MOLITVOM DO ISCELJENJA

Selo Stave kraj Valjeva ima crkvu u kojoj već više od 35 godina službuje otac Marjan Knežević. Na stotine ljudi hrle ovom božjem hramu kako bi ih ovaj sveštenik izlečio molitvom. On to radi već godinama i za njim su brojna potvrđena izlečenja od teških bolesti i izbavljenja od brojnih nevolja.

 

Ovo je intimna ispovest o slučajnom prisustvovanju molitvenog čina radi spasenja duše jedne devojke od demonskih sila, koje je uspešno obavio otac Marjan Knežević.

otac marjan

Crkva u selu Stave kod Valjeva i otac Marjan Knežević

Za oca Marjana saznao sam 2002. ili 2003. godine, pronašavši ga na internetu, kada sam razgledao sajt koji se zove „Biblioteka Sveti Naum“. Sadržaj mi se svideo i počeo sam pomalo da se dopisujem sa ocem.

Pre skoro 6 godina, od nekih prijatelja dobih poziv da odemo do oca Marjana Kneževića u Stave, nadomak Valjeva na večernju molitvu za isceljenje i na ispovest. Društvo je bilo mešovito. Sa dva automobila krenuli smo nas 9 vernika, ne znajući da nas očekuje do tada neviđeno iskustvo.

Pronašavši crkvu koji se nalazi na malom uzvišenju, parkirali smo vozila i uputili se do crkve, celivali ikone, a u kapeli i gostoprimnici nađosmo oca Marjana sa još desetak vernika. Nakon kratkog vremena počela je molitva, koju do tada nikad nisam doživeo. Nije to bila večernja, uobičajena molitva, već tek posle shvativši, protiv demonskih sila i za isceljenje onih kojima je bila potrebna. Prizivao je, često izgovarajući u molitvama imena svetih: Pantelejmona, Vračeva Kozme i Damjana, Kira i Jovana, Jermolaja, Samsona, Diomida, Fotija, Talaleja i Trifuna.

Preko puta grupe gde sam stajao, u drugoj grupi se nalazila i jedna mlada devojka. Već u prvoj trećini molitava ona se oglasila nekim „čudnim“ dubljim, promuklim glasom izgovarajući neke odrečne reči i nerazumljivo do kraja uz reči: „mrzim Marjana“. Otac Marjan iskusno je nastavio sa molitvom, a posle nekih desetak minuta, ponovilo se reagovanje te devojke, samo sada drugačijim glasom i tonom. Odgovarala je dečijim glasićem, umilnim tonom ona se poče kikotati.

Otac je sve vreme proveo pored nje, tiho joj postavljajući pitanja. Ona je nastavila da se obraća, ali sada smehom i kao detence od nekih sedam godina.

Molitva traje, a i devojke se sada čuje neki novi glas, kojim ona, režeći i preteći, ocu odgovara. To je bio i najstrašniji momenat. U meni se tada beše pojavila zebnja, s pitanjem: „Šta će biti ako fizički napadne oca?“

Pored nje su stajala dvojica muškaraca, koji su je sve vreme držali čvrsto ispod mišica. Devojka se i četvrti put oglasila pri kraju, vrišteći ne mnogo glasno nego kao u očaju. Padajući na kolena, otac Marjan joj je prišao, sve vreme je osenjujući krstom i kropivši je svetom vodom. Nisam hteo, a ni smeo da je pogledam u oči, već krišom ispod oka posmatrao sva dešavanja, ali revnosno učestvujući u molitvi. Sve se završilo mirno, a mi sa novim iskustvom tiho i bez razgovora izađosmo ispred kapele.

Većina nas je čekala red za ispovest. Svakom posle kraće ispovesti otac je davao pošlušanje, šta da čitamo iz Psaltira i Jevanđelja, kao i poneku pouku. Kazao nam je da je smeh devojke koji smo čuli bio zato jer je ona videla demone. Mi koji smo bili napolju tek nakon desetak minuta počeli smo da prepričavamo iskustva o tome kako je ko doživeo egzorcizam – isterivanje zlih duhova.

Posle svega, na korist dušama našim, krenusmo kućama. Nakon nekoliko meseci, u drugoj grupi ponovili smo sve i jedno izdvajam, matuška koja nas je sačekala ispred kapele popričala je sa nama kratko do početka molitve. Ja je upitah za onu devojku, kako je i da li je sada čista. Odgovorila mi je da je otac tek prethodni dan uspeo konačno da istera demona iz nje i to nakon svršetka molitava. Tom prilikom, ispričala mi je da je ta devojka ispred kapele i fizički napala, dok je otac sve vreme izgovarao molitve sa krstom u ruci, upotrebivši ga kako bi je naterao da padne na zemlju i svojom je nogom nagazi.

Tek nakon svih tih molitvi, tokom više meseci jadna besomučna devojka izbavila se nečistih demonskih sila. Na kraju nam je otac rekao da je ta devojka preuzela na sebe, po svojoj volji, da se moli za neku ženu koja se bavi vradžbinama i tako na sebe navukla demone vračarenja.

Autor: Zoran Lazarević