VITALNI U GLAVI
Kao što postoje tinejdžeri, tako se među nama javljaju i superejdžeri. Naučnici kažu da će u decenijama koje nam predstoje ovakvih ljudi biti sve više. Starenje niko ne može da zaustavi, ali kod superejdžera mozak ostaje mlad i svež, što već stvara nauci problem da ovaj fenomen objasni.
Ako niste već upoznati sa terminom “superaging” (superejdžing; u prevodu: superstarenje), možda je trenutak da vam ovaj pojam bude nešto jasniji, jer je on fenomen kojim će se naučnici i istraživači tek baviti u narednim godinama i decenijama.
Sasvim prirodno, starenje nas obeležava sedom kosom, borama i smanjenim pamćenjem. Međutim, istraživači su otkrili da postoji nekolicina vremešnih osoba čija memorija ostaje pouzdana i netaknuta, kao kod ljudi koji su decenijama od njih mlađi. Ove osobe, naučnici već smatraju posebnom grupom ljudi u godinama i nazivaju ih superejdžeri.
Naučnici i medicinski istraživači već su nam omogućili da znamo zašto i kako su neke od starijih osoba u stanju da održe svoje pamćenje svežim i aktivnim. Kod superejdžera, moždane mreže koje se koriste za učenje, pamćenje i mentalnu izdržljivost praktično su netaknute procesom starenja. Dok ostali delovi mozga kod njih mogu prirodno da atrofiraju, memorijske moždane mreže superejdžera, starih između 60 i 80 godina, ostaju zdrave i funkcionalne kao kod prosečne osobe starosti 18 do 32 godine, kažu istraživači Opšte bolnice u Masačusetsu.
Koautorka ove studije, dr Aleks Turutoglu rekla je da su ona i njen tim bili iznenađeni nalazima do kojih su došli. Ona je navela da je i ranije bilo određenih dokaza o procesu “superejdžinga”, koji je konstatovan kod nekih ljudi starosti do 80 godina, ali su novi rezultati pokazali da mozak pojedinih osoba u tim godinama zaista može da bude svežiji, najmanje 20 i više godina od realne starosti.
Posmatrajući kako su superejdžeri u stanju da izbegnu mnoge zamke normalnog procesa starenja, istraživači se nadaju da će razumeti, a samim tim i ublažiti, spori pad kognitivne funkcije i bolesti koje će neminovno stići
Da bi izmerili vitalnost mozga, doktorka Turutoglu i njene kolege istraživači analizirali su njegov korteks, odnosno sloj koji se nalazi na površini mozga i koji sadrži znatnu količinu sive materije. Iako je korteks debeo svega nekoliko milimetara, ovaj izbrazdani sloj površine mozga igra važnu ulogu u mnogim naprednim načinima razmišljanja koji nas čine ljudima, kao što su pamćenje, jezik i svest. Međutim, kako ljudi stare tako i korteks postaje tanji, a u tom procesu smanjuju se kognitivne rezerve mozga. Dakle, merenje debljine korteksa daje naučnicima dokaz o tome koliko starenje stanjuje određene delove mozga.
Zlatni Sweden bitter eliksir dugovečnosti – klikni na sliku i naruči!
Kada je istraživački tim analizirao korteks superejdžera otkrio je da je on u nekoliko svojih regija tanji i proređen, što je sasvim normalno. Međutim, u oblastima koje se koriste za prisećanje starih događaja i gde se skladište nova sećanja, korteks je ostao skoro jednake debljine kao kod mozga osoba između 18 i 32 godine života. Istraživači su takođe otkrili debeo i zdrav korteks u regijama koje je dr Turutoglu nazvala “upornost i volja da se istraje u izazovima”.
Prema jednom stanovištu, superejdžeri se više angažuju u svakodnevnim životnim aktivnostima, kao što su rad ili porodica, za koje se veruje da njihov mozak duže održavaju zdravim
Emili Rogalski, profesorka i naučna saradnica iz oblasti kognitivne neurologije na Medicinskom fakultetu u Čikagu, takođe je proučavala superejdžing, konstatujući da će sve više biti istraživanja ovog fenomena, koji će ubuduće dovesti do većeg broja preciznijih nalaza.
Koautor studije iz Masačusetsa, psihijatar Džozef Adreano kaže da budući naučnici koji se budu bavili ovom pojavom morali bi da razumeju kako mozak superejdžera vremenom ostaje zdrav. On se trenutno bavi naučnom tezom o tome da li mozak ovih ljudi akumulira molekule, tzv. amiloide, koji su “glavni osumnjičeni” za izazivanje Alchajmerove bolesti i drugih tipova demencije. Doktor Adreano želi da sazna da li mozak superejdžera sadrži manje ovih molekula, pa zbog toga prkosi godinama i starenju.