ČAST PRE SVEGA
Šizo Kanakuri (1891-1983) trčao je maraton na Olimpijskim igrama 1912. godine u Stokholmu, ali je postao rekorder ne po najbržem vremenu koje je zabeležio kao maratonac, već po najsporijoj trci ikada. Ona se završila posle neverovatnih 50 godina!
Naime, ovaj maratonac, koji se u Japanu smatra “kraljem maratona”, prekinuo je svoju trku bez znanja zvaničnika, pa se zbog toga u Švedskoj vodio kao nestalo lice! Posle više od pola veka, 1967. godine švedske vlasti su ga pozvale da završi maratonsku trku, što je on i učinio, čime je zvanično mogla da bude prekinuta “potera” za Kanakurijem. Njegovo vreme glasilo je: 54 godine, 8 meseci, 6 dana, 5 sati, 32 minuta i 20.38 sekundi. Ovo je i zvanično najsporiji maratonski evidentiran rezultat u istoriji najduže trke!
Bolje ikad nego nikad: Šizo Kanakuri
Početak Kanakurijeve maratonske priče seže u novembar 1911. godine, kada se u kvalifikacionoj trci za Olimpijske igre u Stokholmu pokazao najboljim, što ga je i preporučilo da se naredne godine takmiči u Švedskoj. Kanakuri je tu trku završio za 2 sata, 32 minuta i 45 sekundi i tim rezultatom tada postavio svetski rekord u maratonu. Bio je samo jedan od dvojice maratonaca koje je Japan poslao u Stokholm.
Ipak, umesto novog rekorda na Olimpijadi, te 1912. godine japanski trkač ostao je upamćen kao neko ko je tokom maratonske trke nestao! Bar su tako zvaničnici Olimpijskih igara to tretirali.
Treba pomenuti da je Kanakuri imao težak put od njegovog rodnog grada Tamane do švedske prestonice. Čitavih 18 dana, ovaj Japanac je putovao da bi stigao na Olimpijske igre, prvo brodom, a onda vozom Transsibirske železnice, da bi potom iskoristio pet dana kako bi se potpuno oporavio za trku koja mu je sledila.
Trka je održana pod neverovatnim meteorološkim uslovima kada je u pitanju Švedska. Očekivalo bi se da je bilo veoma hladno, međutim, spoljna temperatura na dan trke bila je neočekivanih 25 stepeni! To je za posledicu imalo otkazivanje više od polovine trkača koji su pretrpeli toplotni udar i nisu mogli da trče svoj maraton. To se sa Kanakurijem nije dogodilo, on je svoju trku započeo ali je završio tek nakon više od 50 godina! Evo kako!
Kanakuri, oslabljen nakon dugog putovanja iz Japana, osetio je izvesne probleme tokom trke koji su najverovatnije bili izazvani hranom koju je pojeo kod domaćina OI, što je rezultiralo time da je izgubio svest na sredini trke, pa ga je jedna seoska porodica zbrinula u svom domu.
Nadaleko čuvena japanska čast u primeru Kanakurija se pokazala u svom najjasnijem svetlu. “Osramoćen od neuspeha”, Kanakuri se vratio u Japan bez javljanja zvaničnicima. Švedske vlasti smatrale su ga “nestalim” narednih 50 godina pre nego što su želele da otrkiju šta se zapravo dogodilo sa ovim Japancem, te nikad nije zvanično završio maratonsku trku.
Upravo zbog toga što zvaničnici nisu zabeležili kraj njegove maratonske sage, 1967. godine je švedska državna televizija pozvala Kanakurija i ponudila mu priliku da konačno završi svoju trku. On je to sa radošću prihvatio, čime je postao apsolutni rekorder u najsporijem maratonu ikada!
Posle 54 godine, 8 meseci, 6 dana, 5 sati, 32 minuta i 20.38 sekundi, Kanakuri je izjavio: “Bio je to dug put. U međuvremenu, ja sam se oženio, postao otac šestoro dece i dobio 10 unuka”.
Uprkos ovom neuspehu, Kanakuri je u svom Japanu poneo titulu “kralja maratona”, jer posle Stokholma, on je trčao i na nekoliko narednih Olimpijskih igara. Izabran je bio da učestvuje na narednoj Olimpijadi 1916. godine, ali je ona kasnije otkazana zbog rata. U belgijskom Antverpenu on se takmičio 1920. godine i na toj Olimpijadi zauzeo 16. mesto, sa vremenom od 2 sata, 48 minuta i 45, 4 sekunde. Kanakuri je potom učestvovao i na Olimpijskim igrama 1924. godine, gde nije uspeo da završi trku.
Šizo Kanakuri umro je u 92. godini u svom rodnom gradu, a za sva vremena ostao neslavni maratonski rekorder.