ABORTUS JE ZLOČIN
Iz majčine utrobe javlja se glas nerođenog deteta – bolan krik koji poziva svoju dragu mamu da ne počini greh i ne uskrati pravo tom malom biću da se rodi, odraste i postane čovek, koji bi živeo, ako ne sa njom, onda radi nje.
Mama, dozvoli mi da živim… Ti – moja jedina mama. Ja te volim od samog početka, zato što živim u tebi. U nama teče ista krv.
Ja čujem svaki otkucaj tvoga srca. Radujem se kad se ti raduješ, tužan sam kad si ti tužna. Ocećam svaki tvoj bol, strah, i na mene se sliva sva tvoja ogorčenost.
Ti misliš da ću te omesti u tvojoj karijeri i slobodi, i zato što je moguće brže hoćeš da me se oslobodiš, još nerođenog, po rečima lekara – „ugruška krvi“. Ali ja ti kažem – živ sam. Zamoli lekare da uključe ultrazvučni aparat – videćeš tada ko govori istinu. Ne slušaj nikoga, osim mene. Lekari ne znaju, ili neće da znaju kakav će tvoj život biti nakon toga, kada se oslobodiš mene.
Ja te žalim, moja mama. Ti se nadaš da ćeš naći sreću u svojoj životnoj karijeri, ali spokoj, koji ćeš izgubiti, niko i ništa ne može ti vratiti. Ti govoriš da nemaš uslove da me odgajaš. Ja te razumem i ne pitam mnogo.
Ti, verovatno, znaš da postoje organizacije koje pomažu takvima, kao što sam ja. Postoje takođe ljudi, koji žele da imaju decu, oni bi me prihvatili. Ne ubijaj me. Ja moram da živim, AKO NE S TOBOM, ONO RADI TEBE.
Kada budeš usamljena, od svih napuštena i nesrećna, ja ću te naći, brinuću o tebi, priljubiću te na srce. Pristani, poslušaj me. Ja znam da me nisi planirala. Ali baš ti si meni bila dana, i ja sam te zavoleo, jer svaki čovek ima samo jednu jedinstvenu mamu.
DOZVOLI MI DA ŽIVIM… I TI ZBOG TOGA NIKAD NEĆEŠ ZAŽALITI.
Tvoj mališan
Preuzeto iz časopisa „Pravoslavni svetionik”, br. 8, 2005.