RAZLOZI ZA ĆIRILICU
Odmah po uvođenju novih registracionih oznaka na automobilima, ćirilica na tablicama negirana je kao moguća opcija. Time je narušeno ustavno pravo građana na svoje pismo na tako važnom dokumentu, a ovde su svi razlozi zbog kojih se u ovom slučaju moglo koristiti ovo pismo, a ne latinica.
Prilikom uvođenja novih registarskih tablica za vozila izvršena je povreda člana 10. Ustava Srbije. Izgovor za neustavno postupanje je da je reč o „usklađivanju srpskih tablica sa evropskim“, što je još jedan u nizu slučajeva kada MUP Srbije postupa nezakonito i neustavno, a to lažno pravda „zahtevima Evrope“, „nepostojanjem tehničkih mogućnosti za primenu ćirilice“, izgovorom i zabludom da „ceo svet piše latinicom“ i slično.
Ne samo da su nove tablice uvedene uz kršenje Ustava, nego je i njihovo obrazloženje neistinito do te mere da se odmah vidi neiskrenost i nedobronamernost ljudi koji su o ovom pitanju odlučivali, a koji su za pravi cilj imali da izmisle izgovor za neopravdano zadržavanje latinice. Evropa bilo kojoj zemlji svojoj članici ne propisuje izgled tablica, niti se „nepostojanje tehničkih mogućnosti“ može bilo čime pravdati, niti je lični stav neke službenice za šalterom da „ceo svet piše latinicom“ uopšte merodavan za uskraćivanje prava građanima da imaju dokumenta na pismu svog naroda i službenom pismu države Srbije.
Srbija je sasvim lepo mogla da primeni grčki ili bugarski postupak upotrebe onih slova svog nacionalnog pisma koja u istovetnom ili izmenjenom značenju postoje i u latinskoj abecedi. Ima ih 13 – А Е Ј К М О Т В Н С Р Х У.
Ovim bi se postigla dva bitna cilja:
1) Korišćenje naše ćirilice i za registarske tablice
2) Potpuna uklopivost u evropsku praksu i potpuna podudarnost sa Evropom!
Ali, ljudima koji su o ovom pitanju odlučivali nije važan ni jedan od ova dva bitna cilja! Njima je jedino bilo važno da izmisle izgovore za zadržavanje latinice, pritom se posluživši podvalom!
Primeri i kombinacije
Navešćemo primere 7 zemalja članica EU, pa je očigledno kako je svaki izgovor da se izvrda upotreba ćirilice neiskren, proziran, neistinit i neinteligentan.
Primeri registarskih tablica navedenih zemalja
1) AUSTRIJA: Jedno slovo, tri cifre i dva slova. Po ovom metodu Srbija bi sa svojih 13 slova mogla da ima 2.197.000 potpuno različitih registarskih tablica. (Srbija ima 2.115.000 vozila, traktora i radnih mašina!)
1a) Austrija, tj. BEČ: : Jedno slovo (u slučaju Beča to je slovo W), 5 cifara, jedno slovo. Zbog povećanog broja vozila, u prestonici se koristi petocifreni broj. Dakle, i u istoj zemlji tablice mogu da se razlikuju u skladu sa veličinom gradova. Ovo rešenje sa 13 naših slova Srbiji nudi 16.900.000 različitih tablica.
2) NEMAČKA (za manja mesta): Dva slova, dva slova, dva broja. Ovaj metod Srbiji nudi 2.856.100 različitih registarskih tablica.
2a) Nemačka, za veća mesta: Jedno slovo, četiri cifre, dva slova. Po ovom metodu Srbija bi mogla sa svojih 13 slova da dobije 21.970.000 različitih tablica. Na svakog stanovnika po tri tablice, pa čak i za bebe i njihove tricikle i trotinete! I sve to na ćirilici!
3) HOLANDIJA: Njene žute tablice Evropi ne smetaju! Ni raspored slova i cifara: dve cifre, dva slova, dva slova. Po ovom metodu Srbija bi mogla da ima 2.856.100 različitih tablica.
4) FRANCUSKA: Tri cifre, dva slova, dve cifre. Ni ovaj metod Srbija nije kopirala, a pričaju „o Evropi“! Evropa je samo izgovor, pravi cilj je latinica! Po ovom metodu Srbija bi mogla da ima 16.900.000 različitih tablica. I sve na ćirilici, i sve razumljivo u Evropi!
5) GRČKA: Ni ovo Srbija nije primenila, iako je i ovo Evropa! Tri grčka slova i četiri cifre. Evropa ovo sasvim dobro razume i zna. Ovaj metod Srbiji nudi 21.970.000 različitih tablica, trostruko više nego što ima stanovnika!
6) ITALIJA: Dva slova, tri cifre, dva slova. Srpsko rešenje najviše liči baš na ovo. Po ovom metodu Srbija je sa svojih 13 univerzalnih slova mogla da ima 28.561.000 različitih registarskih tablica! Ovaj slučaj najbolje pokazuje nedobronamernost i podmuklost onih koji su o tablicama odlučivali!
Važnije im je bilo da imaju nešto što Evropa ne poznaje – Ž Š Č Ć Đ – nego da imaju slova svog službenog pisma!
7) BUGARSKA: Zemlja koju smo prvu morali da uzmemo kao primer za ugledanje! Zemlja koja je Evropu upoznala sa ćirilicom! Zemlja u kojoj je rođeno naše hiljadugodišnje ćirilično pismo! Zemlja koja je prilikom stupanja u Evropsku Uniju otvoreno poručila Evropi: „Mi smo vas ukrasili donošenjem našeg ćiriličnog pisma“! Njihovo rešenje tablice ima dva slova, četiri cifre i dva slova. Da smo sa 13 naših slova primenili ovo rešenje, imali bismo na raspolaganju ni manje ni više nego 285.610.000 različitih tablica! Dovoljno za celu Evropsku Uniju!
Ali, što da bude praktično, korisno, primenjivo i pametno, kad može da bude sve suprotno?
Lična iskustva
U praksi su se već pojavila negativna iskustva ljudi koji su u inostranstvu vozili svoje automobile sa ovakvim tablicama. Ovo su samo neka, vrlo realna i istinita.
1. Beograđanin koji je na svojoj tablici imao neko od slova Đ, Ž, Č, Ć, Š, sa porodicom je vraćen sa grčke granice, iako je imao uplaćenu rezervaciju za hotel, uz obrazloženje njihovih carinika da njihovi računari ne mogu da registruju takva slova, ali i uz savet: „Letujte kod onih koji su vam dali takve tablice“!
2. Putovao sam u Rumuniju 16. novembra, preko graničnog prelaza Vatin-Moravica, kod Vršca. Pre dolaska do rumunskih carinika, stao sam da kupim rovinjetu (nalepnicu za putarinu u Rumuniji) koja košta 3 evra za 7 dana (ne može da se kupi za manje). Uz rovinjetu se dobija potvrda, koja mora da se pokaže policiji u slučaju zaustavljanja vozila u Rumuniji. Ko ne plati 3 evra putarinu, a policija ga uhvati, plaća kaznu 100 evra. Dakle, dolazim do prozora kućice, dajem saobraćajnu dozvolu i čekam da službenik uradi proceduru. Međutim, računarski sistem ne može da obradi to kako treba i ne štampa potvrdu, ni drugi ni treći put. Službenik mi tada kaže da imam važeću rovinjetu za period 13 – 19. novembra, i dok ta ne istekne, računar odbija da uradi drugu sa istim registarskim brojem. Ubeđujem ga da nisam bio u Rumuniji pre tri dana, ali ne vredi – računar pokazuje da je sa registarskom oznakom „CS“ potvrda izdata 13. novembra. Na moju primedbu da moja tablica ima „ĆS“, a ne „CS“, da je to moglo isto tako da bude vozilo i sa oznakama „CŠ“, „ĆŠ“, „ČS“, „ČŠ“, odgovorio mi je: „Možda u Srbiji, ali ovo je Rumunija. Takvih slova kod nas nema“. Na pitanje šta da radim, odgovorio je da ne zna, jer ne zna kako će policijski skener da pročita oznaku, ili kako će policajac da proceni ili prihvati činjenicu da nemam potvrdu o plaćenoj putarini ni nalepnicu, ako me negde zaustave. Na rizik sam nastavio put. Srećom, nigde policiju nisam video, pa se može reći da sam dobro prošao, jer sam uštedeo 3 evra. Ali šta bi bilo da nije prošlo tako? Kome bih mogao da se žalim ako sledeći put budem imao manje sreće i platim kaznu 100 evra za nešto zašta nisam kriv?
Zabune i problemi
Osim svega ovog, takođe i oznake pojedinih gradova mogu da unesu zabune. Bečej i Bogatić (BČ i BĆ), Vršac i Vrbas (VŠ i VS), Šabac i Senta (ŠA i SA), Požega i Prizren (PŽ i PZ), a možda i još neki takav sličan slučaj ima. Ovde bi takođe trebalo pomenuti i „nakaradne“ dvoslovne nastavke, tipa ĆW, YŽ, ĐX i slično.
U poslednje vreme, u Beogradu se mogu primetiti i četvorocifrene brojke na tablicamaa automobila, kao da su sve moguće trocifrene kombinacije potrošene, što je apsolutno nemoguće. Tako imamo automobile sa trocifrenom i četvorocifrenom brojkom, a voze se u istom gradu i u istoj državi jedan pored drugog.
Uvođenje dvoslovne oznake TX na kraju kombinacije, namenjene taksistima, odavno je prešlo poslednji četvorocifreni broj 9999, tako da se Beogradom već uveliko voze taksi vozila sa petocifrenom kombinacijom na novoregistrovanim tablicama.
Nije na odmet pomenuti i to da su u manjim mestima nove tablice raspoređivane tako da su najpre deljene svima tablice sa brojem 001, dok su se dva preostala slova razlikovala, što je još jedna u nizu nelogičnosti kada su srpske registracione oznake u pitanju. Valjda je logičnije da svi automobili registrovani u jednom mestu, na tablicama imaju različite trocifrene brojeve, sa nebitno kojom istom dvoslovnom kombinacijom.
Ako kojim slučajem treba zapamtiti nečiju tablicu, to bi svakome bilo teško, jer u brzini automobila ne može da se jasno oceni da li je na tablici napisano slovo Ć, Č ili C, Š ili S, Ž ili Z.
Kada se bolje razmisli o svemu, mora se oceniti da je država sa tablicama veoma loše uradila posao. Uradila ga je tako da građanima pravi probleme.
Izvor: Čuvarićirilice.srb/Bašta Balkana