Sveti Stefan Dečanski – jedini srpski kralj koji sa Kosmeta nikada nije otišao

GOSPODAR SVETE SRPSKE ZEMLJE

Blagoverni mučenik, Sveti Stefan Dečanski – kralj srpski, poznat i kao sveti Mrata – sin je kralja Milutina i otac cara Dušana. Po naređenju neobaveštenog oca, u mladosti je bio oslepljen, a po naređenju lakomislenog sina, u starosti udavljen. Jedan je od najnesrećnijih vladara loze Nemanjića, ali je u pravoslavnom svetu ostao upamćen kao veliki pravednik i stradalnik.

Kako su srednjovekovni hagiografi (životopisci svetaca) zapisali, Stefan je kao mladić bio oslepljen na dvoru svoga oca Milutina, zbog “raznih spletki i ljudskih planova”, a zapravo je “đavo izazivao nemire među najbližima”.

Pri oslepljenju javio mu se Sveti Nikola, u hramu na Ovčem polju, i obećao mu da će mu vratiti vid. Svetac mu je pokazao njegove oči, rekavši:

„Stefane, ne boj se, evo tvojih očiju na mome dlanu, u svoje vreme ja ću ti ih vratiti”.

Pet godina proveo je sveti Stefan sa porodicom u Carigradu kao zatočenik, u manastiru posvećenom Svedržitelju (Pantokratoru). Svojom mudrošću, učenošću, podvigom, krotošću, blagočešćem i trpeljivošću, Stefan je zadivio ne samo monahe u manastiru, već i čitav Carigrad.

Kada je prošlo pet godina, javio mu se ponovo sveti Nikola, rekavši:

„Došao sam da ispunim svoje obećanje”.

Svetitelj je čudotvornom blagodaću vratio vid oslepelom kralju Stefanu. Diptih iz Pećke patrijaršije oslikava taj susret.

Susret Svetog kralja Stefana Dečanskog i Svetog Nikole: Dvodelna freska iz manastira Pećka patrijaršija

Posle upokojenja svog oca, Stefan je nasledio presto srpskog kraljevstva. Bog ga je obdario velikom mudrošću, hrabrošću i umećem da upravlja svojim otačastvom i odbrani ga od neprijatelja, nikada ne ostavljajući molitvu niti post, jer iako je bio kralj, živeo je u isposništvu i podvižništvu, ostavljajući iza sebe jedan od najmounumentalnijih manastira kao svoju zadužbinu.

Odmah po povratku iz Carigrada, Stefan je u znak blagodarnosti Bogu za isceljenje, sagradio manastir Visoki Dečani. Bila je to jedna od najlepših građevina nemanjićkih vladara i zadužbinara, vrhunac vizantijske umetnosti i srednjovekovne arhitekture na tlu srpske države. Uz nju je Sveti kralj podigao i tada čuvenu bolnicu, pa su Dečani vekovima bili i još uvek su mesto gde dolaze mnogi bolesnici, ne samo hrišćani, već i muslimani, kako bi u molitvama pronašli isceljenje.

Svoj vek proživeo je kao pravednik i mučenik, a tako ga i skončao 1331. godine, kada je udavljen u Zvečanskoj tvrđavi. Ni tada nije postradao od tuđe ruke, već od ruke svog sina Dušana, opet, kako su zapisali životopisci, zbog spletki, jer je “đavo mislio da pobedi Nepobedivoga, a Sveti kralj je postao nepobediv zato što je Hrista Gospoda nastanio u srcu svome”.

Sa svetim Savom i svetim knezom Lazarom, sveti Stefan čini trojstvo najmudrijih, najpožrtvovanijih i najblagorodnijih ličnosti i svetitelja koje je dao srpski narod. On je jedini srpski kralj koji je ostao na prostoru Kosova i Metohije i koji nikada nije dozvolio da ga iko odatle pomeri. Dok je kivota sa njegovim svetim moštima u Visokim Dečanima, sveti kralj Stefan Dečanski vlada Kosmetom i on je suvereni gospodar tih prostora.

On je, između ostalog, i onaj kralj čijom je krunom 1910. godine krunisan vladar Crne Gore Nikola I Petrović, a koja se danas čuva u riznici Cetinjskog manastira.