Vegetarijanska ishrana i zdravlje – prednosti i rizici za vegetarijance

 

ZELENA KUHINJA

Da li je vegetarijanska ishrana zdrava. Prednosti i rizici za vegetarijance kad je ishrana bez mesa, jaja i mleka

 

Brojna su istraživanja ukazala na vezu između vegetarijanskog tipa ishrane i smanjene pojave metaboličkih bolesti. Među prvima u tu grupu bolesti spada gojaznost, bolesti krvnih sudova, povećani krvni pritisak, šećerna bolest i neki oblici tumorskih bolesti.

Prednosti vegetarijanske ishrane

U stvarnosti vegetarijanske dete poseduju neke osobine koje mogu objasniti, čak i delimično, dobrobit na opšte zdravstveno stanje organizma. Te osobine u vegetarijanskoj ishrani jesu: smanjen sadržaj ukupnih masti, zasićenih masnih kiselina i holesterola; povećani sadržaj prehrambenih vlakana (korisne za regulaciju crevnih funkcija i za održavanje razumne nivoa glukoze i holesterola u krvi) i kao najvažnije, ovakav tip ishrane osigurava povećani unos voća i povrća, namirnica koje zahvaljujući svom visokom sadržaju antioksidansa, imaju zaštitnu ulogu u borbi protiv razvoja nekih oblika tumora, bolesti krvnih sudova i kod razvoja staračkih mrena na očima.

Sve u svemu, ne smeju se baš sve prednosti koje donosi ovakav način života pripisati samo ishrani, jer vegetarijanski stil života podrazumeva i određena pravila koja su često puta okosnica u organizaciji sveukupnog životnog stila pojedinca koji se za to opredelio. Vegetarijanci su uglavnom osobe koji pomno vode računa o održavanju redovne telesne težine, redovnom vežbanju, umerenoj ili gotovo nikakvoj upotrebi alkoholnih pića i izbegavanju duvanskog dima.

Mogući rizici koji vrebaju u „zelenoj“ kuhinji

Ishrana koja se svodi na restrikciju velikog broja namirnica teško može obezbediti unos svih nutritivnih elemenata koje naš organizam treba.

Ako je vegetarijanska ishrana raznolika, dobro izbalansirane, ona može svakako predstavljati prednost za naše zdravlje. Međutim, moraju se poznavati i rizici koji mogu dovesti do ukupnih poremećaja organizma ako se sprovodi strogo određeni režim ishrane, kojeg često upoređujemo s neuravnoteženim i deficitarnim unosom hranljivih materija.

Pre no što se opišu te pojave i razlozi nastanka bolesti, treba istaći da se svaki organizam drugačije ponaša i da osnovni princip biološke različitosti moramo i ovde uzeti u obzir. Nadalje, nisu svi oni koji sebe smatraju vegetarijancima podređeni istom prehrambenom profilu. Postoje osobe koje u svojoj ishrani isključuju samo meso životinjskog porekla, ali se i dalje hrane ribom, jajima, mlekom i mlečnim proizvodima. Postoje i one osobe koji sebe nazivaju vegetarijancima u pravom smislu te reči, a koji u svoju ishranu uključuju isključivo namirnice biljnog porekla, dok postoji i „najekstremniji“ tip vegetarijanaca koji uz to što se hrane samo namirnicama biljnog porekla, u okviru tih biljaka ne konzumiraju sve , već se opredeljuju samo za pojedine vrste.

Očito je da ishrana koja se svodi na restrikciju velikog broja namirnica vrlo teško može obezbediti unos svi neophodnih nutritivnih elemenata koje naš organizam treba. Posebno se to odnosi na kalcijum, vitamin D i vitamin B12, ali i na pojedine aminokiseline, te na minerale cink i gvožđe.

Što se tiče proteina, odnosno aminokiselina kao njihovih osnovnih građevinskih jedinica, nije nemoguće zadovoljiti dnevne potrebe unosom isključivo biljne hrane, kombinovanjem pojedinih namirnica, pri čemu treba paziti da i unos ukupnih kalorija zadovolji dnevne potrebe za energijom. Ako se namirnice ne kombinuju međusobno, postoji opravdani rizik nastanka poremećajima povezanih s pojedinim nedostacima u ishrani. Mahunarke, žitarice, uljevam semenke, voće i povrće, iako sadrže u sebi proteine manje kvaliteta u odnosu na one životinjskog porekla, mogu uprkos tome obezbediti dovoljan unos esencijalnih i neesencijalnih aminokiselina, samo ako su adekvatno odabrane i kombinovane međusobno.

Nije redak slučaj da i vegetarijanci imaju problem sa visokim holesterolom i trigleciridima jer im je ishrana prevashodno bazirana na ugljenim hidratima, koji se u telu pretvaraju u masti. Postoji prirodno biljno rešenje za visok holesterol. To su BioLiver kapi za jetru koje regulišu masti u krvi, smanjuju šećer i poboljšavaju funkcije jetre. Naručite ih putem maila  [email protected]  ili telefonom  065 970 7777

Izvori minerala cinka gvožđa i kalcijuma

Cink

Kada govorimo o cinku, mineralu koji igra jednu od najvažnijih uloga u našem organizmu tokom rasta i razvoja, potrebno je još jednom istaći da se najviše nalazi u ribama, mesu, mleku, jajima, ali ga ima i u žitaricama, suvom voću i mahunarkama. Od velike je važnosti uzimati dovoljne količine cinka tokom rasta i u trudnoći, budući da eventualni nedostatak tog minerala može usloviti neadekvatan razvoj ploda. Cink iako je prisutan u žitaricama, voću i povrću nije u stanju pravilno se resorbirati u probavnom traktu ako se tu nađe zajedno sa vlaknastim komponentama hrane. Ta vlakna „hvataju“ cink i tvore s njim nerastvorne spojeve, pa se cink na taj nacin izlučuje iz organizma umesto da ga upiju crevne resice.

Gvožđe

Gvožđe je mineral od velike važnosti za naš organizam, jer predstavlja osnovni element u hemoglobinu i u svim ostalim hem-proteinima. Nadalje, gvožđe je poput cinka važno za aktivaciju brojnih enzima u našim metaboličkim putevima. Iako je gvožđe koje unosimo preko namirnica životinjskog porekla lakše raspoloživo od gvožđa „biljnog“ porekla, kod vegetarijanaca koji se pravilno i raznoliko hrane nije uočen neki značajniji nedostatak ovog minerala u odnosu na ne-vegetarijance.

Kalcijum

Kalcijum je element kojeg najviše ima u mleku i mlečnim proizvodima. Izbacivanjem tih namirnica iz ishrane zaista je teško bez izvesnog poznavanja nutritivnih vrednosti pojedinih biljaka, optimalno uneti dnevno potrebnu količinu kalcijuma u ​​organizam. Kalcijum je prisutan u povrću i semenkama (susam), ali je u pojedinim fazama života, naročito tokom detinjstva i adolescencije teško podmiriti dnevne potrebe organizma u rastu isključivo iz tih izvora.

Pravoslavni post je idealan oblik pravilne ishrane. Pravoslavni post je mahom veganska ishrana. Iako je tokom godine ishrana raznovrsna i mrsna, zato pravoslavni godišnji postovikojih ima četiri, čiste telo i um. Posebno korisna stvar pravoslavnog posta ke što se insistira da se tokom cele godine posti sredom i petkom na vodi, što je dva dana u nedelji, što i zadnja naučna istraživanja pokazuju da je blagotvorno za telo – primedba Redakcije.

Izvori vitamina D i B12

Vitamin D

Vitamin D koji je prisutan u ribi (tuna, skuša, losos, sardina), mleku i mlečnim proizvodima, jajima, stvara se i u našem organizmu, u koži, pod uticajem sunčevih zraka. Osnovna je potreba boravak na suncu, ali pri tome moramo poštovati pravilo umerenosti.

Vitamin B12

Još jedan deficit važan ako se sledi ishrana osnovana isključivo na namirnicama biljnog porekla, a to je nedostatak vitamina B12. Nedostatak ovog vitamina kroz duže razdoblje dovodi do ozbiljnih poremećaja u metabolizmu aminokiselina, što se odražava najviše na nervnom sistemu, na sastavu krvi i na rastu i razvoju organizma. Budući da se radi o vitaminu koji se isključivo nalazi u namirnicama životinjskog porekla, oni koji praktikuju isključivo biljnu ishranu moraju paziti da taj vitamin koriste u obliku dijetetskih preparata kao dopune ishrani, ili pak da koriste namirnice biljnog porekla kojima je veštački dodat taj vitamin. Mogli bismo te proizvode nazvati proizvodima obogaćenim dodatkom vitamina B12. Inače se sintetski vitamin B12 prodaje pod hemijskim nazivom cijanokobalamin. Za one koji to ne znaju, treba napomenuti da u brašnu dobijenom od ječmenog slada ima i vitamina B12.

Zaključak o vegetarijanskoj ishrani

Velika grupa ljudi opredjeljuje se za vegetarijansku ishranu jer smatraju taj izbor pravilnim u cilju postizanja boljeg zdravlja.

Možemo zaključiti da je vegetarijanska ishrana koja u sebi uključuje jaja i mlečne proizvode zdrava ishrana, a da se izbacivanjem mleka i mlečnih proizvoda i jaja, ishrana dolazi do onog nivoa gde je teško zadovoljiti osnovne nutritivne principe bez stanovite nivoa znanja o ishrani i poznavanja dijetetskih komponenti pojedinih namirnica. Zbog toga se strogi vegetarijanci najčešće izlažu riziku nastanka deficita pojedinih faktora rasta i mogu imati problema sa imunitetom.

Doc. Dr. Sc. Donatela Verbanac, dipl. ing. medicinske biohemije, naučni savetnik