VIŠE SREĆE NEGO PAMETI
Lord Timoti Dekster ni u čemu posebno nije bio dobar, najpre jer nije bio naročito obrazovan niti vešt, ali je ipak ostao upamćen kao neko ko je postao i bogat i slavan. Svi su ga smatrali glupim, ali ih je brojnim poslovnim potezima u to razuverio. Kako mu je to uspelo? Životna priča Timotija Dekstera je smešna, neverovatna, ali prilično poučna!
Rođen je 1748. godine u gradiću Malden u državi Masačusets, SAD. Njegova porodica bila je pretežno zemljoradnička, a Timoti je počeo da uči ćurčijski zanat (da pravi predmete od kože). I pored toga, njegovo obrazovanje bilo je slabo, jer nije hteo da uči, a nikada nije ni postao dobar majstor za preradu kože.
Glup, ali ne toliko: Portret lorda Dekstera i vila u kojoj je živeo sa porodicom
Ipak, Timoti Dekster se u nečemu pokazao spretnim i snalažljivim. On je ostvario dobit investiranjem u kontinentalnu valutu, koja je u vreme nakon Američke revolucije, bila bezvredna. Dekster nije lagao niti varao, već se jednostavno nije razumeo u ekonomiju niti u kretanje valuta, ali se isključivo oslanjao na sreću. Sa sigurnošću se može smatrati da je bio srećniji nego pametniji, jer je američki dolar posle revolucije naglo ojačao, a Dekster se na taj način obogatio. Od tih para izgradio je dva broda, koja su mu služila da trguje sa područjem Srednje Amerike i Evrope.
Loš savet zlata vredi
Kako istorija i podaci govore, on je sebe smatrao prilično glupom osobom. Glup ili ne, on je uspeo da ubedi bogatu udovicu plemićkog porekla Elizabet Frotingem da se uda za njega. Tako je poneo titulu lorda, postao još bogatiji i kupio vilu u kojoj je živeo sa suprugom i dvoje dece.
Njegovi savremenici, ozbiljno zavidni na bogatstvu ovog “glupaka”, doživljavali su ga kao lak mamac i stalno mu davali loše poslovne savete kako bi što brže izgubio svoje bogatstvo. Međutim, iako je i po sopstvenom priznanju bio glup, a stvarno je bio neobrazovan, Timoti Dekster je slušajući loše savete svojih “drugara” postao samo još bogatiji!
Jednom je, prema savetu svojih pakosnih ortaka, brodovima poslao posude za zagrevanje, koje su se koristile za hladne dane tokom snažnih zima na području tzv. Nove Engleske (6 država SAD na severoistoku) da se prodaju na tržište ostrva Srednje Amerike, gde vlada tropska klima i nikada nema hladnoće. Međutim, “glupi” Dekster je i tamo našao kupce, jer je stanovništvo nekako prepoznalo korist tih posuda!
Ceo kontingent isporučen je i prodat u tople krajeve, jer su jednoj lokalnoj industriji melase bile potrebne veće kutlače, pa su ove posude odlično poslužile za tu namenu. Ovaj posao je Deksteru, sasvim neočekivano, doneo mnogo novca!
Nadzornik za ubistvo jelena
Uveren u svoje poslovne ideje, a opet po nagovoru zlonamernika, on je naredni put brodovima poslao vunene rukavice, i gle čuda – na sveopšte iznenađenje i šokiranost nagovarača, i ovaj poslovni potez bio je uspešan! Azijski trgovci kupili su njegove rukavice od vune, a zatim ih prodavali dalje u Sibir.
Sve u svemu, Timoti Dekster je postao enormno bogat, ali je i dalje bio neobrazovan. To ga nije sprečilo da objavljuje knjige, a sebe proglasi filozofom. Bez obzira na to koliko je bio samouveren, nije mogao da stekne simpatije elitnog društva u svojoj državi. Zato je odlučio da sebi obezbedi mesto na javnoj funkciji.
On je podneo desetine peticija lokalnoj vlasti dok mu se konačno nije smilovala, dajući mu marginalnu funkciju nadzornika, koji je sprovodio određeni lokalni zakon u vezi sa ubistvom jelena, tako što bi pružao informacije i pomoć u procesuiranju počinilaca. Pošto je bio prilično neinteligentan, mislio je da je to nešto mnogo važno, nemajući pojma da mu je vlast izašla u susret tek da ga “otkači”.
Dekster je ovim „priznanjem“ bio presrećan, ali i dalje nije mogao da privuče običan svet da ga zavoli. Čak su se i njegova supruga i deca distancirali od njega. Toliko je bio očajan da mu je (tako glupom) pala na pamet ideja da lažira svoju smrt! On je to učinio želeći da vidi reakcije ljudi na sopstvenoj sahrani. Bio je strašno besan i ljut kada je video da njegova žena nije čak ni zaplakala za njim, pa kada je istina izbila na videlo i on se “vratio iz mrtvih”, Dekster ju je išibao!
Večita dilema
Kada je napunio 50 godina, 1798. godine Timoti Dekster je napisao knjigu, u kojoj je izložio priču o političarima, sveštenstvu i svojoj supruzi! Knjiga je sadržala ukupno 8.847 reči i 33.864 slova, ali bez ijednog znaka interpunkcije!
I ova knjiga, kao i sve ostalo čega se latio u životu, donela mu je ozbiljnu zaradu. U početku, on ju je delio besplatno, ali pošto je knjiga postala jako popularna, on je rešio da je prodaje, pa je knjiga doživela čak osam izdanja! U drugom izdanju knjige, Dekster je dodao još jednu stranicu koja se sastoji od 13 redova poređanih interpunkcijskih znakova, sa instrukcijama čitaocima da sve te znakove mogu da rasporede u knjizi kako god oni žele!
Samo nekoliko godina nakon objavljivanja knjige, Dekster je preminuo 1806. godine. Na kraju, sve svoje dušmane i zlonamernike ostavio je u večitoj dilemi oko toga da li je onako nepismen bio baš sasvim glup ili ih je sve dobro „nasankao“. Posebno ako se uzme u obzir da je celo svoje bogatstvo, još za života, podelio na tri jednaka dela – ženi, sinu i kćerki.
Može se reći da je lord Timoti Dekster bio ili “mudri glupak” ili “glupi pametnjaković” – trećeg nema!