SLAVA BOGU, SVE JE DOBRO!
Zadnji životni trzaji Aleksandra Sergejeviča Puškina bili su, kao nikada do tada, ispunjeni verom. Smrt Puškina osvetlela je Božja blagodat, a veliki pesnik dušu je ispustio okružen porodicom i dragim prijateljima. “Život je završen”, osenio se krstom i šapnuo: “Gospode Isuse Hriste…”, a zatim utihnuo.
Jednom su mladi Puškin i grof Lenski, u duhovitom zanosu, dopustili sebi da se šale po pitanju religije. Neočekivano je u njihovu sobu ušao mladi čovek, koji je, što se kasnije razjasnilo, bio obojici nepoznat. Počeo je da govori o veri sa dubokim poznavanjem započete teme, brzo ih razoružavši svojim argumentima.
„Smrt Puškina“, delo savremenog ruskog slikara Dmitrija Beljukina
Osetili su se kao nestašna deca i na kraju krajeva su priznali da su izmenili svoje poglede. Gost je ustao, poklonio se i izišao.
Posle pauze, veoma iznenađeni, pojurili su da ispitaju sluge. I saznali su da posetioca nije bilo! Niko kod njih nije ulazio…
Ovaj događaj je postao jedan od prelomnih momenata u životu pesnika. Posle njega Puškin je postao daleko pažljiviji ne samo u izjavama, nego i u mislima o pravoslavlju.
Sveštenik, kojeg su zamolili da dođe kod Puškinove samrtne postelje, ostao je pod nezaboravnim utiskom strahopoštovanja sa kojim se poeta ispovedio i pričestio Svetim Hristovim Tajnama: “Ja bih sam sebi želeo takav kraj” – rekao je on svojim bliskim sa suzama u očima.
Puškin je trpeo natčovečanska stradanja, ali ih je podnosio sa posebnim trpljenjem. Svi su osetili prisustvo velike milosti Božije. On je oprostio svome ubici i rekao Vjazemskom: “Moraš mi obećati da se nećeš svetiti za mene. Opraštam mu i hoću da umrem kao hrišćanin”.
Pred samu smrt blagoslovio je svako dete ponaosob, i ženu, hrabreći je: “Slava Bogu, sve je dobro!”
“Smrt ide”, rekao je Karamzinu koji je bio kraj njegove postelje, a drugom prijatelju pružio ruku uz reči: “Podigni me, pođimo! Više, više pođimo!”
Za nekoliko minuta prozborio je: “Život je završen”, osenio se krstom i šapnuo: “Gospode Isuse Hriste…”, a zatim utihnuo. Žukovski je sa suzama pisao o njegovom umirujućem licu posle smrti, na kojem je bilo “razliveno visoko novo znanje”.