Infarkt miokarda i rehabilitacija – šta posle infarkta

OPORAVAK OD SRČANOG UDARA

Saveti, terapija i rehabilitacija kad se desi infarkt. Stent i bypass i oporavak od operacije. Šta i kako nakon infarkta

 

Izašli ste iz bolnice nakon infarkta? Ili su vam možda ugradili stent? Rekli su vam da imate anginu pektoris? Često ostaje pitanje kako dalje, šta se sme, a šta ne. Šta i kako nakon infarkta?

Akutni infarkt miokarda je izumiranje dela srčanog mišića zbog naglog prestanka cirkulacije kroz neku od arterija koje ishranjuju srce. Akutni infarkt je poslednja faza i samo jedan od oblika u razvoju koronarne bolesti (ishemijska bolest srca). Koronarna bolest se može manifestovati i kao stabila angina pectoris, nestabilna angina, vazospastična angina i asimtomatska ishemija miokarda.

Život nakon infarkta miokarda

Bolesti srca i krvnih sudova su široko rasprostranjene. Sigurno poznajete nekog ko boluje od bolesti srca ili uzima lekove za srce, povišen krvni pritisak i slično. U Hrvatskoj i u Srbiji, kao i u većini zemalja u okruženju, bolesti srca i krvnih sudova su najčešći uzrok smrti. Na svakom koraku možete čuti informacije o opasnostima koje nose povišen krvni pritisak i masnoće, šećerna bolest, a o infarktu se gotovo pa priča potiho, jer „kad on stigne, onda si gotov“. E, pa nije baš tako. Istina je da je infarkt opasna bolest, pogotovo ako se ignoriše i odmah ne potraži lekarska pomoć, ali nakon infarkta život ne prestaje. No treba krenuti redom.

Šta je ateroskleroza?

Ateroskleroza je dugotrajan, polagani proces oštećenja krvnih sudova. Svi smo izloženi aterosklerozi i to od najranije dobi. Istraživanja na mladim američkim vojnicima poginulim u Vijetnamskom ratu pokazala su da čak i 18-godišnji vojnici (najzdraviji i najutreniraniji pripadnici jednog naroda) imaju tragove ateroskleroze iako su živeli poprilično zdravo. Ateroskleroza zahvata arterije; kako velike (na primer, arterije koje hrane srce, bubrege, noge, mozak), tako i male (npr. sitne arterijice koje kolaju po očima, po samom tkivu bubrega ili hrane prste nogu). Neki ljudi su izloženi aterosklerozi više, a neki manje. Ona nastaje dakle pod uticajem genetike, češća je kod muškaraca, u dobi iza 50 godina. Osim ovih faktora, postoje i faktori koji pogoršavaju aterosklerozu, a na koje se može delovati: to su prvenstveno pušenje, prekomerna telesna težina, neaktivnost, povišene masnoće u krvi i šećerna bolest.

Prirodne biljne kapi za cirkulaciju BioCapillary su moćno sredstvo za uklanjenje posledica ateroskleroze jer osim što odmah blago šire krvne sudove i pojačavaju cirkulaciju, one i dovode do razgradnje trombova i čišćenja krvnih sudova od krvnog plaka i naslaga na krvnim sudovima.

Zašto je ateroskleroza bitna?

Ateroskleroza je važna jer dovodi do loših posledica. Naime, postepenim suženjem krvnih sudova – napose onih koje hrane srce (a koje se nazivaju koronarne arterije ili kolokvijalno „koronarki“) – u jednom trenutku snabdevanje srčanog mišića krvlju više neće biti dovoljna. U početku srce „pati“ zbog nedostatka krvi samo kad je opterećeno, npr. Kad se Zatrči za tramvajem ili idete s vrećicama uz stepenice.

Srčana patnja se manifestuje kako bol u grudima, tipično pečenjem iza grudne kosti, sa širenjem boli u vrat i vilicu, leđa ili levu ruku. U mirovanju ili sa smanjenjem intenziteta fizičkog opterećena, bol će prestati. Takvo stanje se zove stabilna angina pektoris (ili samo angina pektoris). Napredovanjem suženja bol se javlja pri sve manjim naporima, a kad se počne javljati u mirovanju stanje je već kritično odnosno nije više stabilno i zahteva hitnu lekarsku pomoć.

Šta je infarkt, a što predinfarktno stanje?

U ranoj fazi infarkta mogu se javiti smrtonosne aritmije, no pod lekarskim nadzorom se i tako ozbiljna stanja uspešno mogu lečiti.

Nekad se dogodi da pokrivna kapa na suženju krvne sudove pukne. Tada se sav prljavi materijal ispod finog pokrova krvne sudove izloži krvnoj struji. Krv na takav materijal reaguje kao da se radi o spoljnoj rani – aktivira ćelijske pločice trombocite i čitav niz belančevina koje stvaraju krvni ugrušak a time i začepe ili kritično suze krvni sud. U slučaju kad se žila potpuno začepi nastupa infarkt, a ako se radi o koronarnoj arteriji govorimo o srčanom infarktu (srčani udar, infarkt miokarda). Ako se žila samo naglo suzi, može se raditi o nestabilnoj angini pektoris (u narodu poznatom kao predinfarktno stanje).

Veliki problem je što se ovakav scenario može odviti na suženu žile od svega 20 ili 30%. Naime, takvo suženje ne izaziva tegobe niti u najvećim opterećenjima, što znači da infarkt može nastati bez ikakve najave, odnosno u ljudi koji nikad nisu imali srčanih tegoba ili čak se bave aktivno sportom. U svakom slučaju, ova stanja zahtevaju hitnu medicinsku brigu, bez odlaganja, čak i ako bolnost u grudima prođe. U ranoj fazi infarkta mogu se javiti smrtonosne aritmije (poremećaj srčanog ritma), koje se pod lekarskim nadzorom mogu hitno i uspešno lečiti.

BioCapillary biljne kapi su spas za ljude koji imaju predinfarktno stanje jer šire krvne sudove i čiste ih, sprečavajući razvoj koronarnih bolesti. Takodje, dragocene su kod osoba koje se oporavljaju od infarkta jer deluju protektivno na mogućnost da se desi drugi infarkt.

Šta je stent, a što premosnica (tzv. Bypass)?

Stentovi trajno ostaju u telu, budući da ih žila ugradi u sopstvenu stjenku, stoga ne postoji mogućnost vađenja ili „odbacivanja“ stenta.

A sada upoznajmo prijatelje! Čak i u slučajevima najtežih srčanih udara, obično se povređenom može pomoći. U delu Hrvatskih bolnica se srčani udar može lečiti hitnom koronarografijom. Koronarografija je metoda kojom se uz pomoć radioloških metoda (Ks-zraka, iste koje se koriste kod rentgenskog slikanja srca i pluća, kostiju, zuba) mogu prikazati sve koronarne arterije i naći ona koja je začepljena (lekari kažu okludirana). Tada se intervencijom uz pomoć sondirajućih katetera, žica i balona može začepljena žila otvoriti i time prekinuti srčani udar.

Da bi žila bila trajno otvorena (godinama), u mesto koje je bilo začepljeno može se istom metodom postaviti mrežica (stent, nije stend) koja onda fizički drži žilu rastegnutom. Ponekad je potrebno postaviti više stentova, nekad i u više koronarnih sudova odjednom. Stentovi trajno ostaju u telu, ne mogu se vaditi, a žila ih preraste i inkorporira u sopstvenu zid.

U slučaju kad su suženja prevelika, predugačka ili kad bi postavljanje stentova bilo izuzetno rizično, može se preporučiti kardiohirurški operacija. Na toj operaciji hirurg prišije dodatnu krvnu žilu (venu s noge ili arteriju iz grudnog koša ili s ruke) tako da snabdeva koronarnu arteriju krvlju na mestu gde nema suženja. U akutnom srčanom udaru bajpas (tzv. Bypass) gotovo da nikad nisu neophodne, ali u hroničnim srčanim oboljenjima nekad su izuzetno korisne. Zaključno, infarkt i predinfarktna stanja se obavezno leče u bolnici.

BioCapillary kapi za bolju cirkulaciju možete naručiti putem FB strane, sajta www.prirodanadar.rs ili putem maila  [email protected] odnosno telefonom  065 970 7777

Marin Pavlov, dr. Med., Specijalista kardiolog

Izvor: Pliva.hr