„SKUPLJAČI JESENJEG LIŠĆA“
Novo ime srpske publicistike je profesorka filozofije i sociologije u srednjoj školi „Grigorije Božović“ u Zubinom Potoku, Branka M. Kasalović. Iz Ibarskog Kolašina je, piše poeziju i prozu.
Branka M. Kasalović objavila je prozno delo „Skupljači jesenjeg lišća“ u izdanju „Sveta knjige“. Ova zbirka priča je na književnim susretima u Han Pjesku nagrađena Čučkovom književnom nagradom 2013. godine i od tada Branka učestvuje u Čučkovoj manifestaciji u radu žirija za najbolji prvenac iz prethodne godine.
U zbirci priča „Skupljači jesenjeg lišća“, koju je posvetila rano preminulom ocu, Branka M. Kasalović istančanom deskripcijom priča o studentskom životu u Prištini i događajima vezanim za kolegijalni život. Događaje opisuje emotivno izražavajući stanja kroz koja je i sama prolazila. Ova knjiga sećanja mogla bi se sažeti u samo jednom od naslova priča u njoj „Priština na mapi sećanja“, ali i drugih priča, kao što su „Viza za izgubljeni grad“, „Jedan monah dok to još nije bio“, „Moj čitalac moj pokojni otac“…
Branka Kasalović nije počela da piše rano, ali je počela da piše dobro. U njenom prvencu spojena je tragika života sa smislom i lepotom takvog kakav je. Njeni opisi događaja koje je doživela tokom studija u Prištini predstavljaju ovaj grad kao intelektualnu sredinu, grad mladih i kulturnih dešavanja… I pored toga što se dogodio rat, i pored toga što se sve promenilo, Branka nalazi lepotu koja neprestano vaskrsava iz tih trenutaka druženja i obrisa lepote grada, njegovih ulica i zgrada… Autorka voli da se seća. I to joj je značajan deo života. Jer život je ono čega se sećamo, a ne što smo proživeli.
„Ljubav kao okosnica života izbija iz celine dela, ali se snažno iskazuje u susretu dvoje mladih koji se nisu podjednako dali dok su bili u vezi, ali se u ponovnom susretu u zrelom dobu, kada ona bez iluzija želi da se suoči sa njim, prepoznaju u dubokoj životnoj uskraćenosti realizacije bića koje se hranilo mladalačkim zanosom koje je život razvejao nepovratno“, ovako tumači ljubav u zbirci „Skupljači jesenjeg lišća“, mr Milica Jeftimijević Lilić, recenzent knjige.
Branka M. Kasalović je rođena 1971. godine. Osnovnu školu je završila u Zupču (opština Zubin Potok), gimnaziju u Kosovskoj Mitrovici, diplomirala na Filozofskom fakultetu u Prištini (odsek filozofija-sociologija). Prve pesme objavljivala je u „Dečijim novinama“, „Jedinstvu“ i „Novom svetu“. Poeziju i kratke priče objavljuje na blogovima širom bivše Jugoslavije.
Traumu gubitka oca, Branka opisuje ovako: „Gnev deteta koje je odraslo u nedostajućoj očinskoj ljubavi je još jednom udarilo natrag, kao i mnogo puta pre, bežeći u neku svoju bajku koju je zrelost iznedrila. Da sam uspela možda bi među snažnim rečima odnekud došle i ove: opraštam ti sve! Ali nisam…“
Njen drugi rukopis još neobjavljenog romana je bio u dva uža izbora. Rukopis ove knjige bio je u dva uža izbora za najbolji roman prošle godine. Konkursi su bili kod izdavačke kuće „Dereta“ i kod Zavoda za udžbenike i nastavna sredstva Istočno Sarajevo. Branka M. Kasalović trenutno uporedo piše novu zbirku priča i roman pod radnim naslovom „Ogledalo“.
„Tema i jednog i drugog rukopisa je ljubav kao univerzalna, duboka potreba i moto. Koliko god neko smatrao da je ljubav devalvirana tema u savremenom životu, želim da čitaoca podsetim da je ona neuništiva i suštastvo ljudskog bića, kaže Branka.
Autor: Slavica Đukić
Izvor: Jedinstvo