ČUDO OD ŠAHISTKINJE
Priča o životu Judit Polgar, najuspešnijoj na tabli od 64 crno-bela polja ikada, ujedno je i priča o neverovatnom čudu od deteta, o specijalnom obrazovanju po instrukcijama roditelja, o tri sestre od kojih je najbolja bila ona najmlađa. Naposletku, ovo je i priča o tome kako je Judit promenila svest o tome da je šah isključivo „muški“ sport.
Judit Polgar se smatra najvećom šahistkinjom svih vremena. Sa samo dvanaest godina ona je ušla u 100 najboljih na svetu, dok je titulu velemajstora osvojila kao petnaestogodišnja devojčica. U periodu od 26 godina, neprekidno je bila najbolje rangirana svetska šahistkinja.
U avgustu 2014. godine, Judit Polgar se povukla iz takmičarskog šaha, čime je zacementirala svoju blistavu karijeru, koja će ostati zabeležena kao jedna od najimpozantnijih sportskih karijera ikada.
Judit je rođena 23. jula 1976. godine u Budimpešti. Potiče iz porodice mađarskih Jevreja, a zajedno sa svoje dve starije sestre, Žužom i Sofijom Polgar, bila je deo obrazovnog eksperimenta koje je sproveo njihov otac Laslo.
On je želeo da dokaže da deca mogu da postignu izuzetne rezultate ukoliko se posvete dovoljno određenoj oblasti od najranijeg detinjstva.
Vlast protiv eksperimenta
“Genijalci nastaju, a ne rađaju se”, bio je Laslov moto. On i njegova supruga Klara obrazovali su svoje tri ćerke kod kuće, uz učenje šaha kao specijalnog stručnog predmeta. Laslo je, takođe, svoje ćerke podvrgao i učenju tada popularnog esperanto jezika, koji je u to vreme težio da postane svetski govorni jezik.
Mađarske vlasti kritikovale su ovaj način edukacije devojčica, smatrajući da školovanje kod kuće nije odgovaralo tada aktuelnom “socijalističkom” pristupu. Na ovakav vid pedagoškog vaspitanja, nisu imali lepe reči ni mnogi van Mađarske. Brojni komentatori koji su pratili postignuća sestara u šahu smatrali su da im roditelji „oduzimaju normalno detinjstvo“.
Tradicionalno, šah je bio “muški sport”, dok su se žene smatrale slabijim igračima u odnosu na muškarce, koji su apsolutno dominirali u igri na 64 polja. Međutim, od samog početka, Laslo je bio protiv ideje da njegove ćerke pristupaju onim šahovskim takmičenjima gde su učesnice samo žene.
“Žene su u stanju da postignu slične rezultate kao i muškarci, kada je u pitanju neka intelektualna aktivnost. Šah je upravo oblik takve aktivnosti, pa u skladu sa tim odbijamo bilo kakvu vrstu diskriminacije u tom smislu” – izričit je bio Laslo Polgar.
Bez gledanja u tablu
Sestre Polgar iz vremena aktivnog igranja: Sofija, Žuža i Judit
Čvrst stav oca tri šahistkinje doveo ga je u sukob sa Mađarskim šahovskim savezom, čija je politika bila da se žene takmiče samo na njima namenjenim turnirima.
Najstarija sestra Žuža najpre se borila protiv birokratije, igrajući na muškim turnirima i sasvim odbijajući da zaigra na ženskim.
Kada je imala 15 godina, Žuža je već bila međunarodni majstor (rang ispod velemajstora), ali samo zbog ovog sukoba njoj nije bila dodeljena titula velemajstora, uprkos tome što je normu ispunila čak jedanaest puta!
Žuža je na kraju postala svetski šampion u ženskoj konkurenciji, ali je svoje znanje u šahu sve više delila i sa sedam godina mlađom Judit, koja je bila pravo čudo od deteta.
Kada je imala samo pet godina, Judit je u jednoj partiji pobedila porodičnog prijatelja, bez gledanja u šahovsku tablu! Nakon partije, prijatelj se našalio: “Ti si dobra u šahu, ali ja sam dobar kuvar”. Judit mu je tada odgovorila: “Da li možete da kuvate bez gledanja u šporet?”
Prema Žužinim rečima, Judit nije bila sestra sa najviše šahovskog talenta od njih tri, objašnjavajući da je bila “usporena, ali veoma vredna”. Najmlađa sestra Polgar je bukvalno bila opsednuta šahom. Po prvi put, ona je nekog međunarodnog majstora porazila sa 10, a velemajstora sa svega 11 godina. Bili su to Dolfi Drimer i Lev Gutman.
„Zatvoreni krug“
O svom detinjstvu i vaspitanju, Judit je u jednom intervjuu rekla sledeće:
“Odrastala sam u veoma posebnom okruženju. Sve je bilo povezano sa šahom. Učila sam od mojih sestara i prvo međunarodno takmičenje osvojila sam sa samo devet godina. U početku, to je sve bila igra, ali su moji otac i majka bili izuzetni pedagozi koji su mogli da motivišu i posmatraju stvari iz različitih uglova. Kasnije, šah je za mene postao sport, umetnost, nauka – sve to zajedno. Bila sam veoma fokusirana na šah i zadovoljna u tom svetu. Nisam bila tip koji će se buniti i protiviti. Bila sam srećna što smo u kući bile kao u “zatvorenom krugu”, a onda izlazile napolje da igramo šah i vidimo svet. To je jedan veoma težak život i morate biti jako pažljivi, naročito roditelji, koji treba da znaju granice onoga šta mogu i šta ne mogu da urade sa svojim detetom. Moji roditelji su najveći deo vremena provodili sa nama, putovali su sa nama i imali potpunu kontrolu nad onim šta se dešava. Sve je moglo biti drugačije, ali ja sam srećna što ništa loše nije ispalo od mene i mojih sestara”.
Matiranje 11 veličanstvenih
Judit protiv Garija
Judit Polgar će u istoriji šahovske igre ostati upamćena kao jedina žena koja je pobedila aktuelnog svetskog broja jedan, a u svojim partijama ima ubeležene i pobede nad 11 sadašnjih ili bivših svetskih prvaka, bilo da je reč o klasičnom ili brzopoteznom šahu.
To su Magnus Karlsen, kao aktuelni svetski prvak u šahu, a zatim i sve same legende ovog sporta: Anatolij Karpov, Gari Kasparov, Vladimir Kramnik, Boris Spaski, Vasilij Smislov, Veselin Topalov, Višvanatan Anand, Ruslan Ponomarjov, Aleksandar Halifman i Rustam Kasimdžanov.
Ovih jedanaest muškaraca matirala je najveća šahistkinja ikada, velemajstor Judit Polgar.
13. avgusta 2014. godine Judit se povukla iz takmičarskog dela šahovskog sporta, a u junu 2015. godine izabrana je za novog selektora i trenera mađarskog muškog šahovskog tima.
Dana 20. avgusta 2015. godine, Judit Polgar je dobila najviše odlikovanje u svojoj zemlji – Veliki krst reda Svetog Stefana od Mađarske.