RAZMIŠLJANJE O VEČNOSTI
U stvari, mi skoro da i ne postojimo. Segment od 70-80 godina na liniji večnosti – to je manje nego trenutak. Period našeg postojanja teži nuli, a nepostojanje – ka beskonačnosti. Ovaj „život“ je surovo Božje izrugivanje nad svojim stvorenjima, ali ako ne verujete u Boga, onda je to izrugivanje evoluciji, vanzemaljcima ili čemu god hoćete.
Kroz svu svoju istoriju čovečanstvo teži besmrtnosti. Vekovima su mnogi alhemičari tražili eliksir večne mladosti, a danas se naoružavaju novim tehnologijama.
Kriogeno zamrzavanje mozga više nije iznenađenje – danas se govori o digitalnoj besmrtnosti. Zamislite da je vaš mozak sa svešću i vašim celokupnim pamćenjem potpuno digitalizovan i prebačen na kompjuter. U stvari, živite u vašem računaru.
Na taj način možete upravljati robotom – androidom, koji će biti potpuna kopija vašeg bivšeg života, uz to ćete biti večito mladi i nikad bolesni, a moći ćete izmeniti i ponešto u svom spoljnem izgledu.
Štaviše, moguće je vaše postojanje u spoljašnjem svetu ne kao robota, već kao kompjuterske holografske projekcije. Prebecivaće vas pomoću interneta u bilo koji deo sveta (kao recimo na odmor) gde biste bili „materijalizovani“ u bilo kojoj željenoj formi. Gluposti?
Razgovor o tome teče već vrlo ozbiljno, pa je čak označena i godina realizacije projekta – 2045.
Ako izbacimo tehnički i naučni aspekt iz ovog predmeta, šta zauzvrat dobijamo? Dobijamo to, da prestaje strah od činjenice da se čovek ne može pomiriti sa idejom smrti. Za njega je neprirodna i sama pomisao na smrt, koju na svaki mogući način pokušava izbeći. Možda on i ne želi takav večni život – na kraju krajeva, ovaj je koncept suviše komplikovan, dalek i predstavlja nešto zastrašujuće. Ali on jednostavno ne želi umreti.
Nijedan čovek koji zdravo razmišlja ne može se pomiriti sa činjenicom o ovakvom kraju svog života, osim ako ne boluje od neke neizlečive bolesti i želi sebi prekratiti život?
Ako neko misli da želi, taj se sigurno pretvara i obmanjuje samog sebe. Nikakvih pokušaja racionalizovati ili intelektualno opravdati smrt ne mogu stvarno dati zadovoljavajući odgovor.
Ostaje samo da treba bežati od ovakve pomisli, bežati čitavog života, dok ona žrtvi pokušava ukazati na sebe kao na dželata.
Ovo razmišljanje o životu i smrti, dovodi ljude često do vere. Neke od njih dovodi do futurističkih projekata, poput gore navedenog, ali to je isto jedan vid duhovnog traganja.
Ovo traganje je neizbežno i tiče se skoro svakog čoveka. Sećam se, kada sam prvi put shvatio da ću jednog dana umreti (imao sam 9 godina), postao sam tako depresivan, da nekoliko dana nisam mogao spavati.
Ruski tajkun Mihail Hodorkovski, povodom ovog pitanja izgovorio je vrlo zanimljive reči: „Ako nema Boga, a čitav naš život je u stvari – jedna sekunda na putu od praha u prah, tada čemu sve to“?
Zaista, zašto sve ovo oko vas? Pogledajte kroz prozor, videćete puno ljudi na ulici: svi ti ljudi koje tamo vidite, uskoro će nestati.
Čemu toliki trud u životu? Čemu sav taj novac, svakave stvari, aktivnosti, dostignuća u bilo kojim oblastima? Koji je smisao težnji bilo čemu? Čemu medicina, koja u patetičnom pokušaju želi odložiti smrt ma i na trenutak, kao da će time nešto promeniti?
U stvari, mi skoro da i ne postojimo. Segment od 70-80 godina na liniji večnosti – to je manje nego trenutak. Period našeg postojanja teži nuli, a nepostojanje – ka beskonačnosti. Ovaj „život“ je surovo Božje izrugivanje nad svojim stvorenjima.
Ako ne verujete u Boga, onda je to izrugivanje evoluciji, vanzemaljcima ili čemu god hoćete. To bi bila rulet igra, u kojoj je verovatnoća dobitka ravna nuli.
Pojavili ste se u Univerzumu samo da bi se nad vama izrugao i odmah zatim, od vas napravio palačinku.
Želite li takav Univerzum? Recimo, da želite. Ali kako možete sada živeti u njemu, da sedite u vozu, koji punom parom juri u provaliju dok mirno obavljate svoje svakodnevne obaveze?
Razmišljajući o tome shvatićete koliko vam je komplikovano biti ateista. Zato je danas vrlo malo ateista po ubeđenju (većina ljudi koji sebe smatraju ateistima, zapravo su apateisti).
Ateizam – to je religija dobrovoljnog samoubistva i malo ljudi žele da se nađu u ovom klubu. Naravno, ako na zalihi nemate nekoliko decenija i nekoliko miliona dolara uloženih na digitalnoj besmrtnosti.
Autor: Slaviša Lekić
Izgleda da je autor, sumirajući dosadašnji život, shvatio da je protraćio tolike godine na bezvredne stvari, pa je opterećen umiranjem jer iza njega neće ništa ostati. Očigledno je rodjen takav, obzirom da se još od devete godine plaši smrti i to mu ne dozvoljava da upozna sve lepote života. Možda ga plaši što nema ni decenije ispred sebe ni milione dolara da ode u večnost. Njemu nema spasa ni sa godinama ni sa parama, jer nema šta da ostavi.
Kakav je to košmar u glavi sa Bogom, palačinkama, vozom, ateistima apateistima, religijom samoubica, i slično. Na granici ludila. Još jedan Ahil, sa bolesnom petom kao posledicom ravnih tabana. I ateista bi rekao – sačuvaj Bože.
Cemu strah od smrti i vecnog nistavila ?
Mnogo vise umiruje ideja o tome da posle ovog zivota nema niceg nego da se moramo lomatati kroz vecnost .
U nekim stvarima se slažem sa autorom teksta, a u nekim ne. Tačno je da je smrt nešto strašno i razočaravajuće za svakog čoveka kada se prvi put suoči sa tom bolnom istinom, da svi umiremo. Tako da potpuno razumem tvoju reakciju, kada si prvi put shvatio da ćeš jednog dana umreti.
Smrt ne zaobilazi nikoga, bez obzira na uspeh, zdravlje, materijalno stanje, potomstvo… i jednostavno ne bira ni vreme, ni mesto.
Onaj ko ne veruje u Boga, za njega život zaista nema nikakvog smisla.
Međutim, onaj ko duboko veruje u Boga i njegovo obećanje koje je zapisano u Bibliji, on zna da smrt nije kraj. :) Svako ko veruje u Isusa Hrista, zna da je on taj koji ima ključeve života i smrti. Jedino nam On može pomoći da pobedimo smrt, jer je i on pobedio.
Isus je obećao da će svako ko veruje u Njega dobiti večni život. Potrebna je samo vera. Isus će uskoro doći da sudi svakome. Po zasluzi, naravno. :)
Znači, potrebno je samo da verujemo u svoje spasenje preko Isusa i nema brige. ;)
Pitanje smisla života je pitanje koje postavljaju ljudi od kada su postali samosvesni. Lukrecije Tit Kar je u najpoznatijem filozofskom spevu „O prirodi stvari“ napisao pre oko 2000 godina: „Život je ljudski kratak. Mi smo kao grčki trkači, koji jedan drugome dodaju uplajenu baklju, a onda se sami gube u tami.
To je najvažniji fil. problem. Ceo život ulažeš i stvaraš nešto, u svoje obrazovanje, imanje, sklupljaš lovu kao Baja PAtak, ili si karijerista. Možda neguješ lepu baštu, ceo život gradiš kuću, ulažeš ljubav ,vreme i novac, u porodicu… Opet, na kraju umreš i sve to ostaviš zaboravu—lovu, će neko skrckati u kockarnici, ili na drogu ili na neku budalu suprotnog pola.
Zamislite da večno živite opet, zamislite tu muku. Priroda je napravila to sa razlogom, da ljudi stvaraju i dođu novi ljudi. Osim toga preci i njihova iskustva su nam u genima..deda baba…pa nadalje…imunitet na bolesti. Iz generaciju u generaciju usavršavamo sei menjamo, kako je Darvin rekao…