ZLO KAO ZABAVA
Sveti srpski vladika Nikolaj Velimirović podseća nas na to šta predstavlja Noć veštica, koju svet obeležava 31. oktobra, govoreći nam o prazniku Halloween kao slavi demonskih sila i smrti. On nas poučava razlozima zbog kojih bi svaki pravoslavni vernik trebalo da se uzdrži od svetkovanja ovog opskurnog praznika.
U tekstu o pomenutom prazniku, koji proslavlja sile zla i propasti, a obeležava se poslednjeg dana oktobra, mudri sveti vladika Nikolaj piše sledeće:
„Kao Pravoslavni Hrišćani dužni smo da pažljivo ispitujemo svaki oblik našeg bavljenja svetovnim stvarima, uključujući razne zabave, praznovanja, običaje i da dobro razmotrimo da li je naše učestvovanje u tim svetovnim stvarima i vancrkvenim aktivnostima u saglasju sa našom svetom Pravoslavnom verom ili nije.
U proteklih mesec dana sve nas u spoljnjem svetu podseća da se bliži praznik Halloween: deca u školama uveliko crtaju bundeve, veštice i slepe miševe, roditelji razmišljaju kako da nabave ili sašiju idealni kostim u kojem će njihova deca ići po kućama i tražiti slatkiše „plašeći“ komšije (trick or treating), iz izloga nam se keze i cere likovi vampira, vukodlaka i raznih demona, koji ponekad izgledaju „simpatično“ – šaljivo, a ponekad uznemirujuće.
Mnogi će od nas pristati da povedu svoju decu „trick or treating“ uveče 31. oktobra, kad zađe sunce, iako nam je taj običaj potpuno stran i u najmanju ruku čudan. Mnogi će, u želji da se njihova deca ne razlikuju od ostalih, učestvovati u ovom prazniku, pravdajući se da je sve to samo zabava za decu i da tu nema nikakvog dubljeg značenja. A evo šta je zapravo pozadina praznika Halloween.
Ovaj običaj ima svoje poreklo među paganskim keltskim narodima u Irskoj, Britaniji i severnoj Francuskoj. Oni su verovali da se život rađa iz smrti, pa su za početak svoje nove godine uzimali kraj jeseni, kad priroda umire i kada, prema njihovom verovanju, počinje vreme mraka, raspadanja i smrti. Toga dana su gasili vatru na svojim domaćim ognjištima i svuda je vladao mrak.
Prema paganskom keltskom predanju, duše umrlih bi potpuno pripale vlasti boga Samhaina, kneza smrti, koga je valjalo umilostiviti žrtvoprinošenjem na dan nove godine, a Samhain bi dozvoljavao da toga dana duše umrlih posećuju domove svojih porodica. Otuda običaj „maskiranja“ u kosture, duhove, veštice i demone. Na taj način bi živi stupali u „mističnu“ zajednicu sa umrlima, kroz čin podražavanja mrtvih i tumaranja po mraku.
Prema verovanju, duše mrtvih koje bi dolazile u „posetu“ bile su iznurene glađu i molile su za hranu, pa ih je valjalo nahraniti – otuda običaj zvani „trick or treating“. Ukoliko neko od živih ne bi ugostio (treat) duše umrlih, stigla bih ih osveta (trick) boga Samhaina.
U vreme kada su ovi narodi primili Hrišćanstvo i kada su zaista bili Pravoslavni, tadašnja Crkva je ustanovila praznik „Svih Svetih“ 1. novembra (na Istoku se taj praznik slavi drugog datuma) upravo da bi se istrebio ovaj okultistički običaj, a noć uoči praznika Svih Svetih (engl. „All Hallows eve“) služilo se svenoćno bdenje. Međutim, oni koji su ostali u paganstvu i okultizmu reagovali su tako što su pojačali svoje opasne rituale, tako da je noć uoči Hrišćanskog praznika postala noć veštica, vradžbina, prizivanja zlih duhova i demona i drugih okultističkih radnji. Čak je dolazilo i do krađe i skrnavljenja sveštenih predmeta. Tako je propao pokušaj zapadne Crkve da se suprotstavi ovom paganskom običaju.
Ovde je samo ukratko objašnjeno poreklo i značenje praznika Halloween. Jasno je da mi, Pravoslovni Hrišćani, ne možemo i ne smemo učestvovati u ovakvoj idolopokloničkoj svetkovini na bilo kom nivou (makar to bila „samo“ zabava za decu), jer to direktno predstavlja odricanje od našeg Gospoda i naše svete Pravoslavne vere. Jer, ako pristanemo da svoju decu „maskiramo“ i pustimo ih da idu po mraku i mole za slatkiše, mi time svojevoljno pristajemo na zajednicu sa mrtvima, čiji bog nije keltsko božanstvo Samhain, već sam Sotona, knez zla, a slatkiši (treats) koje budu dobili neće predstavljati bezazleni poklon deci, već prinos samome đavolu.
Podsetimo se samo da su naši preci, Hrišćani iz najranijih vekova, pre birali telesnu smrt u najgorim mukama nego što bi pristali da prinesu žrtvu idolima i time se odreknu Hrista Boga našeg, koji nam je zapovedio: „Nemoj imati drugih bogova osim Mene“.
U današnjem duhovno ubogaljenom svetu vlada teška čamotinja i lenjost, pri čemu je lako ubediti gotovo svakoga da je poreklo ovakvih praznika beznačajno i da je Halloween obična, bezazlena zabava (fun). Iza ovakve tvrdnje nalazi se ateizam, udaljavanje od vere i svojih korenova, negacija postojanja kako Boga tako i đavola.
Naša Sveta Crkva nas uči da je jedino Bog sudija svim našim delima, a da našim delima služimo ili Gospodu, ili Sotoni, te da niko ne može služiti dva gospodara. Zato, umesto da „ugasimo vatru na domaćem ognjištu“, toga dana upalimo kandilo pred slavskom ikonom, pomolimo se Gospodu, da nam poda hrabrosti da budemo i ostanemo drugačiji, da nas obdari snagom da ustrajemo na Njegovom putu i da nas izbavi od Lukavoga„.
Do pre nekih 15-ak godina u Srbiji se za praznik „Halloween“ znalo samo preko američkih horor filmova. Niko ovde tom „prazniku“, nije pridavao bilo kakav značaj, a kamoli tek da se igde proslavljao. Međutim, kako smo krenuli da u mnogim stvarima kopiramo zapad (pre svih Ameriku), polako smo usvajali njihove običaje. Malo-po malo, mic-po mic, došli smo u sadašnje realno stanje, a to je, da se u većini osnovnih škola organizuju „Halloween“ žurke, gde deca nose kostime: veštica, kostura, vampira i dr. nakaza. Postavlja se pitanje – Zašto se to dozvolilo???
Zar nam je bilo malo, svih onih silnih praznika, koji postoje u pravoslavlju, pa nam je samo još falilo da prisvajamo i zapadne? U ovom konkretnom slučaju u pitanju je otvoreno satanistički praznik, čiji je jedini cilj, da se promoviše okultizam.
Ne mogu da shvatim, da recimo u osnovnoj školi ne postoji knjiga iz engleskog, u kojoj se ne „reklamira“ ovaj „praznik“. Nažalost, tako će po svemu sudeći i ostati, jer se sve knjige iz engleskog, po pravilu uvoze sa zapada (Britanija), što je potpuno apsurdno. Zar ne mogu da angažuju naše stručnjake za engleski jezik, koji bi sami osmislili sadržaj tih knjiga, odnosno iz kojih bi se deca kroz učenje engleskog jezika, ujedno upoznavala sa nekim poučnim i korisnim stvarima, a ne da im se „ispiraju mozgovi“, kojekakvim zapadnim praznicima? Šta će đacima koji pohađaju školu u Srbiji tekstovi vezani za „Noć veštica“???
Isto tako, na ovaj način, poslednjih godina polako se „provukao“ još jedan zapadni praznik i takođe postao veoma popularan, a to je „sv. Valentin“, iliti „Dan zaljubljenih (14. februar). Taj praznik, ništa manje nije besmislen od praznika koji je kod nas već dugo „udomaćen“ a to je „Dan žena“ (8. mart).
Vidim da je od prošle godine počeo da se promoviše i praznik „sv. Patrik“, poznat i kao „Dan deteline“. Na kraju ćemo doći u situaciju, da će se bukvalno svakoga dana slaviti neki „praznik“.
Jedini „smisao“ proslavljanja svih tih „praznika“, jeste da se ljudi novčano istroše i ništa više.
Jer, ako deci ne daš slatkiše kad ti dođu na vrata za „Noć veštica“ onda u njihovim očima ispadaš sebičan i bezobrazan. Ako voljenoj osobi ne pokloniš ništa na „Dan zaljubljenih“, onda znači da je ne voliš dovoljno, jer joj nisi „iskazao ljubav“ kroz darovanje. A, ako nekoj ženi, muškarac ne pokloni ništa na „Dan žena“, znači da joj nije „iskazao poštovanje“.
Može se zaključiti, da je većina ljudi, odavno izgubila osećaj za prave vrednosti, jer se ljubav i poštovanje iskazuju poklonima, a ne delima!
Mene cudi kako se tako agresivno promovisu americki praznici,pa i Noc vjestica kojem je sam satana u pozadini,a mnogim divnim pravoslavnim obicajima ljudi nece da otvore vrata svog srca i svog doma,kao npr. praznicima Materice,Oci i Detinjci koji velicaju ono najsvetije u svakim drustvu a to je porodica.Koliko ljudi molitveno u crkvi i kod kuce oboljezava ove praznike?Neko bi sad rekao,pa to obiljezavaju vjernici.A ko su oni koji nisu vjernici?Uvijek kada sam prinudjena da slusam negativne komentare o nasoj Pravoslavnoj crkvi,vjeri a posebno svestenicima,pomislim:Pa,ako i postoje pojedinci medju svestenicima koji ne vrse svoju sluzbu bigu kako treba i grijese u necemu,moze li to biti iozgovor nevjerujucim ljudima za njihovo nevjerovanje u Boga i da li oni misle da su u nekakvoj prednosti u odnosu na nas koji vjerujemo u Boga?Oni su u grdnij zabludi da su neki neutralci po pitanju vjere,jer „sredina“ ne postoji-ili si uz Boga ili nisi,tj. protiv Njega si.Ako si protiv Boga,lako je zakljuciti za koga si.
[…] izuzetno ilustrovanu knjigu za decu je prema priči Svetog Vladike Nikolaja Velimirovića „Jednom malom bati koji traži jednu božićnu priču“ iz knjige „Misionarska pisma“ […]