SJAJAN POSLOVNI POTEZ

Priča kako je Eurokrem stigao na ove prostore prema licenci italijanskog proizvođača je neverovatna, jer je ovaj slatki namaz došao do nas na predlog tadašnjeg direktora kompanije „Takovo“. Nezapamćena potražnja za Eurokremom povećala je proizvodnju, kombinat je obnovio kapacitete za preradu drugih proizvoda, rešio stambeno pitanje za oko 4 hiljade Gornjomilanovčana, a radnici išli avionom na ekskurzije u Španiju i Italiju. Sve to zahvaljujući Eurokremu!

 

Odgovarajući na pitanje u jednoj anketi šta ih najviše podseća na Jugoslaviju, značajan broj Zagrepčana odgovorio je „eurokrem“. Nema sumnje da bi slično bilo i u ostalim delovima bivše države. Poslastica uz čiji ukus su odrastale generacije Jugoslovena 1970. godine je počela da se proizvodi u gornjomilanovačkoj fabrici „Takovo“. U ovaj grad, „eurokrem“ je iz Italije doneo tadašnji direktor Jovan Tomović.

eurokrem stigao

Poljoprivredni kombinat „Takovo“ bio je gigant još početkom šezdesetih godina prošlog veka, ako je merilo za to broj zaposlenih, kojih je u to vreme bilo preko 1.200. Plate su, međutim, bile niske. Prerađeno voće i povrće imalo je prođu na tržištu, ali nije donosilo profit. Prilikom jednog službenog puta u Italiju 1969. godine, generalni direktor Jovan Tomović sa rafova tamošnjeg supermarketa donosi do tada nepoznati slatkiš „eurokrem“, proizvođača „Gandola“. Uzorke je degustirao zajedno sa saradnicima i predložio im da to postane ključni proizvod „Takova“ sa kojim će osvojiti tržište Jugoslavije. Iako tada tek 37-godišnjak, donosi hrabru odluku o zaduživanju od, za to vreme basnoslovnih 10 miliona dolara.

„Pretpostavljam da je to kao kada biste sada uložili u investiciju od 25 do 30 miliona dolara. Stupio sam u kontakt sa vlasnikom Aldom Gandolom, koji je pristao da nam proda licencu za proizvodnju, recepturu, ime proizvoda, kao i za tehnologiju. Sve to podrazumevalo je njihovu potpunu marketinšku pomoć. Zamislili smo da pokrijemo tržište čitave Jugoslavije, ali i istočnoevropsko i tržište bliskog istoka“, priseća se Tomović.

Fabrika za proizvodnju „eurokrema“ opremljena je i puštena u rad 1970. godine. Vrlo brzo se ispostavilo da je to bio izvanredan poslovni potez.

„Te godine smo počeli sa 1.000 tona godišnje proizvodnje, a nakon samo dve godine ona se utrostručila. Pošto nismo mogli da podmirimo ogromnu tražnju, a 90 odsto proizvoda smo plasirali na domaćem tržištu, doneo sam odluku da pravimo veliku fabriku koja će proizvoditi 12.000 tona na godišnjem nivou. Proizvodne trake u novoj fabrici puštene su 1976, a već godinu dana kasnije radila je maksimalnim kapacitetom. Početkom osamdesetih radili smo u četiri smene nedeljom i praznicima i tada smo dostigli maksimalnih 13.000 tona„, kaže bivši direktor.

Zahvaljujući činjenici da je „eurokrem“ postao najtraženiji konditorski proizvod u državi, kombinat je u potpunosti mogao da obnovi kapacitete za preradu voća, sokova, bombona, alkoholnih pića.

Postao je generator razvoja, ne samo preduzeća gde se proizvodio, nego i čitavog Gornjeg Milanovca, čija je petina od tadašnjih 17.000 stanovnika bila zaposlena u ovom gigantu.

„Takovo je podelilo i izgradilo više od 300 stanova, 1.000 zaposlenih je napravilo porodične kuće, što znači da je na taj način oko 4.000 Gornjomilanovčana rešilo stambeno pitanje. O tome kako se živelo u tom zlatnom periodu preduzeća, možda najbolje govori podatak da je sindikat iznajmljivao avion za ekskurzije radnika u Španiju i Italiju. Jednostavno, moglo se. A sve zahvaljujući „eurokremu“, s ponosom navodi Jovan Tomović, koji se na mestu generalnog direktora nalazio 26 godina, do 1985. godine.

U ruke ovog uspešnog privrednika sa gospodskim manirima, koji je nakon 45 godina radnog staža pre 19 godina otišao u penziju, pre par godina stigla su dva pisma poslata iz italijanskog grada Breše. Jedno mu je uputila kompanija „Gandola“, a drugo vlasnik kompanije Đorđo Gandola.

„Kao uspomenu na vreme koje je prošlo i ono koje će doći, šaljemo vam jedan sat koji može da izmeri još puno lepih i kvalitetnih trenutaka“, pisalo je u pismu uz koje je išao i sat na čijoj je poleđeni na italijanskom stajalo: „Za 40 godina prijateljstva i rada, 1969-2009.“

„Ovaj znak pažnje je veliko priznanje i satisfakcija za mene, jer su i članovi ove porodice prepoznali da smo zajedno uradili velike stvari. Ponosan sam što je osnivač kompanije, pokojni Aldo Gandola, na čijem sam pogrebu bio, bio moj prijatelj. Njegovi saveti bili su mi od ogromne koristi dok sam rukovodio jednim takvim sistemom kao što je „Takovo“ i oni se ne mogu pronaći ni u jednoj knjizi, niti ekonomskom udžbeniku“, naglašava Tomović.

Izvor: Moravainfo.rs