Početak moderne Olimpijade: Prve Olimpijske igre i 10 zanimljivosti o njima!

PRE 120 GODINA

Aprila 1896. godine u Atini su održane prve Olimpijske igre modernog doba, mnogo posle poslednjeg klasičnog olimpijskog takmičenja koje je prekinuto u 4. veku. Skroman broj država, sportisti amateri, discipline na otvorenom i srebrne medalje kao nagrade najboljima samo su deo malo poznatih činjenica o prvoj Olimpijadi. Zanimljivo je da je na njoj postignut jedan rekord koji ni do danas nije oboren.

 

Na atinskom stadionu “Panatinaiko” 6. aprila 1896. godine otpočele su prve savremene Olimpijske igre. Ovo su bile prve Igre otkada je Rimsko carstvo ukinulo klasično olimpijsko nadmetanje 393. godine. Više od 60 hiljada posmatrača pratilo je ceremoniju otvaranja i mahalo zastavicama pozdravljajući grčkog kralja Đorđa Prvog koji je prisustvovao svečanom činu početka moderne olimpijske ere.

U 10 dana, koliko je trajao ceo program, više od 300 sportista iz desetak zemalja borilo se za trijumf u sportovima kao što su atletika, plivanje, streljaštvo, rvanje, biciklizam i gimnastika.

Sledi 10 malo poznatih činjenica o prvim modernim Olimpijskim igrama, održanim pre 120 godina.

1. Ovo nije bio prvi pokušaj oživljavanja Olimpijade

Čak i nakon što su Rimljani ugušila klasične grčke igre 393. godine, olimpijski plamen je nastavio da plamti. Nezvanični olimpijski festivali održavani su tokom 17. i 19. veka u Švedskoj i Grčkoj. U međuvremenu, u Engleskoj je doktor po imenu Vilijam Peni Bruks počeo godišnje Venlokove Olimpijske igre (“Wenlock Olympian Games”) koje su privukle sportiste iz cele zemlje. Olimpijski pokret se na kraju ujedinio 1890. godine pod vođstvom Pjera de Kubertena, francuskog barona koji se smatra ocem moderne Olimpijade. Tada je odlučeno da se međunarodno nadmetanje održava u drugom gradu svake četiri godine. Tokom sastanka u Parizu 1894. godine, on i nekoliko desetina drugih članova olimpijskog Kongresa glasao je da Atina bude grad domaćin Igara 1896. godine.

2. Većina zemalja nije poslala zvanične olimpijske timove

Uprkos naporima Pjera de Kubertena i novoformiranog Međunarodnog olimpijskog komiteta, te prve Olimpijske igre nisu imale veliki odziv izvan Grčke. Većina država nije se ni potrudila da pošalje zvanične predstavnike, a tadašnja zabrana profesionalnim sportistima sprečila je mnoge od najvećih sportista da učestvuju. Na primer, tim SAD-a sastojao se od svega 13 sportista sa koledža ili potpunih amatera koji su putovali u Atinu o svom trošku. Mnogi takmičari bili su lokalni Grci ili čak turisti koji su se tu slučajno zadesili i tako odlučili da se registruju kao takmičari. Najpoznatiji od tih slučajnih olimpijaca je Džon Pajus Boland, Irac koji je putovao na utakmice kao posmatrač i na kraju učestvovao nakon što ga je jedan prijatelj Grk registrovao za takmičenje u tenisu. Boland je morao da pripremi reket i da obuje cipele sa kožnim đonom, ali je na kraju odneo pobedu u obe konkurenciju – slavio je i u singlu i dublu.

3. Plivanje je održano na otvorenom moru

U „nautičkih igre“ na Olimpijskim igrama u Atini ubrajala su se četiri sportska događaja u obližnjem zalivu Zea. Takmičari su se do zaliva prevozili na nekom drvenom čamcu, a odatle su trčali ka obali. Vremenske prilike za sportiste nisu bile nimalo lake – zaliv je bio veoma veliki a voda u njemu bila je tek nešto toplija od 12 stepeni. Tako je američki plivač Gardner Vilijams odustao od trke na 100 metara posle samo kratkog upliva u hladne vode zaliva, dok je mađarski šampion Alfred Hajoš svoje telo namazao mašću kako bi ublažio hladnoću vode tokom 1.500 metara trke koju je on trčao u svojoj disciplini. “Moja želja da preživim prevazišla je moju želju da pobedim”, govorio je kasnije ovaj Mađar.

4. Pobednici nisu primili zlatne medalje

Olimpijska tradicija dodele zlatnih, srebrnih i bronzanih medalja nije počela sve do 1904. godine na Igrama održanim u američkom gradu Sent Luisu. Pobednici Olimpijade 1896. godine su umesto zlata dobijali srebrne medalje, uverenja i maslinove grančice, dok su drugoplasirani dobili bronzane medalje i grane lovora. Osvajači trećeg mesta nisu dobijali ništa od ovoga.

5. Trka na 100 metara za pripadnike grčke mornarice

Za razliku od kasnijih Olimpijskih igara, u kojima su se organizovala i neobična takmičenja poput nadvlačenja konopca ili gađanja golubova, na prvim modernim Igrama se uglavnom odvijao konvencionalni atletski program. Jedan od retkih izuzetaka bila je trka na 100 metara slobodno, isključivo za mornare, i to samo za članove grčke mornarice. Samo tri mornara su učestvovala u ovoj trci, a pobednik je bio 16-godišnji Joanis Malokinis.

6. To je bila jedina Olimpijada bez ženskih takmičara

Kao i u davna vremena pre ovih, na prvim modernim Olimpijskim igrama nije bilo žena koje su se takmičile. Isključivanje žena iz Olimpijade bilo je, pre svega, zbog uticaja predsednika Međunarodnog olimpijskog komiteta Pjera de Kubertena, koji je smatrao da je učešće žena u sportu bilo nepristojno. Ipak, žene nisu dugo čekale na olimpijski debi. Četiri godine kasnije, golf i tenis imali su svoje predstavnice na Olimpijadi u Parizu 1900. godine. Kuberten je, i pored ovoga, tvrdoglavo ostao pri stavu da dame ne budu olimpijske takmičarke, smatrajući da Igre treba da budu “svečano i periodično uzdizanje muške atletike, koje slavi internacionalizam, lojalnost i umetnost, a na kraju i ženski aplauz kao nagradu”.

7. Američki atletičar pobedio u bacanju diska, iako ga pre toga nikada nije bacio

Malo koje olimpijsko čudo može se porediti sa hicem Roberta Gareta koji je bacio disk na tim prvim Igrama i odneo pobedu. Disk nije bio rekvizit američkih atletičara tih godina, tako da je, pre odlaska za Atinu, Garet prostudirao slike iz antičke grčke umetnosti i pokušao da izradi jedan disk prema tim slikama. Njegov prototip diska težio je neverovatnih 11 kilograma, što je bilo daleko teže od diska koji ga je čekao u Grčkoj. Pre polaska, Garet je čak hteo da odustane od bacanja diska i od puta u Atinu. Kada je stigao u grčku prestonicu, tamo je naišao na mnogo lakši disk i konačno odlučio da uđe u konkurenciju bacača diska. Garet je “zafrljačio” disk preko 28 metara, što je bilo daleko više od grčkog favorita Panajotisa Paraskevopulosa.

8. Desetogodišnjak učestvovao u gimnastičkom takmičenju

Najmlađi sportista svih vremena na do sada održanim Olimpijskim igrama bio je Dimitrios Lundras, Grk koji je na dan nadmetanja imao 10 godina i 218 dana. On je učestvovao u gimnastičkom timu koji se takmičio na paralelnom razboju, a koji je na kraju završio kao treći u ekipnom predstavljanju, odnosno ostao je upamćen kao osvajač bronzane medalje. I ne samo po tome – Lundras je i danas rekorder po broju godina koje je imao kao najmlađi sportista i osvajač medalje u istoriji Olimpijade.

9. Maraton je izmišljen na prvoj Olimpijadi

Zajedno sa ponovnim pokretanjem tradiciju četvorogodišnjih Olimpijskih igara, pokrenut je i prvi organizovani maraton. Trka u kojoj se cenila izdržljivost bila je zamisao Mišela Breala, Kubertenovog prijatelja, koji je bio inspirisan legendom o grčkom vojniku koji je 490. godine p.n.e. trčao od Maratonskog polja do Atine kako bi objavio pobedu nad Persijancima. Trka održana te 1896. godine na prvoj Olimpijadi bila je nešto kraća od dužine koju je pretrčao grčki vojnik, ali to ne znači da je bila manje naporna. Tih četrdesetak kilometara polovina takmičara bila je primorana da odustane zbog iscrpljenosti, dok su brojni drugi bili diskvalifikovani jer su koristili konjsku zapregu da brže stignu na cilj. Neočekivano, na kraju je pobednik bio Spiridon Luis, nepoznati grčki seljak koji je sve vreme trčao mirnim, stabilnim tempom, čak se na pola trke zaustavljajući da pojede jaje i popije čašu vina. Luis je postao u to vreme nacionalni heroj zbog osvojenog prvog mesta u prvoj maratonskoj trci u istoriji, ali se posle trijumfa vratio u svoje selo i nikada više posle toga nije više trčao maraton.

10. Bilo je naznaka da Atina postane trajno mesto održavanja Olimpijskih igara

Tokom banketa pred kraj Olimpijskih igara u Atini, grčki kralj Đorđe Prvi ocenio je ovo takmičenje uspešnim, predloživši da Grčka postane “trajni i stabilni dom Olimpijskih igara”. Mnogi sportisti podržali su ovo mišljenje, ali se sa tim nije saglasio osnivač. Kuberten je video Olimpijadu kao međunarodno nadmetanje, a i sumnjao je da grčka vlada finansijski neće biti stalno u stanju da bude domaćin. Kuberten i njegove pristalice su na kraju smislile kompromis da dok se Letnje Olimpijske igre kreću od grada do grada svake četiri godine, Grčka bi bila stalni domaćin posebnog takmičenja koje se održava između svake Olimpijade. Ipak, ovakva ideja nikada nije zaživela. Olimpijske igre održavaju se svake četvrte godine u raznim gradovima i na raznim kontinentima, a grčka prestonica je ponovo bila domaćin tek nedavno, 2004. godine.

Izvor: History.com