Lav Nikolajevič Tolstoj – aristokrat, anarhist i svetski klasik

NEURAVNOTEŽENI GENIJE

Lav Nikolajevič Tolstoj proglašen je za najboljeg pisca u poslednjih 200 godina i to od strane 125 renomiranih svetskih književnika. Njegov privatni život bio je pun kontroverzi, spoj nespojivih činjenica i odnosa, ali je učinio Tolstoja specifičnim u proznom izrazu koji filigranski dobro poznaje psihologiju ljudske duše. I dok su mu mentalna i fizička snaga bile bez premca, sa moralom je stajao sasvim loše.

 

Da živite u vreme kada se danju svaki greh oštro osuđivao, a noću orgijalo sa prostitutkama, kada je ono što kažete javno imalo veću težinu od onoga što radite tajno, recite, da li biste se usudili da budete ljubavnik velikog stila i pisac još većeg talenta? Da glasno kažete šta mislite o politici, religiji, ljubavi, državi? Da li biste bili hrabri da pustite svoj duh da slobodno šeta? Za neke poroke i talente čovek se jednostavno rodi.

Tako se rodio i Lav Nikolajevič Tolstoj. Devetog septembra 1828. godine u Jasnoj Poljani u Rusiji, od oca Nikolaja Iliča Tolstoja i majke Marije Nikolajevne. Bio je izdanak jedne od najznačajnijih ruskih grofovskih porodica, koja je već nekoliko vekova Rusiji davala generale, diplomate i pisce.

Dugo godina imao je tutore, ali nakon smrti roditelja 1830. brigu o njemu preuzeli su najbliži rođaci. Na kazanjskom Univerzitetu je studirao pravo i orijentalne jezike, nakon što je 1844. napustio studije arapsko-turske filologije. Ubrzo i to napušta, podučavajući se samostalno, a započinje i vođenje dnevnika, koji piše do kraja života. Mnogo vremena je provodio u Moskvi i Sankt Petersburgu. Napuštajući seoski život, odlazi u južnu Rusiju, gde je njegov brat služio u Krimskom ratu. Ubrzo kao dobrovoljac započinje službu u vojsci i piše prvo autobiografsko delo „Detstvo“ (Detinjstvo), koje mu je donelo priznanje i otvorilo mu put u književne vode.

Nakon povratka, otvara školu u Jasnoj Poljani za seosku decu i piše o progresivnim teorijama školovanja. Kada je odrastao, Tolstoj je nastavio da formuliše ideje započete u detinjstvu. Jedna od možda najvažnijih je ona o savršenstvu. Tolstoj je verovao da svaki čovek može da postigne sreću ako sebe usavrši – moralno, mentalno i fizički. I dok su mu mentalna i fizička snaga bile bez premca, sa moralom je labavo stajao.

Verovao je da, ako nauči da izdrži patnju, neće nikad biti nesrećan. Da bi mu izdržljivost porasla, znao je da drži rečnik ispred sebe pet minuta, a nekad bi se bičevao dok ne počne da plače.

O njegovim ljubavnim i seksualnim sklonostima malo se piše. Tolstoj je izgubio seksualnu nevinost tokom puberteta i to, što je bilo normalno za muškarca 19. veka – sa prostitutkom. Brat ga je odveo u javnu kuću, a mladi Lav je nakon tog seksualnog iskustva dugo patio. Patio je sve dok nije shvatio da on nije „jedini razvratnik“ na svetu, da se takve stvari događaju svima. Tokom čitavog života Tolstoj je isprepletavao kajanje i seksualnu želju.

U svom dnevniku je preporučivao da druženje s ženama neizbežno socijalno zlo i da bi ga trebalo izbegavati što god više je moguće. On sam to nije činio, i družio se sa ženama iz svih socijalnih staleža. Kao mladić na svom imanju zaveo je, između ostalih, crnooku devicu po imenu Gaša, a vrlo brzo nakon te afere spetljao se s drugom služavkom. Inače, dok je kao mladić boravio u San Petersburgu i Moskvi, redovno je prisustvovao bahanalijama. Takođe je bio zaljubljen u daljnu tetku Aleksandru Tolstoj o kojoj je čak sanjao i da je oženi.

Lav nije bio zadovoljan svojim izgledom. Imao je širi nos, debele usne i poluzatvorene oči, a izgubio je i dosta zuba. Došlo je vreme da se ženi, imao je 34 godine. Prvo je odbacio pomisao o Aksiniji, njegovoj seljanki ljubavnici  koja mu je rodila i sina, a onda je odlučio da se oženi Sonjom. Sonja je bila presrećna da bude žena već tada slavnog pisca, ali je budući brak krenuo pogrešnim korakom nakon što je Tolstoj naterao buduću suprugu da pročita njegove intimne dnevnike. Tamo je bila zapisana svaka pojedina seksualna avantura koju je  imao. I to u sitna crevca.

Prva bračna noć takođe nije protekla slavno: bio je to susret satira i device. Dve nedelje nakon te noći Sofija (Sonja) Andrejevna Bers, sa kojom je imao 13 dece, ali je petoro umrlo u ranoj mladosti, zapisala je u svoj dnevnik: „fizičke manifestacije su veoma odvratne“. Njihov seksualni život nikada nije bio privlačan za Sofiju, mada za Lava jeste jer ga je privlačila njena nevinost.

Mada je pisao braneći lične slobode, bio je tiranin u svojoj kući i verovao je da žena mora u potpunosti da se posveti sreći svog muža. Sofija je radila sve što je mogla da bi ga zadovoljila, pa je čak rukom prepisala sedam puta „Rat i mir“ sve dok on nije bio zadovoljan krajnjom verzijom!

Godine 1889. Tolstoj je zabezeknuo svoju ženu „Krojcerovom sonatom“. U tom delu slavni pisac preporučuje ljudima da se odreknu seksualnih odnosa i prihvate celibat. Brak bi takođe, po njemu, trebalo izbeći jer hrišćani moraju da se odreknu seksa. Nakon objavljivanja „Sonate“, Sonja je bila prestrašena uvidevši da je opet u drugom stanju. „To je stvarni postskript Krocerovoj Sonati“, zapisala je ljutita.

U novembru 1910. godine, u poznu jesen, tajno, bez znanja porodice, napustio je svoj dom u Jasnoj Poljani. Na putu se razboleo, te je bio prinuđen da siđe sa voza na maloj železničkoj stanici Astapovo, gde će u domu šefa stanice, posle sedam dana, dočekati smrt – 20. novembra 1910. Izveštaje o tom događaju, kao i o sahrani čuvenoga pisca pratila je cela Rusija.

Tolstoj, kako je zapisao u svom dnevniku još 1895. godine, nije želeo da ga sahrane sa sveštenikom, ili, ako je to neprijatno onome ko ga sahranjuje, dopuštao je da se obavi obred po običajima, ali bez raskoši i što jednostavnije. Prema svedočanstvu njegove supruge Sofije, sahrana je tako i obavljena – sa jednim sveštenikom, i skromno.

Grof Lav Nikolajevič Tolstoj bio je esejista, dramatičar, kritičar i moralni filozof i, pored svega, pacifista i levičar. Svojim naprednim, nenasilnim idejama otpora uticao je kasnije na Martina Lutera Kinga i Gandija. Proglašen je za najboljeg pisca u poslednjih 200 godina i to od strane 125 američkih i britanskih književnika koji su učestvovali u anketi koja je trajala više godina.

_________

Deset zanimljivosti o čuvenom piscu

1. Ogledalo ruske revolucije

Tu etiketu je Tolstoju nalepio Lenjin. Ali je jedno istinito: Tolstoj je stvarno bio revolucionarne, buntovne naravi, strasno je razobličavao licemerje društvenih instituta svog doba, obmane sudova i crkve, nesavesnost života bogatih, lažljivost i neiskrenost porodičnih odnosa…

2. Prijatelj dece

Škola za seljačku decu koju je u Jasnoj Poljani otvorio Tolstoj 1859. godine postala je događaj od opštedruštvenog značaja u životu Rusije. Narodna škola, smatrao je Tolstoj, dužna je da decu nauči da pišu, računaju, zakonu Božjem… U detetu je on video stvaraoca, prizivao i budio misli u dece. Tolstoj je predavao matematiku, fiziku, istoriju. Kao krunu pedagoške delatnosti, stvorio je “Azbuku“.

3. Neprotivljenje zlu nasiljem

“Neprotivljenje zlu nasiljem”, stalno praštanje, ljubav, samousavršavanje, postali su temelji na kojima se zasnivalo Tosltojevo učenje. Da bi našao pravog Hrista, Tolstoj je je čitao crkvene oce u originalu, i zato je izučio starogrčki i starojevrejeski jezik. U Rusiji je izniklo mnogo komuna tolstojevaca, a pod uticajem njegovog učenja bili su Ivan Binjin, Nikolaj Leskov, Mahatma Gandi i drugi slavni ljudi toga doba. Godine 1897. tolstojevstvo je u Rusiji proglašeno za sektu, a 1901. Sinod je objavio “otpadništvo” Lava Tolstoja od crkve.

4. Stvaralac romana-epopeje

Roman “Rat i mir“ postao je prokletstvo za sovjetske pisce. Soc-realizam je naznačio kao vrhovni žanr roman-epopeju koji sjedinjuje u sebi istoričnost, narodnost i patriotizam zajedno sa pažnjom koja se poklanja ”malom čoveku”.

5. Povratnik narodnom životu

Iz ideje povratka ka narodnom životu (опрощение) poteklo je mnogo mitova i anegdota o Tolstoju. Savremenici su sa nevericom pričali o tome kako grof Tolstoj ide bosonog, sam seje i kosi sa seljacima (koji mu se zbog toga grohotom smeju), loži peći, cepa drva, donosi vodu i pravi čizme. Sam se Tolstoj veoma uzvišeno i ozbiljno odnosio prema fizičkom radu, nazivajući pisanje podrugljivo “gospodskom zabavom”.

6. Modni kreator

Smatra se da je baš Tolstoj izmislio “tolstovku” – široku rubašku koja se nosi preko pantalona. Savremenici su se sećali kako je za vreme letnjih univerzitetskih ferija Tolstoj posećivao Jasnu Poljanu odeven u nekakvoj “širokoj beloj vreći od platna sa vetrenjače“. Posle je “tolstovke” počela da šije Sofija Andrejevna. One su bile u dvema varijantama: letnjoj i zimskoj, sašivene od bele pamučne i tamne vunene tkanine. Danas je “tolstovka“ jedan od najrasprostranenijih vidova sezonske odeće u hladnim danima.

7.  Profesionalan pisac

U odnosu sa izdavačima Lav Tolstoj je bio pragmatičan. On je sam određivao sumu novca za honorare tražeći ih po pravilu uvek unared, uvek spreman da raskine ugovor ako bi zbog nečega bio nezadovoljan. Zajedno sa ženom koja mu je pomagala da radi na rukopisima Tolstoj je formirao pravo profitabilno književno preduzeće. Za svoja sabrana dela u 11 tomova dobio je od izdavača i to unapred 25.000 rubalja.

8.  Ratni dopisinik

Tolstoj je dve godine ratovao na Kavkazu (Čečenski rat), bio je oficir u Dunavskoj armiji, učestvovao u bici kod Oltenice i opsadi Silistrije, ali mu je književnu slavu donelo služenje u opsednutom Sevastopolju 1885. Njegove “Sevastopoljske priče“, štampane u “Savremenku” koji je uređivao pesnik Njekrasov, postale su glavni književni događaj te godine u Rusiji. Već prva njegova priča svidela se caru Aleskandru II koji je naredio da čuvaju darovitog oficira kako bi pisao u časopisima o toku vojnih dejstava.

9. Ruski zemljoposednik

Posle demobilizacije iz armije, Tolstoj je prešao u Jasnu Poljanu i počeo da se bavi gazdinstvom. Površinu imanja koje je dobio u nasledstvo povećao je šest puta,tako da je 1860. u svom majuru imao više od 300 svinja, desetine krava, stotine ojagnjenih ovaca, pčele, pecaru rakije i ogromni voćnjak. Produkcija njegove uljare prodavala se na moskovskom tržištu, a za dobijeni prihod Tolstoj je dokupljivao zemlju i širio imanje. I nije se prvario u računu: sve obilne izdatke nadoknađivali su mu rekordni prinosi žitarica.

10. Seks-gigant

Strasti koje su ga rastrzale Tolstoj je otvoreno opisivao u “Dnevnicima”. Iz njih saznajemo da se već sa 16 godina godina oprostio sa nevinošću i to u javnoj kući. Posle se zabavljao sa seljankama iz Jasne Poljane, a o jednoj od njjih je napisao novelu “Ðavo”.

Tema pola, potčinjenosti seksualnim strastima, nesposbnosti da se u tome prepozna živi čovek, okupirala je pisca. Njegova “Krajcerova sonata“ postala je podsticaj za široko razmatranje pitanja polnog morala. Poslednji sin Tolstoju se rodio kad je pisac imao 60 godina.

Izvor: seecult, prva.rs

Priredio: pf Velibor Mihić, veb autor