NEREŠENA PITANJA
U beogradskom Medija centru su porodice kidnapovanih i nestalih na KiM održale okrugli sto povodom višegodišnjeg nerešavanja pitanja oko nestanka i otmice svojih najmilijih. Pitanja izložena na panelu ticala su se ekshumacije i identifikacije nestalih lica, procesuiranja ratnih zločina nad Srbima i ostalima na Kosmetu i zakonskih okvira za rešavanje statusnih pitanja porodica.
Udruženje porodica kidnapovanih i nestalih lica na Kosovu i Metohiji, Kancelarija u Beogradu, kojom rukovodi Verica Tomanović, organizovala je okrugli sto u Medija centru, na temu „Ekshumacije i identifikacije nestalih lica na Kosovu i Metohiji i prava njihovih porodica“.
Četvoročasovni rad ovog okruglog stola sastojao se od tri panela sa izjavama pozvanih domaćih i međunarodnih zvaničnika i diskusijama učesnika. Prva tema na dnevnom redu bila je ekshumacija i identifikacija kidnapovanih i nestalih Srba i ostalih na Kosovu i Metohiji, za koju je uvodno izlaganje podnela gospođa Verica Tomanović, a izlagale su i dr Suzana Matejić, predstavnica Komisije za nestala lica Republike Srbije, dr Tajra Formisto, predstavnica Misije EULEKS-a na Kosovu i Metohiji i Metju Holodej, direktor Programa za Zapadni Balkan ICMP Sarajeva.
Druga tema bila je – procesuiranje ratnih zločina nad Srbima i ostalima na Kosovu i Metohiji o kojoj su govorili Čarls Hardvej, tužilac, predstavnik Kancealrije specijalnog tužilaštva za ratne zločine u Prištini i Igor Popović, šef pravne službe Kancelarije za Kosovo i Metohiju.
Treća tema odnosila se na zakonske okvire za rešavanje statusnih pitanja porodica kidnapovanih, nestalih i ubijenih lica na Kosovu i Metohiji o kojoj su govorili Aleksandar Jablanović, državni sekretar Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i Igor Popović, Kancelarija za KiM.
Otkrivati nove lokacije
Verica Tomanović je iznela nezadovoljstvo i zabrinutost porodica kidnapovanih i nestalih Srba i nealbanaca o čijim sudbinama već 18 godina nema odgovora od domaćih i međunarodnih institucija.
„Zašto je pitanje kidnapovanih i nestalih tabu-tema najviših predstavnika međunarodnih institucija i naše države u pregovorima u Briselu. Nakon 17 godina od prestanka rata tragamo za još 540 lica sa našeg spiska. Najviše ljudi je oteto u prisustvu preko 50.000 vojnika KFOR-a“, pitala je Tomanović.
Porodice kidnapovanih i nestalih lica su i na ovom sastanku izrazile zabrinutost zbog činjenice što je ekshumacija sve manje, što novih istraživanja nema i da kao posledica toga dolazi do zastoja u pružanju tehničke pomoći ICMP i DNK analiza. Zastoj u procesu traganja za nestalim licima kao i mogućnost velikog broja pogrešnih identifikacija ima zabrinjavajuće posledice (pravne i političke) koje najviše opterećuju članove porodica kidnapovanih i nestalih lica. U diskusiji je istaknuta zabrinutost i zbog toga što je posle izjave specijalnog izvestioca SE Dika Martija o postojanju trgovine organima i slučaju „Žute kuće“ nasto period ćitanja.
Udruženje traži odgovore i na pitanje da li su istraženi svi potencijalni logori gde su Srbi i nealbanci držani (bilo ih je 144, što je potvrđeno i u odeljenju UNMIK-a) i na pitanja procesuiranja zločina nad civilnim žrtvama pre rata i posle potpisivanja Rezolucije 1244, kada je nestao najveći broj Srba, u miru, ne u ratu. Da li je iko procesuiran zbog zločina nad Srbima? KFOR i UNMIK su imali mandat da održavaju red i mir i da osiguraju bezbednost za sve građane u skladu sa Rezolucijom 1244. A oni to nisu uradili, čulo se sastanku.
Specijalista sudske medicine dr Suzana Matejić je naglasila da otkrivanje lokacija na kojima su zakopane žrtve mora biti prioritet i da u svemu stoji uz članove Udruženja. Dr Tajra Formisto je tokom svog izlaganja istakla da ima puno dokumentacije, ali da oni nemaju pristup. Takođe je rekla da je 1999. godine bilo 14 forenzičkih timova ali da nije bilo koordinacije. I ona je saopštila da je mnogo ljudi ubijeno u kućama, na poljima, na putu… Istakla je takođe da svedoci često neće da govore ili da su, na primer, nešto čuli ali da nisu ništa videli. Konkretna je bila kada je u pitanju Batajnica i iskopavanja u nekim drugim delovima Srbije, ali nije pominjala grobnice i jame na Kosovu, u koje su bacani Srbi. Na to su reagovali članovi Udruženja porodica kidnapovanih i nestalih i Igor Popović koji je rekao da je neprimereno da se pominje samo jedna strana, na šta je Tajra odgovorila da ona govori na osnovu onoga što je ona radila.
Zašto se ne privode komandanti OVK?
Olgica Božanić je reagovala, obraćajući se međunarodnim predstavnicima i prisutnima, što nigde nije pomenuto Radonjićko jezero, krematorijum u Klečki, Volujak, Mališevo, Livočko jezero, Žilivode, „Žuta kuća“… Ona je rekla da se prikrivaju tragovi kada su u pitanju srpske žrtve.
„O živima koji su bili u logorima, mi smo u Udruženju još 2001. godine reagovali ali se niko nije brinuo o tome, i zašto se ne privode komandanti OVK“, pitala je Božanić.
Na njena pitanja odgovorio je Čarls Hardvej rekavši: “Mi ne možemo da postupamo bez dokaza, mi te dokaze dobijamo saradnjom. U okviru KPS osnovana je nova jedinica za istraživanje ratnih zločina“.
U sali je nastala reakcija da se u tom odeljenju nalaze upravo oni koji su zločine činili, što su otvoreno izjavili Silvana Marinković iz Udruženja u Gračanici i Jugoslav Petrušić.
Igor Popović je istakao da „u Hagu nismo imali efektivno procesuiranje, da su Hardinaj, Čeku i Tači osolobođeni, ali da se šansa pojavila sa specijalnim izvestiocem SE Dikom Martijem“. On je takođe istako da je povoljno i to što je prošle godine u Prištini formiran Specijalni sud za ratne zločine i da je RS spremna na svaku saradnju sa tim sudom, i da sarađuje sa vojnom službom i sa Bezbednosno informativnom agencijom.
„Ovaj sud je zadnja šanasa da se dokaže krivična odgovornost OVK i te mašinerije“, rekao je Popović. S njim se složio zamenik Tužioca za ratne zločine Mioljub Vitorović, i naglasio da „ako se bavite pojedinačnim ubistvima, ništa nećete uraditi“. Jedini način je da se ide do gore i da se istraži kako je moguće da su se u isto vreme na više mesta, na isti način, dogodili zločini, podvukao je Vitorović.
U vezi statusnih prava članova porodica kidnapovanih i nestalih lica, na sastanku je istaknuto da jedino Srbija od bivših republika SFRJ nije donela zakon o kidnapovanim i nestalim licima o čemu je najviše govorio državni sekretar Ministarstva RS za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Aleksandar Jablanović.
„Ova tema je kompleksna, ja sam uz vas, ali se moraju uključiti i druge institucije, a posebno Ministarstvo finansija“, rekao je Jablanović.
Izvor: Jedinstvo
Autor: Slavica Đukić