Kako se pije vino – antička mudrost pijenja vina za zdravlje

To domaće crveno vino se lako pije i brzo oraspoloži, ima gladak i pun slastan ukus, pravi groždjani nektar. Počev od Svetog Luke kada se otvara, to je Božule kod Francuza, pa sve do Svetog Trifuna je to mlado i sočno vino koje se pije kao hrana umesto soka i koje vitalizuje sve funkcije tela. Vino koje se ne puni u flaše i kanistere i ne pije, stoji u sudovima još par meseci.

Od Svetog Trifuna takvo vino koje ostane u sudovima, ako je jako i robustno, i ako pretekne, dalje ide u hrastovo bure da odleži i sazri, jer od tog trenutka to postaje vino sa karakterom koje dobija svoje ime. Do tada, pre ulaska u bure, to je mlado vino više tečna i ukusna hrana nego pravo Vino za vinoljupce.

Od kada sam otkrio domaća crnogorska vina i Vranac, sva ostala vina su izgubila na značaju, jer pre svega ovo vino je mnogo ukusnije od industrijskih i standardnih vina koja prave vinari. A drugo, mnogo važnije, ovo vino vas leči, vitalizuje i osnažuje, ako ga pravilno pijete. Ujutru se posle njega budite orni i veseli, telo vam peva. Jer u njemu je takva snaga sunca, tla i groždja koja snaži a još se nije izgubila vinskom preradom.

Pod uslovom da se ne napijate, dve čaše su sasvim dovoljne za veče.

I za puni efekat tog vina kao narodne medicine, ono se može piti svakodnevno po 2 do 3 čaše, da bi vam dalo dugovečnost i bolju cirkulaciju ali samo pod jednim uslovom: mora se piti pomešano sa vodom!

Voda i vino! Kakva jeres za današnje vinoljupce!

Medjutim, do pre samo 70-ak godina većina domaćih vina se pilo sa vodom, posebno po Crnoj Gori i Dalmaciji, jer su ta vina bila jaka i teška. Neke lake pretpostavke istoričara amatera je da su ljudi pili vino sa vodom jer je voda bila zagadjena, pa su je vinom sterilisali, što je naivna pretpostavka jer vino nema toliko alkohola da deluje antiseptično u vodi. A druga je pretpostavka malo smislenija, a to je da su vino razblaživali jer je bilo jako i puno alkohola. Domaća vina jesu nešto jača po ukusu i potencijalu da vas omame, ali nisu imali nikad više od 13-14% alkohola, jednostavno domaćim pravljenjem vina nije moglo da se dogura do nivoa alkohola višeg od 14%. Domaća vina su u sebi imala više šećera pa su zato omamljivala.

No, nisu ljudi mešali vino i vodu zbog toga, nego zato što se to radilo vekovima unazad kao medicinska preporuka.

Obrazložiću antičku mudrost o tome kako je vino lek i hrana samo ako se pije razblaženo sa vodom, dok je kao čisto vino pre svega opijat i teško piće za jetru. Da, vino nije zdravo ako se pije stalno i puno, ozbiljno utiče na jetru i stvara cirozu.

Antički lekari su zabranjivali da se pije čisto vino jer su znali njegove štetne posledice, što smo mi pod uticajem industrije vina i njenog marketinga zaboravili. Jer kome se savremenom vinaru isplati da mu se vino meša sa vodom kad se pije, mnogo bi manje prodavao. S druge strane industrija vina je napravila šarenilo i potrebu za ukusima, pa vino nije više medicinsko sredstvo, nego sredstvo opijanja i uživanja. Zato vinska industrija nepošteno tvrdi da je vino zdravo kad se čisto i često pije. Jer dok mi pijemo oni zaradjuju.

Na žalost, čisto vino nije zdravo piće. Antička mudrost kaže sledeće:

Pije se čaša pomešana sa 1/3 vina i 2/3 vode. Odnos vino voda je 1:3. Svega 3 čaše takvog vina je zdravo popiti dnevno. Tada je to vino lek. Po našim standardima, kad sračunamo koliko se vina popije dnevno, to bi bila tek jedna čaša čistog vina i 3 čaše vode.

I to se odnosi na domaće tradicionalno vino, ono gusto i tamno vino, ovaj Vranac o kome i pišem. Uz izvorsku vodu, 3 čaše takve vode, to ne može da ne bude zdravo :-)

Sve preko toga čoveku koji pije vino ne pomaže, može samo da mu šteti kako telesno tako i umno.

Koji će vinoljubac u ovo naravoučenije kako se pije vino da poveruje?

Nijedan.

No, kao što čuveni srednjovekovni lekar Paracelzus, osnivač farmacije, reče pouku za sva vremena:

„Samo mera nečega čini da to bude lek ili otrov.“