UZ BOŽJU POMOĆ
Nema pobede nad strašću bez ogromne borbe. Bludna strast je smrt, a spas od nje je sličan vaskrsenju. Svetu Saru mučio je bes bluda, ali ga je ona uspešno pobeđivala molitvom. „Pored čovečje trezvenosti i truda neophodna je pomoć Božja kako bi se ova strast iskorenila potpuno“, poučava nas sveti vladika Nikolaj Velimirović.
Nijedna se strast ne pobeđuje bez velike borbe. Bludnu strast nazvali su Oci smrću. Kad se bludnik spase bludne strasti kao da je iz mrtvih vaskrsao. Kod onih koji žive u svetu, bludna strast se razgoreva u glavnom od viđenja, a kod onih koji se podvizavaju u pustinji ta strast se razgoreva od pomisli i uobraženja.
Svetu Saru, veliku podvižnicu mučio je bes bluda u pustinji 30 godina. Ona ga je uvek molitvom pobeđivala i odgonila od sebe.
Jednom javi joj se smradni bes bluda u telesnom vidu i rekne joj: „Pobedila si me, Saro!“
Smerno odgovori Sara: „Nisam te pobedila ja nego Gospod Hristos.“ I od tada je ostavi i pomisao bludna za navek.
Kad su pitali svetog Pimena, kako se čovek može boriti protiv bludnog besa, on odgovori: „Ako čovek uzdržava svoj stomak i jezik, to će on moći vladati sobom.“
Sveti Antonije rekao je da u telu postoje tri vrste pokreta: „Jedno prirodno, drugo od neuzdržljivosti u hrani i treće od demona.“
Drugi su opet govorili da se bludna pohota usiljava još i od gneva i gordosti. No svi su saglasni u tome, da pored čovečje trezvenosti i truda neophodna je pomoć Božja, da bi se ova odvratna strast iskorenila potpuno.
A da je čoveku moguće održati se u čistoti svedoči između mnogih drugih i sveti Mojsej Ugrin, koji je proživeo 50 godina u svetu i 10 u manastiru, svega 60 godina, u potpunoj devstvenoj čistoti.
Zapisao Vladika Nikolaj Žički