Kako se prave najbolje kubanske cigare

OTMENI DIM LUKSUZA

Kubanske cigare su jedan od simbola po kojima je ova ostrvska zemlja poznata u celom svetu. U isto vreme one predstavljaju najbolji suvenir koji se može poneti prijateljima ili članovima porodice, bili oni pušači ili ne. Upoznajte se detaljno sa svim fazama nastanka najboljih svetskih cigara!

 

Real Fabrica de Tabacos Partagas (Partagas Fabrika) je glavna fabrika za proizvodnju cigara u zemlji i upravo tamo možete videti kako se prave poznate Cohiba cigare.

1. Do početka 1980-ih godina, Cohiba cigare nije bilo moguće kupiti ni za kakve novce. Samo su uvaženi gosti Kube imali privilegiju da ih dobiju na poklon. Vila, u kojoj ih prave, pripada Fidelu Kastru i u nju se može ući samo uz posebnu dozvolu. Šta se događa unutra?

2. Danas se kubanska Cohiba smatra vodećim kubanskim brendom. Ime potiče od drevne reči Indijanaca iz plemena Taino za snop listova duvana, koji je najstariji poznati oblik cigare, dok savremeni naziv Cohiba opet vuče svoje poreklo iz sredine 1960. godine, kada je telohranitelj Fidela Kastra podelio neke svoje privatne zalihe cigara koje mu je napravio lokalni zanatlija po imenu Eduardo Rivijera. Ove cigare su se toliko svidele Kastru da je posebna proizvodnja nepoznate mešavine počela 1966. godine, pod strogim merama bezbednosti, rađena za Kastra i druge visoke vladine zvaničnike. Nakon deceniju i po, lansirana je na svetsko tržište 1982. godine, kao premijum cigara na tržišta izvan SAD, u saradnji sa organizatorima Svetskog kupa održanog u Španiji iste godine.

U vreme svog prvog javnog lansiranja, Cohiba marka se pravila u samo tri veličine: The Panetela, Corona Especial i Lancero.

Povodom tog slučaja Kastro je 1994. godine ispričao ovo:

„Viđao sam čoveka da puši veoma aromatičnu, vrlo lepu cigaru, i pitao sam ga koji brend je pušio. Rekao mi je da je to bila posebna mešavina i da je došla od prijatelja koji je pravio cigare i da mu ih je on dao. Rekao sam, hajde da vidimo tog čoveka. Probao sam tu cigaru, i bilo mi je toliko dobro da sam ga u razgovoru pitao kako je to napravio? Onda smo posetili kuću (El Laguito fabrika) i on je objasnio kakvu je mešavinu duvana koristio. Rekao je koje lišće koristi i sa kojih duvanskih plantaža. Objasnio nam je kako zavija cigare i još neke detalje. Našli smo grupu proizvođača cigara, dali smo im materijal i tako je nastala fabrika. Sada je Cohiba poznata u celom svetu.“

Ovo je za Kubu bio period tranzicije: revolucija je bila protutnjala, gromoglasne političke parole se polako ali sigurno pretvorile u praksu Fidela Kastra i njegovih vernih podanika. U ovakvim uslovima, u Kastrovoj vili „El Laguito“ otpočela je proizvodnja luksuznih cigara pod rukovodstvom Eduarda Rivijere, koji je prethodno radio u jednoj drugoj fabrici, pod nazivom „La Korona“.

3. Nije poznato šta je brže stiglo do Kastra – glasine o neuobičajenoj veštini duvandžije ili iznenađujuće jak ukus cigare, ali činjenica Rivijerinog prisustva u novoj fabrici jasno je išla u njegovu korist i bila garancija za kvalitet.

4. Tajna kubanskih cigareta leži u toplom tlu Pinar del Ria, glavnom uzgajalištu duvana na Kubi, gde list duvana raste u crvenkastoj zemlji regiona poznatog kao Vuelta Abaho.

Klima igra veliku ulogu. Harmoniju između klime i zemljišta čine Kubu najpogodnijom zemljom za uzgajanje duvana vrhunske klase.

Seme kubanskog duvana koje je bilo posejano u Dominikanskoj republici, Nikaragvi i Meksiku, dali su začuđujuće rezultate: žetva je bila totalno drugačija.

Niko bolje ne razume uzgajanje, preradu i pripremanje cigareta kao Kubanci.

5. Prva i obavezna faza proizvodnje cigara je – fermentacija. Proces fermentacije vrlo je složen i odvija se u nekoliko faza. Krajnji cilj je da se poboljša duvanski ukus i smanji sadržaj nikotina, katrana i raznih amonijaka.

Najpre se sakupljeni listovi suše u strogo hermetičkoj ambalaži. Specifični ukus u već suve duvanske listove unosi ponovljena fermentacija, dok se duvan čuva u tamnom i zatvorenom prostoru.

Konačnom, trećom fazom fermentacije, dolazi se do maksimalne iskorištenosti duvanskog lišća za uvijanje cigara. Pridržavanjem svih faza ovog složenog biohemijskog procesa osigurava se da svaka prava kubanska cigara bude postojana, stekne nezaboravan ukus i savršen kvalitet dostojan njenog ambicioznog imena kao premijum marke.

6. Nakon što se duvan posle dugog procesa fermentacije iznese na dnevnu svetlost, čeka ga ništa manje dugo putovanje od duvanske fabrike pa do neke od prodavanica. Kontrolisanje duvanskog kretanja od duvanskih kompanija pa do prodavnice, tako je regulisano, da svaki zaposleni u duvanskoj industriji obavlja niz aktivnosti. Takve radnike zovu tabaquero, a među njima, slučajno, ima mnogo žena.

7. Odstranjuju se oštećeni duvanski listovi, suviše debeli i insekti, sortiraju po boji, a zatim šalju na sledeću proizvodnu liniju – mešavinu.

U ovoj fazi ide izbor duvana na osnovu sorte, a zatim se svi skupa mešaju. Ovde se definiše ukus eteričnih ulja stvorenih na bazi sortne mešavine.

Ovo je možda i najvažnija faza proizvodnje, zato je obavljaju isključivo profesionalci. Ove dužnosti ne obavljaju slučajni ljudi – možda je lakše zaposliti se u Guglu nego se kvalifikovati za ovako odgovoran posao u Cohibi.

8. Naredna proizvodna faza logično sledi iz svih prethodnih: u posao se ubacuju duvandžije koji će biti odgovorni za oblik tompusa.

Da biste dobili finalni proizvod, pravi oblik, morate biti vešti sa čavetom – specijalnim nožem koji odseca stabljike i reže ivice svakog lista.

Ako se osnova cigare sastoji od celog duvanskog lista, iz jednog komada, onda ništa neće ometati vazduh da cirkuliše kroz cigaru.

Pušači su, dakle, na taj način u stanju da u potpunosti uživaju u najfinijim aromatičnim nijansama.

9. Buduća aroma biće određena na osnovu listova duvana koji čine centralni deo cigare. Meštani je zovu tripa. U njenoj osnovi su nekoliko celih duvanskih listova, od najmirisnijih pa do oporih, složenih u oblik harmonike.

Po pravilu, tripa se sastoji od tri lista. Tako da, ako je prvi list najaromatičniji, to druga dva imaju sasvim drugačiju svrhu – obezbeđuju mekan ukus i dobro sagorevanje.

10. Da bi se punjenje održalo kompaktnim i da se ne raspadne, zamotava se u kapote – izdržljivi tanki list, koji se prethodno presuje po željenom obliku.

11. Izgled cigare određuje kapoj – to je onaj njen deo koji se sastoji od najskupljih duvanskih listova, impregniranih sa najboljim eteričnim uljima.

12. Prilikom sortiranja cigara po kutijama neophodno je uzeti u obzir debljinu i boju. Ovo znanje je na raspolaganju samo malom broju ljudi – ovu proizvodnu fazu kontrolišu samo najiskusniji majstori.

13. Polako ali sigurno, dolazimo do završne faze proizvodnje luksuznih kubanskih cigara – etiketiranja. Vešte ruke fabričkih radnika samouverenim manevrisanjem između kutija punih cigara nalepljuju neophodnu dokumentacionu oznaku. Treba napomenuti da ovde nema govora ni o kakvoj automatizaciji: sve se oznake lepe ručno, a svaka od njih je strogo evidentirana.

14. Cigare se čuvaju u prostorijama u kojima ne postoje reske temperaturne promene, zato što bi viši nivo temperature za duvan bio rizičan od napada raznoraznih buba.

U idealnom slučaju, cigare treba da se čuvaju u posebnim kutijama napravljenim od plemenitih sorti drveta – hjumidor. U takvim povoljnim uslovima, svaka cigara ima dobre šanse da opstane čak i deset godina. Naravno, ukoliko se ne konzumira pre toga.

15. Cohiba fabrika je 2009. godine proslavila svoj 40-godišnji jubilej i tom prilikom pustila je u prodaju svoju najskuplju cigaru na svetu – Cohiba Behike. Primećeno je da sam pogled na ovo čudo izaziva želju za pušenjem čak i kod onih koji nikada nisu razmišljali o duvanu.

16. Čak je i čuveni psihoanalitičar i psihijatar Sigmund Frojd jednom kao odgovor na smeh svojih studenata koji su ga videli sa cigarom u ustima tokom predavanja, rekao: „Ponekad je cigara samo cigara“.

Raspravljati sa Frojdom – to je kao da biste vređali samog Boga, ali dozvoliću sebi reći i to, da je proces pušenja cigara davno prevazišao status navike i uzeo oblik potpuno punopravnog kulturološkog fenomena.

Pušenje ove cigare predstavlja pravi ritual. Istinski uživalac prvo omiriše cigaru, zatim je polako protrlja kroz ruke i uživa u njoj i pre nego što je upali. Kažu da treba da se duvani lagano, nikada u toku posla ili na ulici. Dim treba uvlačiti tek na svaki minut. Za istinskog ljubitelja, kubanska cigara je mogućnost uživanja u jedinstvenoj kombinaciji ukusa i aroma.

Kubanske cigare su luksuz i to nimalo jeftin, jer kao što smo videli, prave se od kvalitetnih sirovina, a u izradu svake pojedinačne cigare se ulaže mnogo pažnje i brige. Činjenica da se veoma teško nalaze van Kube čini ih još poželjnijim.

„Dim dobre kubanske cigare zatvara vrata svim vulgarnostima ovog sveta“, napisao je Franc List. Princ od Velsa, budući kralj Edvard VII koji je u svoje vreme diktirao evropsku modu, bio je jedan od predanih pušača, bez obzira na to što mu je majka, kraljica Viktorija, besnela zbog dima pa je čak dozvolio pušenje na dvoru.

Mnoge slavne ličnosti istorije i današnjice oprobale su se u umetnosti pušenja i bili presudni za popularizaciju kulta cigara. Neki od njih su: Arnold Švarceneger, Albert Ajnštajn, Džejms Vuds, Čarli Čaplin, Vupi Goldberg, Bil Kozbi, Džek Nikolson, Tom Selek, Šeron Stoun, Demi Mur, Linda Evanđelista, Selma Hajek, Madona, Alfred Hičkok, Francis Ford Kopola, Serđo Leone, Sem Pekinpo, Brus Vilis, Deni de Vito, Silvester Stalone, Pirs Brosnan, Klaudija Šifer, Karmen Elektra…

Najveći poznati uživalac cigara svakako je bio ser Vinston Čerčil. Govorilo se da je u proseku uživao u 4.000 cigara godišnje. Naime, pušio je između osam i deset cigara dnevno, mada ih je češće ostavljao da izgore u pepeljari da bi mogao kasnije da ih žvaće. Ispostavilo se da je tako umanjio i količinu nikotina koji je unosio žvakanjem. U Čerčilovu čast danas postoji standardna veličina, tzv. „Churcill size“, za cigare duge 7 inča (17,8 cm), koje je on smatrao perfektnim za završetak dobrog dana.

Autor: Slaviša Lekić