Deca odrasla na selu otpornija na alergije i astmu

ZDRAVA ŽIVOTNA SREDINA

Od rođenja je jako važno ne samo kako se živi, već i na kom mestu. Deca odrasla na selu, kako pokazuju medicinska istraživanja, nisu sklona alergijama i otpornija su na astmu, jer boravkom na čistom vazduhu, uz seoske životinje i poslove, jačaju svoja pluća.

Novo istraživanje sa australijskog Univerziteta u Melburnu otkriva da odrastanje na selu može da doprinese doživotnim zdravstvenim beneficijama. Naime, deca koja su rasla na poljoprivrednom gazdinstvu imaju manje šanse da obole od alergija. Podaci ovog ispitivanja takođe pokazuju i da ženske osobe, odrasle na seoskom imanju, stiču jača i otpornija pluća kad odrastu.

Rezultati istraživanja, koji su objavljeni krajem septembra, podržavaju tvrdnju da biološki faktori igraju značajnu ulogu u povećanju učestalosti alergija i astme.

“Otkrili smo da život u najranijoj dobi, koji je proveden na farmi, štiti od alergijskih bolesti koje se javljaju kod odraslih. Nalazi pokazuju da žene koje su odrasle na poljoprivrednom imanju stiču jača pluća od onih žena koje su živele u gradskim sredinama, ali u ovoj fazi još uvek nemamo objašnjenje zbog čega je to tako”, kaže glavni autor ove studije, profesor Šajamali Darmidž.

Još jedan od autora ovog istraživanja, Brit Kembel, kaže da je tim stručnjaka želeo da dobije jasniju sliku o tome šta igrao veću ulogu: biodiverzitet ili lokacija.

Prema njegovim rečima, rezultati su pokazali da život na imanju u osnovi prevazilazi bilo koji drugi način života u smislu zdravstvene zaštite i koristi od nje. Za decu koja žive u gradovima, predgrađima ili varošicama, koji imaju kućnog ljubimca ili borave u obdaništu, ovakve zdravstvene zaštitne pogodnosti nisu ni približne onima koje dobijaju seoska deca.

Istraživači su analizirali rana životna iskustva 10.000 odraslih osoba iz 14 različitih zemalja širom Evrope i Australije. Oni su ustanovili da su deca koja su živela na farmi ili poljoprivrednom imanju, u vremenu kada su napunila 5 godina, imala čak 54 odsto manje šanse da imaju astmu nego gradska deca, a takođe i 57 odsto manje izgleda da im se jave simptomi alergije. Iako je studija bila jednostavna i zasnovana na posmatranju, ovi nalazi ostali su dosledni među svih 14 zemalja koje je istraživanje obuhvatilo.

“Neki istraživači su nagovestili mogućnost ekonomskog statusa da ovde igra određenu ulogu, ali je doslednost naših nalaza ukazala na to da je isključivo reč o biologiji”, napominje profesor Darmidž.

Slična studija, sprovedena 2012. godine, pokazala je da Amiši, autohtona zajednica koja živi po selima u Indijani, imaju jednu od najnižih stopa alergije i astme u zapadnom svetu. Način života Amiša ima mnogo veze sa ovakvim rezultatima. Njihova deca se igraju u štalama, a trudnice se ne udaljavaju od životinja već pomažu na imanju na isti način kao i pre trudnoće. Sve to doprinosi njihovoj imunosti na brojne bolesti izazvane alergijama ili problemima sa disanjem.