TEŽAK ZADATAK
Matematičare je mučio decenijama, a superkompjuter ga je rešio za 2 dana. Matematički dokaz o tzv. Bulovom problemu Pitagorinih trojki izveden je uz pomoć 800 paralelnih procesora, a fajl o tom rešenju na kraju zauzeo je neverovatnih 200 terabajta!
Ovo je najveći matematički dokaz. Superkompjuter ga je rešio za „samo“ 2 dana, dok bi čoveku za običnim računarom trebalo više od 1.200 dana. Zauzeo je zapanjujućih 200 terabajta prostora!
To je veličina datoteke koja sadrži matematički dokaz do kojeg je došao moćni računar rešavajući problem koji je mučio matematičare decenijama. Ovaj problem poznat je kao problem Bulovih Pitagorinih trojki.
Dokaz se nalazi u fajlu koji ima 68 gigabajta, što znači da svako ko želi može ga pogledati na svom računaru i proveriti sve informacije koje se u njemu nalaze. I pojedinci mogu da izvedu ovaj dokaz, ako imaju dovoljno vremena. Procenjeno je da je za njegovo izvođenje kućnom računaru potrebno oko 30.000 sati (1.250 dana).
Ovaj dokaz definitivno je najgabaritniji do sada, jer je prethodni najveći matematički problem bio rešen i sačuvan u svega 13 gigabajta.
Osnovno polazište je čuvena Pitagorina teorema da je kvadrat nad hipotenuzom pravouglog trougla jednak zbiru kvadrata nad njegovim katetama. Problem Pitagorinih trojki u ovom zadatku postavlja pitanje da li je moguće obojiti sve prirodne brojeve u crvenu ili plavu boju kako bi se zadovoljilo da rezultat Pitagorine trojke prirodnih brojeva a, b, c (a2 + b2 = c2) bude iste boje. Ovaj matematički problem datira iz 80-ih godina prošlog veka, a zadao ga je matematičar Ronald Grejem, koji je ponudio i nagradu za njegovo rešavanje u visini od 100 dolara.
Kako biste uopšte mogli dokazati da li je ovo moguće ili ne, morali biste da testirate sva moguća bojenja brojeva do 7.825, a to je pretežak zadatak za ljude. Zbog toga su naučnici sa Univerziteta u Teksasu upregnuli superračunar da dođe do ovog matematičkog dokaza.
Dva dana i čak 800 paralelnih procesora radilo je na ovom rešenju, što je na kraju proizvelo fajl veličine 200 terabajta. Poseban računarski program korišćen je za ovo rešavanje.
Računar je na kraju uspeo da dokaže da je to nemoguće, a za to mu je trebalo puna dva dana, pri čemu je generisao čak 200 terabajta podataka. Ogromna količina podataka nastala je jer je računar morao da uzme u obzir raspon od gotovo milijardu mogućnosti, pri čemu je radio bez kompresije podataka.
Izvor: Futurism.com