DVE STRANE JEDNE MEDALJE
Blaženopočivši patrijarh srpski Pavle, govoreći o Svetom Petru Cetinjskom, smatrao ga je primerom onoga što crnogorskom narodu predstavlja čojstvo i junaštvo. Braniti se kao čovek, ali zaista – bilo da branimo sebe od neprijatelja ili neprijatelja od sebe.
„Biti čovek, to znači u svakom slučaju braniti se, ali braniti se na način dostojan čoveka. Braniti sebe od drugoga, ali i drugoga od sebe! Imati i junaštva i čojstva„, govorio je patrijarh Pavle i poučio nas tome šta su jedno i drugo na primeru Svetog Petra Cetinjskog, kog Srpska Pravoslavna Crkva proslavlja istog dana kada i Svetog apostola i jevanđelistu Luku – 31. oktobra.
Junaštvo je braniti sebe od neprijatelja, a čojstvo je braniti neprijatelja od sebe. Sveti Petar Cetinjski koji je bio mitropolit, a ujedno i gospodar Crne Gore, u dve bitke je komandovao protiv skadarskoga paše. Crnogorci su u obe bitke pobedili.
Sveti Petar Cetinjski: Detalj sa ikonostasa iz Cetinjskog manastira
Uoči samog početka druge bitke, on će pred vojskom da kaže:
„Karamahmut-pašo, šta sam ti ja kriv, šta ti je kriv moj narod? Ako sam ja kriv, e dabogda prvi poginuo, ja iz ove borbe ne izašao živ! Ako si ti kriv, e dabogda ognjem živim sagoreo!“
Bitka počinje. Crnogorci potisnu Turke, Karamahmut-paša na konju da osokoli svoje ljude, konj se spotaknu, on padne s konja, a jedan Crnogorac koji tu bi, a nije neki junak bio, odseče mu glavu.
Bitka se završila. Sveti Petar sedi na bojnom polju, donose mu trofeje što u boju sa Turcima zadobiše, donesoše mu i glavu Karamahmut-paše. On ga nije poznavao, ali jedan koji ga je znao, potvrdi da je to glava Karamahmut-paše.
Gleda ga sveti Petar, pa reče:
„E, Karamahmut-pašo, čega ti je bilo malo u Skadru na Bojani da si doš’o da od nas siraka uzmeš!?“
Onda će reći:
„Iako je neprijatelj, on je sada mrtav, gde telo, tu i glava da mu se sahrani!“
Međutim, ubrzo mu javiše da su Crnogorci spalili telo. Da li zato što su čuli to što je rekao ili je on to, kao sveti, prozreo…
Eto, to je čojstvo i junaštvo, da se on moli: „Ako sam ja kriv…“ zna da nije kriv, a možda je kriv i ne znajući „…e dabogda prvi poginuo“, a „ako si ti kriv…“
Mislim da shvatate o čemu se radi: ne da se ne branimo, ali da se branimo, zaista, kao ljudi!
*
Iz knjige Jovana Janjića „Budimo ljudi – život i reč patrijarha Pavla“