali u senci. Na jakom suncu pocrveni i požuti, listovi se skupe i zna da se smežura i sasuši ako se ne zaliva. S druge strane, ne treba je polivati često, nikako ne polivati svaki dan jer onda omekša, oteža i postaje mekana kao puzavica a od težine zna i da se prelomi, što se meni i dogodilo.

Biljka para ne podnosi hladnoću i mraz je upropaštava, tako da se zimi drži u podrumu ili u stanu i zaliva jednom u dve nedelje. Leti se može zalivati svaki treći ili četvrti dan. Ne treba da joj zemlja bude stalno mokra već uglavnom treba da je suva jer ako je stalno u mokroj vodi onda stalno upija vodu i oteža pa nežni listovi opadaju.

Crassula je bliska kaktusu pa je tretirajte nalik kaktusima, redje zalivanje sa manje vode.

Uspeva na posnim zemljištima ali voli i djubrivo, ali oprezno sa djubrivom da ne sagori jer ima nežan koren. Kad je zemlja bogata mineralima tada joj listovi postanu zeleni, puni i sjajni. Moja biljka je skoro tretirana nekim bio organskim djubrivom i odmah se prolepšala, taman za slikanje.

Pošto je njeno drvce mekano a listovi se lako pune vodom, može lako da se prelomi ako ne pazite koliko je zalivate i u kakvoj saksiji je držite, jer ima tanko korenje koje se drži površine tla pa se lako i izvali iz saksije ako je ista mala a drvo otežalo.

Voli da bude napolju pa je nakon završetka prolećnih mrazeva iznesite na terasu ili u dvorište i držite napolju sve do pojave prvih mrazeva u oktobru ili novembru. I pre jesenjih mrazeva ako zaredjaju duge jesenje kiše i hladno vreme unesite je unutra da vam se ne bi preopteretila vodom i istrulila.

Biljka para može da poraste do 1,5 m visine a stablo dostigne i pola metra. Izgleda malo smeškasto kao veliko drvo jer nalikuje na jedno gojazno drvce. Traje decenijama. Jedan takav veliki primerak imate u Botaničkoj bašti u Beogradu.

Suštinski ne zahteva nikakvu posebnu pažnju a ni negu, kod mene ima tretman ‘kad se gazda seti’. Možda sam joj svega dva tri puta menjao zemlju i saksiju za 25 godina i isto toliko puta dao neko tečno djubrivo a biljka para je i dalje živa i zdrava.

I možda donosi novac ;-)