Šta su probiotici – prebiotik, probiotik i zdravlje

PROBIOTIK I PREBIOTIK

Šta su probiotici, šta je dobar probiotik a šta prebiotik i kako deluje na gojaznost i zdravlje. Antibiotici i crevna mikroflora

 

Probiotici su živi mikroorganizmi koji pozitivno utiču na održavanje mikrobiološke i imunološke ravnoteže u crevu. Naš organizam predstavlja mesto na kojem živi čitav jedan bakterijski sistem koji nazivamo mikrobiota i koji uveliko utiče na naš život, fiziologiju i metabolizam. Štaviše, tih malih, jednoćelijskih organizama ima deset puta vise nego naših sopstvenih ćelija.

Korisna simbioza u crevima

Specifičnost zajedničke evolucije čoveka i njegove mikroflore jest u simbiotskim odnosu koji obim sistemima osigurava dodatne prednosti u preživljavanju.

Pravilna ishrana podrazumeva način života kojim dugoročno obezbeđujemo zdravlje naših eukariotskih ćelija, ali i zdravlje našeg uma. Pri tom ne smemo zaboraviti na prokariote, bakterije koje s nama žive u simbiozi od našeg prvog obroka.

Uspostavljanje ekološkog sistema crevne mikroflore započinje rođenjem, razvija se (zavisno o raznim faktorima u okruženju) tokom celog detinjstva te nastavlja i u odraslom dobu. Specifičnost zajedničke evolucije i razvoja čoveka kao domaćina, te njegove mikroflore s druge strane, jeste upravo u simbiotskim odnosu koji obim sistemima osigurava dodatne prednosti u preživljavanju. Mikroorganizmi dobijaju stanište i hranljive materije dok domaćin dobija dodatni metabolički kapacitet. Bakterije creva, naime, pregrađuju i čine dostupnim suprotnom neprobavljive polisaharide, regulišu skladištenje masti, biosintezu pojedinih vitamina, a deluju i na efikasniji metabolizam pojedinih lekova i uopšteno sve ksenobiotika. Time bakterije crevne mikroflore – crevne mikrobiote – značajno utiču na raspoloživost i apsorpciju hranljivih materija te regulaciju energetske ravnoteže u organizmu.

Moguće je sažeti tri nivoa delovanja mikrobiote na domaćina:

– delovanje na regulaciju i razvoj funkcije imunog sistema

– aktivnost crevne mikrobiote u zaštiti od infekcija

– delovanje na energetsku ravnotežu organizma (što u konačnici reguliše i samu telesnu masu)

Probiotici i prebiotici

Brojna istraživanja pokazala su važnost crevne mikroflore u održavanju zdravlja, ali i u sprečavanju razvoja mnogih bolesti.

Današnja medicina kao za sada jedinu efikasnu metodu lečenja gojaznosti prihvata barijatričku hirurgiju. Njome se smanjuje veličina želuca pomoću medicinskog uređaja, otklanjanjem dela želuca ili podelom želuca u dva dela i naknadnim premošćavanja gornjeg dela tankim crevom čime se smanjuje funkcionalni volumen želuca i razvija drugačiji fizički i fiziološki odgovor na hranu. Kako je zbog svega pre navedenog sve jasnije da ljudski genom nije dovoljan za produkciju svih funkcija potrebnih za pravilan razvoj i funkcionisanje ljudskog organizma, sve veća pažnja posvećuje se alternativnim načinima održavanja i modulacije optimalnog funkcionisanja sistema za varenje.

Kako bi ostali zdravi, vitki i vitalni, te se odupirali svakodnevnim izazovima koji stoje pred čovekom današnjice, neophodno je stalno održavati ravnotežu dobrih bakterija u našim crevima. Danas je gotovo nemoguće delovati na tu ravnotežu bez dodatnog unošenja pojedinih preparata hranom ili u obliku zasebnih preparata u naš organizam. Sve se više istražuju i u kliničku praksu uvode nutritivne sastavnice u obliku živih bakterija, odnosno materije koje pomažu u održavanju mikrobiote. Ovaj noviji, neinvazivni koncept bioloških intervencija u sastav i promenu svojstava crevnih mikroorganizama uvriježio se i u zapadnjačkoj komplementarnoj medicini kao važan element u prevenciji bolesti.

Probiotici su živi mikroorganizmi (najčešće iz rodova Lactobacillus, Bifidobacterium i Bacillus) koji pozitivno utiču na održavanje mikrobiološke i imunološke ravnoteže u crevu, prebiotici predstavljaju nerazgradive sastavnice hrane (na primer inulin, oligofruktoza ili arabinoksilani) koje podstiču rast i / ili aktivnost povoljnih crevnih bakterija, dok su simbiotici mešavine prebiotika i probiotika koje poboljšavaju implementaciju i preživljavanje probiotika po ulasku u digestivni trakt selektivnim podsticanjem rasta i metabolizma korisnih grupa bakterija. Brojna istraživanja pokazala su važnost crevne mikroflore u održavanju zdravlja, ali i u sprečavanju razvoja mnogih bolesti.

Probiotičke bakterije blagotvorno deluju na opšte stanje organizma, dodatno štite od brojnih bolesti te ublažavaju njihove simptome. Neki od primera su infekcija i proliv uzrokovani prekomernom primenom antibiotika, upalne bolesti creva, kolorektalni karcinom, pankreatitis, virusne infekcije (uključujući HIV), tumori, alergije, reumatoidni artritis, pa čak i dijabetes tipa II te gojaznost.

Najbolji prirodni probiotik je domaće kiselo mleko: ovčije kiselo mleko, kozje kiselo mleko, kravlje kiselo mleko, surutka, domaće mleko i domaći beli sirevi.

Bakterije u borbi protiv gojaznosti

Dobar probiotik u sebi mora sadržavati velik broj bakterija, kao i sojeve onih bakterija koje nazivamo „dobrim“ mikrobiotama.

Vrlo obećavajući rezultati iz nekoliko studija upućuju na činjenicu da upotreba probiotičkih bakterija može dovesti do smanjenja telesne mase. Pokazano je da uzimanje soja Lactobacillus rhamnosus PL60 tokom 8 nedelja dovodi do gubitka težine kod hranom udebljalih miševa, bez uočenog smanjenja unosa hrane. U drugoj su studiji „germ free“ miševi (tj. Miševi bez bakterijske flore) kolonizovani crevnom mikrobiotom odojčadi te nakon toga hranjeni.

Postavlja se pitanje mogu li cevne mikrobiote biti potencijalno nov terapijski pristup i nove mete u razvoju inovativnih lekova za tretman gojaznosti i srodnih metaboličkih bolesti. Neki su autori pokazali da se delovanjem antibiotika na gojazne miševe može poboljšati njihov glikemički status pri gladovanju (eng. Fasting glicemia) i tolerancija glukoze, te dovesti do smanjenja jetre triglicerida, povećanja jetrenog glikogena, smanjenja nivoa lipopolisaharida u krvi, kao i povećanja nivoa adiponektina . Navedeni rezultati ukazuju na mogućnost primene antibiotika u lečenju metaboličkih bolesti u budućnosti.

Dobar probiotički proizvod u sebi mora sadržavati velik broj bakterija, kao i sojeve onih bakterija koje nazivamo „dobrim“ mikrobiotama. Naime, u bakterijskom svetu vredi princip sličan onome kao kod ljudi: korisne bakterije privlače sebi slične – dobre i korisne bakterije, dok one loše deluju tako da se okruže sebi sličnim oblicima, nažalost štetnim po organizam. Najbolji su oni proizvodi koji sadrže veliki broj različitih sojeva. Na tržištima danas već postoji raznovrstan izbor, ali se pravi proizvodi očekuju u narednih desetak godina nakon uvida u rezultate trenutno finansiranih projekata koji za cilj imaju utvrđivanje optimalnih sojeva za pojedinca.
Koktel bakterija – lek budućnosti

Možemo očekivati da će jedan od novih načina propisivanja lekova i pomoćnih supstanci u vrlo bliskoj budućnosti uključivati i „koktel“ osobi prilagođenih (individualnih, personalizovanih) dobrih bakterija kao vrlo moćno sredstvo za postizanje ravnoteže organizma tokom bolesti, što je zasigurno najbolja komplementacija alopatskoj terapiji.

Preporučujemo fantastične BioColon kapi za sve koji imaju nervozan stomak, iritabilni kolon, kolitis, i probleme sa stomakom. BioColon se može piti uz lekove i uz neki probiotik. Brzo deluje i smiruje nervozna creva. Prirodan preparat bez nus pojava. Naručuje se mailom  [email protected]  ili putem telefona  065 970 7777

Doc. Dr. Sc. Donatela Verbanac, dipl. ing. medicinske biohemije, naučna savetnica