ŽIVOT 7 SAMURAJA U SRBIJI
Koliko je život samuraja u Srbiji na FB i u medijima drugačiji od onoga što običan svet živi u Srbiji pokazaćemo kroz prikaz legendarne scene čuvenog filma Akira Kurosave o 7 samuraja
Srbija je puna internet samuraja. Barem na FB-u, forumima i sudeći po borbenim komentatorima na web portalima. Puno buke i šuma, sudjenja i zaključivanja, rezignacije i histerije, ratnih pokliča, poziva na promene i narodnu akciju. To su sve srpski samuraju koji bi da nešto promene, koji bi da vojuju i pobedjuju, pa makar putem medija.
A u stvarnosti Srbije od toga nema ništa jer svuda vlada pasivnost, naizgled letargija i defetizam. Narod se ne pokreće ni na šta što nije u domenu njegovog ličnog komfora i sitnih potreba.
Pa zašto su svi tako inertni? Kad će već glupi narod da se podigne da srušimo ovu lošu vlast? – pitaju se srpski samuraji interneta,
A to stanje svesti i jednih i drugih sjajno je prikazao čuveni japanski režiser Akiro Kurosava još 1954 godine u kultnom filmu 7 Samuraja. Jedna scena je toliko magično jaka i slojevita da je u par minuta sve ispričala o društvu i ljudima samo sa jednom izgovorenom rečenicom. Ta scena je meni promenila pogled na svet svojevremeno i tek sam je danas našao na YT kao video klip pa samo poželeo da skrenem pažnju na nju i na sam film. Sve će vam objasniti i o Srbiji juče, danas i sutra.
Film 7 samuraja je priča o jednom selu koje napada plaćenička vojska i seljani da bi se odbranili angažuju 7 lutajućih samuraja da ih odbrane. Samuraji prave strategiju i spremaju zamke u selu za daleko brojnijeg neprijatelja. Seljani su preplašeni i izgubljeni i sva nadanja su položili u samuraje koji ih brane. Svu moć i resurse sela su dali samurajima na upravljanje, oni postaju vladari sela.
U celoj toj napetoj atmosferi predratnog stanja stvaraju se mnogobrojne veze izmedju seljana i samuraja na psihološkom planu. Jedan od samuraja se zaljubljuje u jednu seosku devojku, kao i ona u njega. Vanredne su okolnosti, ratno stanje je i vladaju napeti odnosi i jake emocije.
Film je dug ali jako zanimljiv u psihološko duhovnom smislu. Pored poznate Kurosavine filmske estetike, govora tela, japanskog folklora i scena mačevanja, tu su i scene bitki koje su fantastično uradjene još u ono vreme 1954 godine.
Dolazi do finalne bitke izmedju napadača i branilaca sela koje predvode samuraji plaćenici. Samuraji svojom veštinom i zamkama koje su postavili neprijatelju uspevaju da odnesu pobedu u jednoj epskoj borbi koju je mogao samo da odslika Kurosava sa svojim prefinjenim filmskim narativom.
Poginulo je herojski 4-oro samuraja i na desetine seljana ali je izvojevana pobeda.
I onda se dešava ono što je ključna poruka Kurosavinog razmišljanja o svetu …
Samo što su sahranili poginule i svoje samuraje junake, seljaci se okreću svakodnevnom životu i zaboravljaju na sve što se prethodnih nedelja dešavalo. Zaboravljaju na opasnost, strah, patnje. Okreću se prirodnom toku života, proleću i sadjenju pirinča, kao da rata i samuraja nikada nije bilo. Pevaju i igraju na jednoj strani sela dok preživeli samuraji stoje na drugoj strani pored grobova svojih poginulih drugova odajući im počast i čude se toj promeni karaktera do juče uplašenih seljaka. Ovde grobovi i smrt onih koji su se borili za život onih koji taj isti život slave ne razmišljajući o smrti i poginulima, kao da njihovi grobovi ne postoje.
Samuraji su bili heroji u ratu a postaju gubitnici u miru. I kao što vodja samuraja kaže u jednoj rečenici dok gleda seljake kako pevaju i sade pirinač:
„Izgubili smo ponovo. Sa njihovom zemljom seljaci su pobednici, ne mi.“
Tako moćna rečenica koja govori o tome da život stalno pobedjuje, da se ciklusi radjanja i umiranja ponavljaju, da se svet stalno vraća nakon vanrednih stanja u svoje stanje običnog života, u to da su pobednici oni koji su odbranili ono što imaju stvarno svoje (zemlju) a ne oni koji se bore za slavu, da su vojnici dobitnici samo u ratu a gubitnici u miru.
Život se boji smrti samo kada joj gleda u oči, ali čim opasnost prodje raduje se sopstvenom postojanju. Tako se i Srbija raduje običnom životu ma kakav on bio, jer za smrt nije spremna i voljna, nema te opasnosti od koje bi se branila, ma šta o tome mislili internet samuraji.
Genijalan film.
Zlatko Šćepanović
Sjajna opservacija!
Ipak, seljani iz filma su se herojski borili i nadišli sebe i svoje strahove. Suočili su se sa svojim manama i slabostima i skrušeno potražili pomoć sposobnijih. Samuraji iz filma se nisu zanosili nekakvim parolama, ni maštali o ličnoj slavi ili kinjili svoje saborce, već su iskreno želeli da pomognu unesrećenima. rekao bih da ovaj film ima i skrivenu poruku, koja se provlači kroz sve detalje filma od ulaska samuraja u selo: gde bi svi ovi ljudi bili da su, naprosto, odustali? A da odgovor na to pitanje dobija svoju punoću tek u odgovoru na finalno pitanje: ,,Čekaj, zašta smo se zaista borili?“
Inače, slučajno sam ponovo pogledao film pre nekih mesec dana, baš na Jutjubu. Stvarno šteta što sve manje ljudi zna njega. Verovatno bi trebali da u škole uz lektiru uvrste i neke neprolazne filmove.
Dobra dopuna recenzije filma sa vašim opservacijama Bodine.
Akiro Kurosava je inače poznat kao reditelj koji u filmovima stalno pravi minijature u scenama koje su same po sebi jedna zaokružena i ispričana mini filmska priča, ne računajući glavni tok filma. Ova minijatura koju sam izabrao da prikažem mi je jedna od najomiljenijih, ali ima ih još.
Meni su lično u njegovim najviše impresija donele scene dijaloga i ekspresije lica i tela junaka, koji u nekom trenutku nama Evropljanima izgleda karikaturalno, ali je za istočnjačku dramu i film normalna pojava, ekspresija koja dinamizira emocije i misli učesnika. U početku mi je to kreveljenje i kamena lica koja ćute, ličilo na kinesku dramu, ali onda jednog trenutka počne čovek da kapira taj filmski izraz i odjednom mu se sve dublji slojevi poruka pojavljuju koje reditelj šalje gledaocu kroz film, jer mu je ograničeno vreme filma i scena, i on kroz dinamiku nekih odnosa „kupuje vreme“ i priča sjajne priče o ljudima i njihovim odnosima.
Eto par reči da proširim tekst na vašu inicijativu.