PROSLAVLJANJE BOGA U SEBI
„Postoji ogromna razlika između radosti u ovome svetu i istinske duhovne radosti. Dok svetska radost zavisi od onoga šta nam se dešava, duhovna radost je vezana sa unutrašnjim proslavljanjem Boga, bez obzira na spoljašnje događaje i okolnosti. Ona zavisi od naše unutrašnjeg odnosa prema Hristu i Njegovim zapovestima“, kaže otac Serafim, jeromonah manastira Svete Trojice kraj Ljubovije.
Danas ima toliko mnogo razloga da se brinemo. Brinemo se zbog privatnih stvari, zbog budućnosti, budućnosti dece, finansijske situacije, posla… Spisak je beskonačan.
Sa druge strane, apostol Pavle je napisao u Poslanici Filipljanima: “Ne brinite se ni za šta“, a takođe nam je i Sam Gospod Hristos, u Jevanđelju po Mateju, ostavio ono što pevamo na svakoj Liturgiji: “Radujte se i veselite se jer je velika plata vaša na nebesima“. Tu raspoznajemo da to više nije predlog ili savet, već Hristova zapovest. To znači da je briga – greh.
Ako dopuštamo nečemu da nas toliko zaokuplja da polako prerasta u brigu, mi činimo pobunu protiv Boga jer nam je rečeno da se ne brinemo ni za šta. Poslanica Filipljanima je knjiga o radosti. Autor ove knjige, apostol Pavle, neprekidno kroz nju pominje radost. Međutim, već u prvom poglavlju shvatamo da je apostol Pavle bio u tamnici, bez jasnog znanja da li će živeti ili biti ubijen.
Moramo da razdvojimo: postoji svetska sreća i postoji božanska sreća. Božanska sreća je radost jer reč radost u Svetom pismu je termin koji znači: proslavljanje Boga. Svetska radost zavisi od toga šta nam se spolja dešava: ako stvari idu dobro, mi smo radosni, a ako stvari idu nizbrdo, mi smo tužni. To nas drži u konstantnoj emocionalnoj nestabilnosti jer smo vođeni spoljašnjim dešavanjima, koja se stalno menjaju, i naše unutrašnje stanje zavisi od toga. Znači, i ono se stalno menja.
Međutim, biblijska, božanska radost je vezana sa unutrašnjim proslavljanjem Boga, bez obzira na spoljašnje događaje i dešavanja. Tako možemo da vidimo apostola Pavla, koji je u situaciji opasnoj po život, a opet je ispunjen radošću jer njegova definicija radosti nema nikakve veze sa tim šta mu se dešava spolja: “Radujte se svagda u Gospodu, i opet velim: radujte se!“ Apostol ne kaže: radujte se zbog svojih okolnosti, već radujte se u određenoj Ličnosti – radujte se u Gospodu.
Ako čovek ne načini odluku i ne načini trud da ima radovanje, onda ne može doživeti radost. Mnogi ljudi očekuju da radost treba da dođe spontano, sama po sebi. Ali, ona retko dolazi spontano. Ona dolazi spontano ukoliko nam se menjaju spoljašnje okolnosti, pa smo zadovoljni time, ali ako hoćemo da imamo konstantnu unutrašnju radost, ona dolazi onda kada donesemo odluku da se radujemo zbog Gospoda i zbog Njegovih mnogobrojnih darova i blagoslova. Radovanje je proslavljanje Boga u sebi.
Otac Serafim (Petković)