ŽIVETI HRIŠĆANSKI
Šta je hrišćanski život i kako on izgleda u pravoslavlju. Zašto je važno živeti pravoslavno
Pravoslavni hrišćanski život se razlikuje od svih ostalih oblika hrišćanstva, iako možemo sa sigurnošću reći da i medju hrišćanskim jeresima i konfesijama se nadje neki pravedan čovek koji živi hrišćanski. Čudni su putevi Božiji i Njegova promisao da ljude, ma gde bili u svetu, obasja Svojom mudrošću, odnosno da čoveka dodirne Sveti Duh.
Tvrdeći da je pravoslavlje jedina i izvorna religijska istina spasenja a priznajući da i ljudima druge vere može doći Duh Sveti u dušu i obasjati je, samo naizgled dolazimo u paradoks, jer ko poznaje pravoslavno učenje zna da Bog sudi po Zakonu onima koji su zakon primili a oni koji do njega nisu došli, sudi po prirodnim zakonima njegove vere i morala.
U tom smislu ateisti, okultisti, budisti, masoni, sektaši i sinkretisti svih vrsta, koji žive u pravoslavnim društvima i imaju prilike da se sa hrišćanstvom upoznaju na izvoru, nemaju opravdanje pred Bogom. Dobili su kao dar da su rodjeni u okviru pravoslavlja, ali se ili nisu potrudili da žive pravoslavno ili su se uhvatili neke duhovne obmane. I to im je greh. Pozvani su a nisu ušli.
S druge strane, neznabožac pravednik koji živi bez dodira sa Hristovim učenjem imaće opravdanje pred Bogom da je radio i živeo najbolje kako je znao i umeo po savesti. Mada, Bog će uvek naći načina da takve pravednike upozna sa Hristovom verom, pre ili kasnije. Čista duša uvek prepozna Hristovu veru kao put spasenja i njoj lako prilazi. Otuda se pravoslavlje lako prihvata od čestitih ljudi.
Ovo je bio kratak uvod u objašnjenje koje mnogi savremeni ljudi postavljaju sebi i drugima: Šta je hrišćanski život, šta znači biti hrišćanin i živeti hrišćanski?
Pitanje je jednostavno ali odgovor nekada zna da bude kompleksan, pa opet Biblija nije napisana za naučnike nego za proste ljude i jednostavne duše, koje je najbolje razumeju, pa valja neka objašnjenja uprostiti, uz Božiju pomoć. Učinimo to kroz par ključnih pojmova hrišćanskog života.
DUŠA, GREH I SPASENJE
Čitav smisao pravoslavnog hrišćanina je spasenje duše. Ne spasenje tela, ne spasenje i produženje života, nego spasenje duše. Duša je ono što je večno, dok je telo propadljivo, kao život u telu koji je konačan, dok je život duše beskonačan, makar za one koji se spasu. Oni ljudi i one duše koje se ne spasu, nakon smrti „žive“ neko vreme u paklu do konačnog Suda, kada gube i tu egzistenciju. Pitanje duše je pitanje večne egzistencije.
Da bi se duša spasila ona mora da se očisti od greha i nečistoća koje je za života skupila a delom i nasledila od svojih predaka, jer kao što od roditelja i predaka nasledjujemo telo, dnk i sklonosti, pa i materijalno bogastvo ili bedu, bolesti i životno mesto gde smo rodjeni, tako od naših roditelja i praroditelja nasledjujemo i njihovo duhovno nasledje, dobro i loše, zasluge i grehove, posebno one neokajane. Zato je jako bitno da se umirući ispovedi pred smrt ali i da mu se održi opelo i parastos, jer to buduće naraštaje lišava nekih grehova.
Duša se čisti kroz poštovanje Zakona Božijih i pravednički život bez greha, uz sabornost prisutnu kroz Crkvu. Pojedini samoživi i egoistični vernici veruju da sve mogu sami, da sami mogu da očiste svoju dušu i dospeju do Spasenje samo kroz njihov lični odnos sa Bogom. Misle da imaju ekskluzivno pravo da prečicom i mimo drugih ljudi dodju u nebeske visine, medju Svete. To su vam jeretici koji izmišljaju svoju veru i otpadaju od Istine. Ali ne može tako, to nije postojalo nikada kroz duhovni život, počev od Avrama pa preko Mojsija do Hrista, postojala je stalna nit Zapovesti i zajedništva, ne možeš biti Svet mimo ljudi i hrama, Hristova vera je vera sabornosti, zajedništva. Isus Hristos nije došao u svet da propoveda kao usamljeni propovednik usamljenim ljudima, kao Buda na primer, već je okupio apostole, stvorio prvu Crkvu i dao blagoslov apostolima da ga zastupaju na Zemlji, da razrešavaju grehove kako na nebu tako i na zemlji. To doslovno piše u Bibliji i objašnjava zašto nam nema spasenje bez Crkve i sveštenika, jer ma koliko se mi upinjali i živeli pravednički nijedan nam se greh neće oprostiti dok ga ne ispovedimo pred sveštenikom i ne pričestimo se u Crkvi, medju ljudima. Otuda je tako značajno ići na liturgiju, ispovedati se i pričestiti se dostojno. U hrišćanstvu nema VIP vernika koji imaju prečicu do Boga, nijedan pravoslavni svetitelj to nije bio, jer je hrišćanstvo vera ljubavi, gde moraš imati ljubav sa ljudima da bi imao ljubav u Bogu. Jedan veliki pravoslavni svetitelj je to divno objasnio, prepričavam ga:
Pravoslavna vera je kao jedan veliki krug, gde smo mi svi na obodu, jedna mala tačka ivice kruga. I kako uznapredujemo u veri i duša nam postaje čistija, to se mi sve više približavamo centru kruga, Bogu, i tim smo sve bliži drugim tačkama, ljudima do nas, dok na kraju svi ne postanemo Jedno u Jednom, dok svi ne postanemo Jedno u Ljubavi, gde smo svi isti. To je suština naše vere i naše sabornosti, zato se ne može biti hrišćanin a ne prisustvovati Svetoj liturgiji i u sabornosti Svetih tajni, jer sve što mi radimo ispunjavamo zajedno, jer kako reče Gospod naš Isus Hristos, gde se dvoje nadju u molitvi, tu je i ON.
Čak i oni Sveti ljudi pravoslavlja koji su se podvizivali asketski po pustinjama i pećinama, a njihove Žitije su pune tih svedočanstava, nisu mogli na nebo bez Svetog pričešća i Crkve, pa makar to bilo na samom kraju njihovog zemnog života, kad su pred smrt ulazili u Crkvu na pričešće ili im je Bog slao sveštenika da ih na samrti ispovedi i pričesti. Niko se sam nije rodio, niti sam treba da ode sa ovog sveta, jer na onom svetu i u raju nema VIP loža i usamljenih oaza za namćoraste i samožive vernike. Tamo žive Sveti u ljubavi i zajedništvu.
A hrišćanski život i put u Nebo je put čišćenje duše: post, molitva, liturgija, poštovanje Božijih zakona i zapovesti, Svete tajne, ispovest, pričešće.
I kako čovek živi i stalno se moli, posti sve postove, posti sredom i petkom i slavi crkvene praznike, tako ga Bog kroz Duha Svetoga obaveštava i navodi kako da još dostojnije i pravednije živi, daje mu mudrost i sozercanje ovoga sveta kako bi dostigao onaj svet. Za tako nešto nije potrebna nauka ili neko filosofsko znanje, naprotiv, pravoslavlje je vera razuma i prostote duše i uma. Pravoslavlje je vera prostih ljudi. Samo oni koji su jednostavni i iskreni lako shvataju i primaju blagodatnu silu pravoslavlja i Sveti Duh, dok oni koji mudruju, sitničare, formališu, sumnjaju, sami osmišljavaju svoje verzije vere, od njih Duh Sveti odstupa i ne raščišćava im razum. Stoga su mnogi jednostavni i neuki vernici koji su bili revnosni i pobožni postajali mudri, jer ih je Bog umudrio, otvorio im duhovne oči i naučio ih mnogim tajnama.
Uz to, sveti starci pravoslavlja stalno ponavljaju jednu te istu stvar: Pravoslavlje je opitna vera. Vera koje se iskustvom doživljava i stiče kao istinita. Radi ono što ti Sveti kažu i prodji put kojim su oni išli i doživećeš isto što i oni, imaćeš opitno iskustvo vere, eksperimentalno potvrdu da je to TO. Ne moraš da umišljaš, ne moraš da pretpostavljaš, da istražuješ sumnjiva učenja, da kombinuješ, ne! Sve je tako kako je rečeno, ako je uradjeno kako je rečeno. Stoga je držanje Zapovesti i praćenje mudrosti Tradicije tako blagotvorno, i onda čovek neće upasti u prelast i obmanu, kao što u nju upadaju sektaši koji izmišljaju svoje teorije, koji na svoj način tumače i koji prave svoje forme verovanja. Na stotine pravoslavnih svetitelja je prošlo istim putem, svi su isto govorili i svedočili, put je dokazan i samo treba da ideš utabanom stazom koja te čuva od opasnosti.
HRIŠĆANSKI RAZUM
Pravoslavlje vas oslobadja zabluda i daje vam dublji uvid u duhovnu stvarnost. Hrišćanski život umudruje. Otuda su i pravoslavni vernici odbojni prema ekumenizmu, koji je mešanje istine sa lažima. Jer, ko spozna Istinu u pravoslavlju, on zna put, i za sve pravoslavne taj put izgleda isto. Kao i što su sva druga skretanja stranputice, ma koliko imali zajedničkih stvari, kao što je to na primer sa rimokatolicima ili protestantima. Pobožan pravoslavac vrlo jasno vidi ko su katolici ili protestanti i šta je pogrešno u njihovom pristupu veri, jer ispravan pristup veri donosi ispravno mišljenje i delanje, raspoznaje se šta je dobro a šta zlo i od zla bežiš a ka dobrom težiš. Hrišćanske vere koje se ne drže istinitog učenja pravoslavnog, generalno nemaju dobru životnu orijentaciju i lakše upadaju u grehove, teže se njih oslobadjaju i lakše potpadaju pod uticaj nečastivog. Dovoljno je videti samo šta su protestanti napravili od hrišćanstva, kako su teške grehove kao homoseksualizam priznali za društveno prihvatljivo, a da ne govorim o uvodjenju žena sveštenika i rušenju prirodne i Božanske hijerarhije. I kako neko ko je protestant i podržava gej brakove, nešto što je kroz stradanje Sodome i Gomore, jasno označeno kao veliki greh, može da sa takvim stavom i grehom na duši ide u raj. Nikako. Ali on ne vidi taj greh, jer misli da to nije greh, on je u duhovnoj obmani. Kao i svi oni koji mešaju religije i veruju da je Svejedno, ali nije svejedno, nikada nije ni bilo, to Stari Zavet i Novi Zavet jasno pokazuju.
Pravoslavni vernik treba da živi onako kako su mu preneli Sveti Oci pravoslavlja da je najbolji put. Vremenom kako se usled takvog života duša bude oslobadjala tereta greha, dolazi i unutrašnje znanje koje dodatno čoveka upoznaje sa tim šta je dobro a šta loše, kako da živi i kako da se ponaša. U pravoslavlju su bitni i sadržaj i suština, jedno bez drugog ne ide, ne može osoba biti formalno dobra a duše nečiste, i očekivati tako uprljan spasenje.
To je često zabuna kod ateista i komunista, koji kažu za nekoga da je on sigurno u raju jer je bio fin čovek i živeo pošteno. U raj se ne ide prljave duše, a onaj koji dušu svoju nije očistio kroz kajanje i Svete tajne ispovesti i pričešća ne može pristupiti svetlosti i Bogu.
A veličina uprljanosti duše se nikako ne može „mozgom shvatiti“, nekim meditacijama i razmišljanjima, jer obično ljudi misle da su bezgrešni i da nisu „mnogo“ grešili. Tek kada osoba počne da se ispoveda i pričešćuje, pa makar u početku samo formalno, kao neki napor volje da se pokuša biti vernikom, tek posle nekog vremena, kako najgrublji slojevi greha otpadaju, oni koji su najvidljiviji i najuočljiviji, duša se budi i počinje vernika da upoznaje sa grehovima koji su zaboravljeni. Tu onda nastupa duhovna metamorfoza, kada čovek shvati koliko je grešan, iskvaren, nasilan, lažljiv, gnevan. Mnogi vernici tada počinju da plaču, dodje im da povraćaju ili da sebe kazne, kada se sete gnusobnosti koje su radili. Zato nije ni čudo da su veliki Svetitelji do kraja svoga života sebe smatrali grešnima, jer su oni bili toliko pronicljivi i duhovno jasni da su mogli da vide i najsitnije grehe, a s druge strane dejstvom Duha Svetoga koji je boravio u njima, mogli su da vide čistotu i uzvišenost Božanskog.
Kako se duša oslobadja greha, vera u čoveku jača, ostvaruju se uputstva koja su Sveti oci ostavili i čovek stiče pobožnost koja prostiče iz znanja. Zna šta je dobro a šta je zlo i zašto se istina i laž ne smeju i ne treba da mešaju, zašto se moramo odupreti zlu i zašto to moramo iskazati javno, u društvu.
Jer, kao što kazasmo ne spasavamo se sami. Pravoslavlje je sabornost. Mi se molimo za sebe, ali za sve bližnje, za pravoslavne hrišćane i Svetu Crkvu kroz koju se spasavamo, jer je u njoj On na prestolu i na svakoj liturgiji i pričećšu nas ON blagosilja i otpušta grehe naše. Zato je Gospod Isus Hristos kao Sin Božiji i stradao na krstu, da bi znali da se ne spašavamo sami, već u zajednici.
S.V.
Biblija – Jevandjelje po Mateji, glava 13.
I onaj dan izišavši Isus iz kuće seđaše kraj mora.
2 I sabraše se oko Njega ljudi mnogi, tako da mora ući u lađu i sesti; a narod sav stajaše po bregu.
3 I On im kaziva mnogo u pričama govoreći: Gle, iziđe sejač da seje.
4 I kad sejaše, jedna zrna padoše kraj puta, i dođoše ptice i pozobaše ih;
5 A druga padoše na kamenita mesta, gde ne beše mnogo zemlje, i odmah iznikoše; jer ne beše u dubinu zemlje.
6 I kad obasja sunce, povenuše, i budući da nemahu žila, posahnuše.
7 A druga padoše u trnje, i naraste trnje, i podavi ih.
8 A druga padoše na zemlju dobru, i donošahu rod, jedno po sto, a jedno po šezdeset, a jedno po trideset.
9 Ko ima uši da čuje neka čuje.
Nedostajali su mi vaši tekstovi..
Pošto je tema u vezi hrišćanskog života, očekivala sam da ću pročitati nešto o Hristovom životu.
Jer, svako ko želi da živi hrišćanski, trebao bi pre svega da se upozna sa životom Isusa Hrista i sledi Njegov primer. Međutim, umesto da (inicijalni) autor napiše bar neki primer iz Hristovog života, on po svom starom običaju, uporno „reklamira“ pravoslavlje, duboko ubeđen da se pod hrišćanskim životom podrazumeva isključivo – pravoslavlje.
Zanimljiva je sledeća činjenica. Sinoć sam ostavila komentar (na jednoj od tema ovog bloga) u kom sam rekla, da su u mnogim crkvama popovi preuzeli ulogu „Boga“, jer se vernici ispovedaju njima, umesto Bogu. Da bi se kako vidim, već jutros pojavio ovaj tekst u kom autor (najverovatnije pravoslavni sveštenik) brani svoju „čast“, opravdavajući „ispovest pred sveštenikom“.
Da se autor našao prozvan, povređen i uvređen onim što sam rekla, potvrđuje sledeći citat:
„Pojedini samoživi i egoistični vernici, veruju da sve mogu sami, da sami mogu da očiste svoju dušu i dospeju do spasenja samo kroz njihov lični odnos sa Bogom. Misle da imaju ekskluzivno pravo da prečicom i mimo drugih ljudi dođu u nebeske visine, među svete. To su vam jeretici koji izmišljaju svoju veru i otpadaju od istine.“
Nije potrebno biti nešto naročito pronicljiv, pa da se shvati da je autor na indirektan način prozvao mene.
E pa, (inicijalni) autore, kada me već prozivaš i „vučeš za jezik“, onda da ti i odgovorim.
Nije tačno da ja mislim da mogu sve sama, i ne čistim ja samoj sebi dušu (kako ti reče), već to čini Bog, jer je on jedini koji to može da učini. A to što ti umišljaš da si Bog i da ti imaš ekskluzivno pravo da nekome čistiš dušu i opraštaš grehe – tvoj je problem. Po čemu si ti toliko poseban, pa da se tebi ispovedamo? Baš me zanima, kome se ti ispovedaš? I da li se uopšte ispovedaš, jer si očigledno nabeđen da si neprikosnoven. Ti nisi ni svestan u kakvoj si zabludi i koliko je grešno to što radiš.
Je l’ ti zaista misliš da je neophodno da budeš „posrednik“ između vernika i Boga??? Veruj mi da nije. Svaki čovek treba da se ispoveda Bogu na direktan način!
Prosto je neverovatno kako svaki put, kao pokvarena gramofonska ploča, „mantraš“ sledeću frazu:
„Protestanti podržavaju homoseksualne brakove!“
Pa dobro, kako te nije sramota da bilo koju crkvu prozivaš po tom pitanju, kada je javna tajna da ubedljivo najviše homoseksualaca, ali i pedofila ima upravo u redovima pravoslavne crkve i to pri samom vrhu? Bolje ćuti na tu temu i pokri se ušima, umesto što uporno mašeš s’ tom parolom, pokušavajući druge crkve da poniziš, a svoju uzdigneš.
Tvoja „sveta zaštitnica“ nema potrebe da brine za ubuduće, jer vidim da sam ti poslužila kao dobra inspiracija kada si pisao ovaj tekst, pa ću se potruditi da iznesem još neke zablude koje vladaju u pravoslavlju. A i obećala sam Bodinu da ću od sada pooštriri svoje kritike prema pravoslavlju. ;)
S.V.
SVAKA CAST!
Увек исто извртање истине. Човек не може да нађе Бога без свештеника. Додуше у поређењу са католичким, ови наши су још и добри. Али упорно се занемарује чињеница да је Христ говорио да испод сваког камена, у сваком дтвету, где год ср окренешможеш наћи Бога, јер је Бог свеприсутан и да ти за то није потребан никакав посредник, јер Бог се сваком оном ко у Њега верује обраћа директно!
Али како би лезилебовићи и нерадници који без срама и блама за сахрану, венчање ил крштење узму нечију месечну плату, возили кола скупља од нечијег стана, живели у невиђеном луксузу итд него да убеђују људе да се Богу могу обратити само преко њих. Част часним изузецима, којих је све мање.
Не бих да полемишем о неистини да је Христ „скупио апостоле и основао прву цркву…“ јер су они народ окупљали на улици, у пољу, крај реке, а не у храмовима, али то је већ друга прича. Црква је права Христова учења прогладила за јерес јер позивају на рушење клера, богаташа и власти што никако не иде у прилог ни њима ни властима, него су поред Божјих измислили и тзв. „црквене“ заповести као нпр. „молите и се за свештенство“ или “ молите се за власт“ изједначујући тако себе и власт са Богом…
Vi ste Vanja umišljena osoba, jer da niste, ne bi promovisali „svoje vidjenje vere“. Zato i služi Crkva i zato je Gospod Isus Hristos svoju blagodatnu moć dao apostolima kako bi čistu veru sačuvali.
A Sveti Apostoli su crkvu osnovali i prve crkvene knjige napisali da budu putokaz protiv „ličnog tumačenja vere“.
Kolika je vaša umišljenost govore i opaske o sveštenicima koji žive u luksuzu. Da zaista poznajete Crkvu i crkveni život znali biste da hiljade sveštenika živi skromno. Ono što vi „vidite“ pod uticajem levičarskih i bogoboračkih medija je par vladika koji se voze u boljim automobilima. Ali ne vidite da te vladike i tih 10-ak automobila su povezani sa smislom, jer svaki od tih vladika predje preko 50.000km godišnje obilazeći crkve. Vi bi ga vozili u peglici?
Da poznajete Božije zapovesti iz Starog zaveta prema sveštenstvu, znali bi da desetak od svake vaše zarade ide njima. Ko bi to danas podneo u ova cicijaška vremena levičara koji samo na novčanik misle a ne na zaradu?
I da, Bog jeste u svakoj tvari, svuda, ali putevi do Njega su pripisani učenjem Sina Njegovog, Biblijom i Poslanicama koje su Njegovi učenici napisali, a ne bilo ko umišljen i samoziv.
A tu su i učenja Svetih otaca koji su svi u saglasju sa Gospodom Isusom Hristom, Svetim Apostolima i Istinom koja je opitna, proverljiva.
Pravoslavlje nije divlje maštanje i umišljanjr kako mi se čini. „Čini“ su obmana.
Ova pravoslavna demagogija samozvanih tumača toliko udaljuje čoveka od pomisli da uopšte razmišlja o veri, jer mu vredja razum, inteligenciju, logiku. Ćuti i slušaj, zar više veruješ svojim očima nego mojim.
Za vaše je dobro da se pop vozi u džipu ili luksuznom automobilu, za vaše je dobro da živi u neprimerenom luksuzu, za vaše je dobro da sve to vi finansirate svojim prilozima i da to isto finansirate plaćanjem poreza kroz budžet, iz koga se finansira penzija ili zdravstvena zaštita za sveštenike. Dobro je da ima što više kriminalaca, političara i drugih koji okajavaju grehe parama koje su pokrali, kojima se finansira podizanje novih crkava, koje se oslikavaju njihovim likovima. Čemu tolika drama kad se tako ponaša samo nekolicina vladika na čelu sa patrijarhom, oni su za to dobili dozvolu sa najvišeg mesta. A ni sud nije utvrdio da su neke vladike izopačene. Drugo su oni, oni nisu merilo kojim treba vrednovati nečiju veru u Boga. Sramota.
Da li vi uopšte znate šta pričate, da li ste svesni da je zbog vas sve manje onih koji veruju? Koliko je onih koji dolaze na liturgije? U koliko je domova ušao sveštenik da ozbiljno porazgovara o veri i životu sa domaćinom? Ulaze sveštenici u domove jedino kad dodju da uzmu pare za slavu ili nekom drugom prigodom koja se plaća. Pa oni prvi ne veruju u to što izgovaraju onako preko nečega.
Samo nastavite tako, ali se zapitajte ko vam više veruje, a pogotovo ko će vas naslediti.
Svašta bezveze napisaste Aleksandre. Prazne fraze preuzete iz anticrkvenih medija i socijalističke literature. Ni malo promišljanja. Prosto govoreći, kao opšta neznalica pokušavate da raspravljate o specijalističkoj temi. Što tako „pametno“ ne raspravljate o visokoj hemiji?
Upuštate se u dijalog o temi o kojoj ništa ne znate ili znate jako malo, vrlo površno i sa puno predrasuda. Da imalo znate o veri lako bi prepoznali da „moja demagogija“ nije moja, nego tumačenja Svetih otaca, najdublje mudrosti ovoga sveta, jer nije od ovoga sveta, nego je to znanje Svetog Duha koje su oni dobili na dar, nama saopštili a mi prenosimo dalje.
Ne idete u Crkvu, ne poznajete temelje vere, ne živite crkvenim životom, niste u Crkvi, nikakvo duhovno iskustvo vere nemate a znate da pričate o Crkvi. I mislite da ste kompetentni? Vrlo gordo!
Ispadate smešni. Ponavljate kao papagaj opšte anticrkvene parole iz komunizma i ateističkog liberalizma o tome kako je Crkva puna popova lopova, zaslepjenih vernika kojima Crkva otima novac i zaludjuje ih strahom jer im je mozak ispran.
To su sve besmislice kojih se pametan i razuman čovek stidi. Čak i ozbiljni ateisti imaju daleko ozbiljniji pristup Crkvi od vaših prostih ideoloških pamfleta.
Da ste razumni upitali bi sebe zašto mrzite i progonite Crkvu? Zašto se njome bavite ako je ona van vašeg standarda poimanja sveta? Odakle dolazi ta zla strast koju nosite u srcu i koja vam mrači um?
Crkva zna zbog čega vi mrzite nju i veru, to je tako dobro i plastično objašnjeno još u Bibliji a i kroz hiljade mučenika hrišćana koji poginuše za veru od progonitelja je to jasno spoznato.
Vi mrzite Istinu i u toj mržnji ćete mrzeti i sve ono što Istinu iznosi i čuva. Car laži mrzi istinu i progoni je od ljudi. Kad shvatite koliko zlo gajite u sebi, možda se i pokrene duhovno preobraćenje u vama. Jer pravoslavlje nije ništa drugo do tanana spoznaja i najsitnijeg zla koje nosimo u sebi i potreba da se ono očisti, da ne egzistira sa nama i u nama.
S druge strane su oni koji rado prihvataju zlo, daju zlu da ga vodi i uvećavaju ga.
Izbor za dobro ili zlo je uvek izbor naše slobode kom ćemo se carstvu privoleti. A u skladu sa tim i kako ćemo i sa kim živeti.
Pošto očigledno ne znate ili ne želite da znate, odnosno priznate, iz budžeta Srbije godišnje se izdvaja više od milijardu dinara za crkvene potrebe, a u tome su i plaćanja za penziono i zdravstveno osiguranje sveštenika. Zašto? Ako popovi imaju cenovnik za pružanje svojih „usluga“, a svrstani su u samostalnu delatnost, zašto se ne plaća porez od tih prihoda? Po čemu to Crkva treba da bude izuzeta? Iz kojih prihoda i po kom osnovu Crkva prihvata zadužbine Nikolića, Gašića, Draškovića i drugih i njihove slike krase svodove tih crkava? Hoće li i Pravoslavna crkva, kao i Katolička, uvesti avans za grehe koji će se tek počiniti?
Da li su Sveti oci ti koji su uputili vladike Srpske pravoslavne crkve da se ponašaju kao i domaći beskrupulozni političari kad se bira patrijarh, kad se opredeljuju da dobrovoljne priloge koriste za vozila vredna više desetina hiljada evra ili opremaju svoje dvore kao Kačavenda? Nisu im valjda dozvolili Sveti oci da se ponašaju kao što se ponaša Pahomije? A oni su najbolji medju vama, jer oni su vladike, crkveni velikodostojnici koji služe za primer ostalim vernicima. Da nisu najbolji ne bi verovatno ni bili postavljeni na to mesto.
Kad nemate odgovor na činjenice, onda kreću ustaljene fraze – mržnja prema crkvi i veri, sveti oci, duh i ostalo, sve je to već rečeno u Bibliji, socijalizam, komunizam i slično. Hoćete da kažete da su crkve pune vernika, da je vernika sve više? Ja za Vas neću da kažem da ste neznalica, već da vrlo dobro znate šta se dešava. Da i Vama postavim pitanje, koje sam već postavio jednoj cenzurisanoj komentatorki na ovom blogu: šta to treba da se desi, a nije se desilo u prethodnih dve hiljade godina, pa da se ponovo pojavi Isus Hrist i sudi grešnima, a prihvati bezgrešne vernike? Ili ako Vam je lakše – da mene osudi, a Vas i smerne vladike i patrijarhe Srpske pravoslavne crkve pohvali za vernost? I nemojte o mojim neznanjima, predrasudama, zlu, besmislicama i progonu crkve i vernika. Ne mrzim nikoga, ali nisam tolerantan prema ljudskoj gluposti i nastojanju da se nametne nešto što se ne može nametnuti nekome ko razmišlja i rezonuje logički. Pokušajte da date lični odgovor bez citata mudrih staraca, Biblije, svetih i drugih otaca. Budite na zemlji i osvrnite se oko sebe.
Blaženopočivši patrijarh naš, gospodin Pavle često je voleo da kaže da, ako tako rade (pojedini u crkvi) a zavetovali su se na skromnost, kako bi tek onda činili da nisu..I naš paroh, u razgovorima koje vodimo, često nam gotovo razočarano priznaje da je mnogo onih u mantijama koji se nažalost, verovatno neće spasiti…Ne treba okretati glavu od takvih pojava u crkvi. Još ih manje treba pravdati brojem kilometara..Eto nam tačke neslaganja.
Činjenice su tu…jesu li se zavetovali na skromnost? Onda to mora biti prva i najvažnija osobina. Nema izgovora, kao što nema ni kada je bezbračnost u pitanju. Znam da su to stvari koje toliko odbijaju, koje su i mene toliko dugo držale van crkve…. Ali sa druge strane moramo biti svesni da su i vladike ljudi,a šta su ljudi do kvarljiva roba.Pri tom su na prvoj liniji fronta, tamo gde se vode najžešće borbe. Pođimo svi od sebe, koliko lako padnemo, čak i kada mislimo da smo stare strasti zakopali duboko.
Toliko je moćan onaj drugi.Stavično moćan. Znam šta je u stanju da učini meni, kako me nokautira lako, gotovo svakoga dana. A nisam ni zanimljiv ni ukusan zalogaj..šta li tek onda radi njima.
Zato, pokušajte da razumete.Ne radi se ovde o po kojem srebroljubivom vladiki.Svako će o svome morati da peva. Pravoslavlje je iznad ovozemaljskog, ono je put za večnost.Zašto se onda uporno bavimo sporednim stvarima?
Poštovani iz Crkvene istorije vidi se da su Sveci sveštena lica evo npr. Sveti Proroci:MOJSIJE,ARON,NATAN,DAVID,AHIJA,AVDIJA,AMOS,ILIJA,ISAIJA,SAMUILO,SEMEJ,ANANIJA,AZARIJA,ODID,OSIJA,ZAHARIJA,ZAHARIJA OTAC PRETEČE,PRETEČA JOVAN KRSTITELJ.72 APOSTOLA I 12 VELIKIH APOSTOLA SIMBOL SU SVEŠTENIKA.KOLIKO TE JE TEK SVEŠTENOMUČENIKA:VLASIJE,HARALAMPIJE,SAVA SARAJEVSKI,SAVA GORNJOKARLOVAČKI,KIPRIJAN KARTAGINSKI,BRANKO,MIRKO,ĐORĐE BOGIĆ,MILAN BANJAC,SLOBODAN,PETAR DABROBOSANSKI,PETAR ALEKSANDRIJSKI.NAJVEĆI SVETI OCI:GRIGORIJE NISKI,GRIGORIJE DEKAPOLIT,GRIGORIJE NEOKEANSKI,GRIGORIJE PALAMA,VASILIJE OSTROŠKI,SAVA SRPSKI,PETAR CETINJSKI,JOVAN ZLATOUSNI,JOVAN MILOSTIVI,PATRIJARH PAVLE,JUSTIN ĆELIJSKI,ATANASIJE VELIKI,ATANASIJE METEORIT,ATANASIJE BRESTOVSKI I MNOGI DRUGI bili su sveštenički red:đakoni,sveštenici,igumani,monasi,monahinje.Svaki sveštenik predstavlja samog Isusa Hrista Sina Božijeg.Kao kroz celu crkvenu istoriju tako i danas ima loših sveštenika i monaha ali naše nije da ih osuđujemo moramo i njih da poštujemo jer sve je to Božija volja.Mi Pravoslavci se držimo učenja Svetih:Proroka,Mučenika,Apostola i Svetih Otaca jer oni su veru delima dokazali i pokazali a ne samo rečima.Neka Jehovi,baptisti,hinduisti,bahai,budisti,satanisti,katolici,protestanti i ostali jeretici pokažu njihova dela ali dela nemaju nego samo isprazne reči i nedela i zločine.Samo je jedna prava vera a to je vera Svih Svetih a to je vera Pravoslavna.SV hvala vam na tekstu.