ELIKSIR MLADOSTI
Pojam autofagija u bukvalnom smislu znači “samoproždiranje”, a to je nešto što ljudske ćelije rade stalno. Ovogodišnji nobelovac iz oblasti medicine čitav radni vek proveo je izučavajući procese autofagije. Da li je on na putu pronalaska nečeg što bi produžilo život ljudskoj vrsti i dalo mu novi kvalitet?
Japanski biolog Jošinori Osumi nedavno je dobio Nobelovu nagradu za medicinu za svoj rad na otkrivanju složenih mehanizama koji podupiru izuzetni unutarćelijski sistem za reciklažu. On je ceo svoj radni vek posvetio proučavanju procesa autofagije, koja ima veliki značaj za funkcionisanje organizma, a nedovoljno je izučena.
Kako autofagija ljude održava zdravim? Zašto disfunkcionalna autofagija doprinosi razvoju brojnih bolesti, poput dijabetesa, demencije, leukemije ili Parkinsonove bolesti? Pokušaćemo da odgovorimo na ova pitanja.
Autofagija podrazumeva prikupljanje ćelijskog otpada, a zatim i njegov transport u ćelijsku “kantu za otpatke”, koja se naziva lizozom i u kojoj se pod dejstvom enzima razlaže čitav sadržaj. Ovaj proces igra ključnu ulogu u zdravlju organizma i procesu starenja. Za opstanak same ćelije veoma je važno da se razgradi toksični otpad, a činjenica je da ćelija bez procesa autofagije ne može da opstane.
Dokazano je da se autofagija pokazivala jako važnom u razvoju određenih bolesti, kao što je to slučaj sa Parkinsonovom bolešću, koju karakteriše nagomilavanje proteinskih naslaga u nervnim ćelijama. Osim toga, naučno je utvrđeno da nivo autofagije opada tokom starenja. Pojedine karakteristike starosti, kao što su pojava bora, gubitak sluha ili nastanak ozbiljnih bolesti, zapravo su prouzrokovane osetnim padom nivoa autofagije i povećanja akumuliranog toksičnog otpada u ćelijama. Poremećaj u autofagiji može da nastane i kada su u pitanju krvne ćelije, bela ili crvena krvna zrnca, što dovodi do pojave leukemije.
Stimulacija procesa
Proces autofagije, nobelovac Osumi proučava još od 60-ih godina prošlog veka, kada je koristio mikroskop pod kojim je posmatrao određene strukture. Decenije rada protekle su u otkrivanju ključnih gena koji su inkorporirani u autofagiju. Nauka je od tog doba prešla dug put praćenja toka određenih molekula koje je dovodila u vezu sa autofagijom.
Ako naučnici mogu da stimulišu autofagiju, onda oni mogu da spreče ili preokrenu efekte starenja. Nije stvar u tome da ljudi žive beskonačno, već da se pronađe način da čovek što duže ostane zdrav i živi kvalitetno. Studije na miševima su pokazale da stimulacija autofagije odstranjuje akumulirane proteine, popravlja nepravilan rad mitohondrija i oštećenja na DNK, kao procese koji su povezani sa starenjem. Međutim, prevođenje ovakvog laboratorijskog čina u efikasne tretmane namenje ljudima je još uvek daleko.
Nivo autofagije opada tokom starenja i taj proces ima veliki uticaj na ljudske ćelije, budući da one akumuliraju otrovne naslage. Ovo je posebno štetno za nervne ćelije, koje se ne dele niti nanovo izgrađuju, ali gomilaju nepotrebne zalihe kao što to rade i sve druge ćelije. Ako medicina bude razumela kako je moguće normalno indukovati autofagiju da ona selektivno prepozna i reciklira toksične naslage, onda će medicina biti u stanju da pronađe jedinjenja koja mogu da aktiviraju proces autofagije, održavajući svoji nivo stabilnim tokom života, a samim tim da izbegne suvišno gomilanje ćelijskog otpada. To mogu biti hemijski lekovi ili prirodni dodaci ishrani koji se mogu koristiti kao dopuna.
Nar, kurkuma, grožđe i vino
Nakon brojnih testiranja na životinjama i eksperimenata izvedenih u laboratorijama, naučnici su utvrdili i koje bi namirnice bile efikasne da se nivo autofagije u organizmu drži na zavidnom nivou.
Nar, kurkuma, crno grožđe i crveno vino su one namirnice za koje je utvrđeno da bi se dobio željeni efekat, mada se priznaje da za takav efekat bi bile potrebne litre crvenog vina i više kilograma nara ili grožđa.
Osim ovih namirnica, potvrđeno je i da gladovanje, odnosno redukcija unosa kalorija takođe utiče na efikasniji proces autofagije. Preporučuje se da se unos hrane smanji za oko 30 odsto kako bi se pojačalo dejstvo unutarćelijske autofagije i time pomoglo sprečavanje širokog spektra bolesti. Vežbanje takođe ima moć da potpomogne većem nivou efekta autofagije.
Zahvaljujući ovogodišnjem nobelovcu, japanskom naučniku Jošinoriju Osumiju, možemo da bolje sagledamo i razumemo proces kojem je on posvetio svoj naučni rad. Moguće je da smo veoma blizu pronalaska leka za usporavanje starenja, tj. eliksira večne mladosti.
Autofagiju ili gladovanje pre ogleda na miševima davno je isproban na Balkanu sa magarcem. I taman kad je bio naučen da niša ne jede crče.
[…] Autofagija je bolest zbog koje osoba ima potrebu da konzumira delove vlastitog tela, a često se povezuje sa psihičkim poremećajima poput psihoze ili šizofrenije. […]
[…] To je zapravo proces obnove i ispravljanja grešaka i upravo je to princip autofagije koju je dokazao dr. Osumi Jošinori. […]