HRANA I CIRKULACIJA
Kako izgleda ishrana za bolju cirkulaciju. Šta ometa cirkulaciju. Koja hrana je dobra za krvotok
Postoje tri glavna faktora koji pogoršavaju krvotok odnosno cirkulaciju krvi u organizmu. To su dim cigareta, povišeni krvni pritisak ili hipertenzija i povećane vrednosti koncentracije masnoća u serumu – visok holesterol i visoki trigleciridi.
Struktura kapilara
Gojaznost doprinosi ustoličenju poslednja dva faktora u organizmu, dok se hipertrigliceridemija (povećana koncentracija triglicerida u serumu) danas smatra primarnim faktorom rizika nastanka smetnji u cirkulaciji krvi. Potrebno je još spomenuti da i preterivanje s alkoholnim pićima te učestala izloženost stresnim situacijama postepeno dovode organizam do stanja koje nazivamo hipertenzija (stanje povećanog krvnog pritiska). Međutim, paralelno sa povećanjem životne dobi može se i u osoba koje su nepušači, koje nisu gojazne i koje malo ili gotovo nikada ne konzumiraju alkohol razviti stanje hipertenzije udruženo sa povećanim vrednostima holesterola u krvi. Pravilna ishrana može jako doprineti smanjenju rizika pojave problema i smetnji u cirkulaciji.
Mnoga ispitivanja pokazala su da postoji povezanost i pozitivna korelacija između preteranog unosa masti putem hrane i pojave srčanih bolesti povezanih sa krvotokom smetnjama. U mastima ili lipidima koje unosimo hranom, a nazivaju se trigliceridi, postoje tri tipa masnih kiselina. To su redom: polinezasićene masne kiseline (koje nalazimo u ribi i sjemenovom ulju), mononezasićene (naročito ih sadrži maslinovo ulje) i zasićene masne kiseline. Namirnice koje u svom sastavu uglavnom imaju zasićene masne kiseline jesu: špek, maslac, suvi sirevi, masno meso i salame, keksi pripremljeni uz dodatak maslaca, prženi krompirići, čokolada, razni kolači. Najnovije su preporuke Svetske zdravstvene organizacije da se ukupni unos zasićenih masti mora svesti na oko 10% od ukupno unesenih kalorija tokom dana, a da ukupni dnevni unos svih masti (zasićenih i nezasićenih) ne bi trebao premašiti procenat iznad 30% od svih kalorija koje dnevno unesemo hranom.
Bioliver kapi za jetru i holesterol i trigleciride efikasno smanjuju masnoće i krvi – klikni na sliku i naruči!
Masti unesene u tačnim i razumnim količinama nisu štetne, pomažu u izgradnji ćelijskih elemenata, a pojedine masti mogu čak i doprineti prevenciji pojave problema sa cirkulacijom krvi. Tako na primer masti koje su sadržane posebno u srdeli, skuši, haringi, tuni i lososu doprinose na sebi svojstven način nestanku ateroma ili sitnih plakova koji predstavljaju preteču nastanka ateroskleroze. Nadalje, zamena zasićenih masnih kiselina (maslac, životinjska mast) u kuvanju sa mononezasicenim masnim kiselinama (maslinovo ulje) ili polinezasićenim (suncokretovo ulje) ima kao posledicu smanjenje vrednosti LDL-holesterola ( „opasni“ holesterol) u krvi. Dokazano je i da beli luk i crveni luk te crvena paprika sprečavaju agregaciju ili „udruživanje“ krvnih pločica trombocita, osnovnih komponenti u zgrušavanju krvi, ali i potencijalnih „opasnih“ elemenata kada je nastanak tromboze krvnih sudova u pitanju. Za te je namirnice dokazano da u osoba koje ih koriste redovno utiču na smanjenje krvnog pritiska i vrednosti holesterola u krvi.
Biocapillary kapi za bolju cirkulaciju čiste i šire kapilare i pojačavaju krvotok – klikni na sliku i naruči
„Prijatelji“ arterija i krvnih sudova uopšteno jesu i žitarice, te voće i povrće. Te namirnice svojim vlaknima vezuju holesterol iz hrane i olakšavaju njegovo izlučivanje putem creva. Žitarice, semenke i pšenične klice predstavljaju i dobar izvor vitamina E, vitamina koji svojim antioksidativnim delovanjem suzbija štetne uticaje slobodnih radikala i usporava „starenje“ zidova krvnih sudova.
Primećeno je da narodi koji se hrane uglavnom vegetarijanski (Kinezi, Japanci, Indusi – Kineska studija) nemaju kardiovaskularnih bolesti, nema izražene arteriosklkeroze i zakrčenja krvnih sudova. Dugoročna terapija za čišćenje krvnih sudova je ishrana bazirana na svežem voću i povrću uz pomoć biljnih preparata koji ubrzavaju čišćenje krvnih sudova. Za bolji rad cirkulacije je bitan i magnezijum – primedba Redakcije
Doc. Dr. Sc. Donatela Verbanac, dipl. ing. medicinske biohemije